ARHIVA VESTI ZA SEPTEMBAR - RUJAN - SEPTEMBER, 2009. GODINE


Godina izlaženja: XI Uređuje: Zlatko Milenković Gagarinova 10/4, Novi Sademail: zmcomics@neobee.net

prethodni mesec - arhiva - sledeći mesec

    WEB STRIP NIKOLE TEMKOVA
30.09.2009.
Piše: Strip vesti

Nikola Temkov
iz Skoplja, Makedonija, strip autor i ilustrator redovno objavljuje strip:
na kanadskom sajtu, na engleskom jeziku. Od sada će link ka ovoj stranici biti
redovno u meniju među stripovima domaćih autora na stranom jeziku!!
Kliknite na sličicu sa nazivom stripa i čitajte...:)

povratak na vrh

    POZIVI NA SARADNJU
30.09.2009.
Priredio: Komikaze

    ...for the maximized comic-bandits from the future!  KOMIKAZE wants your children!
http://www.komikaze.hr/wiki/CALL

    hellohello!
     we are comic collective from Croatia, Balcan and large and now prepare new comic paper-album komikaze #8 and web- komikaze #22
- page size: 23 X 16,7 (vertical)
- file format: 300dpi, tif
- how long the story can be (max): 20 pages
- do they have to be in English: yes
- could they be already published somewhere else: no matter
- can they be in full-color: yes (for the webzin)
- will the artist get a free copy: 2 books, of corse!
- what themes are banned: free themes. 
- deadline: 10.10. (for the print book; e-zins go every 4 month;)
- send to komikaze5001@gmail.com or use http://www.sendspace.com

     Your Komikaze team:)

povratak na vrh

    STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (100)
29.09.2009.
Piše: Aleksandar Manić

     FABLE DE VENISE
     Scenario i crtež: Hugo Pratt
     Casterman, 1981


     Aprila 1921. godine, Korto Malteze se našao u Veneciji, u potrazi za smaragdom zvanim Solomonova ključnjača. Uz pomoć prijatelja, izmedju pretnji, pucnjeva i praćenja, na pozadini Kabale i u meandrima masonskih intriga, malteški mornar kreće u potragu za svojim snom. "Taj smaragd zaista postoji ili je u pitanju bajka – pita ga Bepi. "Nemam pojma – odvraća Korto – ali, u svakom slučaju, ja verujem u bajke."

     Zagonetna i harizmatična osoba, slobodnog duha i anarhističkih težnji, vodjen potrebom za avanturama i za pravdom, on krstari svetom pomažući slabima da pronadju sreću, onakvu kakvu traže, bio to novac, posed, slava, žena ili neki ideal. Gdegod da se nadje, Korto susreće iste saputnike – akciju, dosadu i idilu. Njegov živi duh i britka ironija ne dopadaju se svima, ali ga njegova inteligencija i hrabrost izvlače iz teških situacija i pomažu mu da svoje želje uskladi sa svojim snovima.

     Kortova venecijanska avantura je priča laganog ritma u koju se ulazi postepeno. Scenario je uradjen sa puno suptilnosti, na ivici sna i jave, u fantastičnoj stvarnosti u kojoj se najbolje snalaze i Korto i njegov tvorac. Priča o Veneciji, koja započinje kao klasična avantura, pretapa se u kriminalističku istragu, da bi na kraju zaronila u onirizam i magiju, predstavlja značajan trenutak u Pratovom stvaralaštvu. U scenarističkom pristupu, autor se opredeljuje za poetski pristup, nadrealan i oniričan u kome avantura dobija manji značaj nego ranije.

     Grafički, Prat takodje menja pravac. Pored njegovih junaka, dekori i arhitektura dobijaju vrlo aktivnu ulogu u naraciji. Sâm grad ima istu važnost kao i junak, a lavirinti kanala i kopna podjednako su tajanstveni kao i Kortov duh. Istovremeno, grafizam postaje «belji», a čitava kompozicija postaje apstraktnija. Pratov crno-beli crtež ne samo što je na viskom umetničkom i izražajnom nivou, nego je u potpunosti prilagodjen autorovom načinu pripovedanja i strukturi pripovesti.

     "Ovaj album je moja izjava ljubavi gradu Veneciji – kazao je Prat povodom Priče o Veneciji. Kao i svaka izjava ljubavi, ovo ostvarenje poseduje puno emocija i tajanstvenosti, što je doprinelo da venecijanska epizoda bude verovatno najpoetičnija avantura melanholičnog malteškog mornara.

povratak na vrh

    ZONTAG U ŽICI
28.09.2009.
Press

     Nikolu Teslu, jednog od najvećih naučnika sveta svih vremena, od nedavno možemo da vidimo i u stripu. U beogradskom klubu Zica održaće se zatvaranje izlozbe (utorak 29.09. 21:30) strip novele „Energy and Light“ posvećene Tesli, koju je radio umetnik i strip crtač Vladimir Zontag, Pančevac koji već šest godina živi i stvara u Novom Sadu. Istovremeno sa pomenutom strip novelom objavljen je i muzički album „Energy and Light“ koji će pratiti strip pod parolom „Vreme gluvonemih stripova je prošlo, dolaze na red zvučni stripovi“. Ovo delo nedavno je predstavljeno u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u saradnji autora sa Dorit Chrysler, a nakon toga je organizovan i njihov koncert u Studiju „M“ u Novom Sadu. Ista izložba i koncert su ponovljeni i u Gracu, gde je Tesla studirao, a u Beogradu izložba u trajanju od tri meseca bila je predstavljena u Studentskom kulturnom centru. Izdavač stripa je Zavod za kulturu Vojvodine. Nedeljković je i kreator stripa „Tesla the time machine“, koji je objavljen na nekim stranim sajtovima.

    Vladimir Nedeljković, koji je u svetu umetnosti poznatiji kao Vladimir Zontag, uradio je dosad već nekoliko stripova posvećenih Nikoli Tesli. Nova novela donosi Teslu u glavnoj ulozi. Strip se sastoji iz tri priče, od toga su dve izmišljene, a jedna je biografska i istorijska i odnosi se na Teslinu ranu mladost.

     Takođe, u saradnji sa američkom muzičarkom Dorit Chrysler, najpoznatijom tereministkinjom u SAD, napravio je i dokumentrarni film o naučniku kojeg autor smatra jednim od svojih najvećih uzora.

     Osim što radi stripove, ovaj kreativni autor između ostalog svira, ali i proučava srpski rokenrol. Njegov bend „Zontag“ je 1997. godine predstavljao Jugoslaviju na drugom susretu bendova ex-Jugoslavije u Makedoniji „Leten rok festival Kumanovo“. Strip „Nikola Tesla, Pančevo i druge priče“ objavio je 2006. godine, a prošle godine uradio je i knjigu „Devojčice i dečaci s Dunava - prilog istoriji urbane scene Novog Sada od 1962. do 1972“.

povratak na vrh

    DUKREES SAJT
28.09.2009.
Press

     Novi izdavač stripova na našem prostoru, ima i svoj zvanični sajt sa najavama novih izdanja. Ovde vam prvenstveno dajemo link, kako bi se informisali o njihovim novim izdanjima:
     www.dukrees.com
    Ali vam, i prenosimo njihov tekst kojim su se predstavili budućoj publici!!!


     Dukrees Communications DOO je osnovan u Maju 2009. i rezultat je jake volje I velikog truda njegovih osnivača da na srpsko tržište donesu MANGE, tj orijentalne stripove koji nam dolaze iz Japana, Koreje I Kine.

    Firma je mlada, ali njeni osnivači već godinama prate ovaj sektor izdavaštva i poseduju ogromno  iskustvo stečeno u Italiji. Naime, Dukrees Communications je srpska izdavačka kuća, ali se njena politika  može nazvati mešavinom srpskog  I italijanskog  načina poslovanja. Tako će ponuđeni proizvodi imati kvalitet koji se već godinama gaji u Italiji, zemlji u kojoj je distribucija I popularnost MANGA stripova na visokom nivou. Stripovi u ponudi će u potpunosti biti prilagodjeni srpskom tržištu  I željama naših čitalaca. 

     Sajt firme je najvažniji instrument za informisanje I komunikaciju sa čitaocima. Oni će moći da budu obavešteni u najkraćem mogućem roku o najvažnijim novostima koje se tiču publikacija I firme, ali će takodje moći da prodube svoje znanje raznim zanimljivostima koje naša firma sprema posebno za njih.


povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
28.09.2009.
Autor: Simon Vučković
    VESELI ČETVRTAK NEWS
27.09.2009.
Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadesetdrugi, broj bonelijevog stripa Dilan Dog je već na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Nightmare Tour". • scenario: Pasquale Ruju; crtež: Maurizio Di Vincenzo.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
27.09.2009.
Priredio: Strip vesti

     LINIJA KOJA IMA DUŠU


     Rajko Milošević Gera specijalni je gost Sedmog međunarodnog salona stripa, koji se od 24. do 27. septembra održava u Studentskom kulturnom centru

     Oni koji poštuju i vole umetnost stripa, a društvo je malo ali odabrano, znaju zašto ove godine, od 24. do 27 septembra, sigurno neće propustiti da posete Studentski kulturni centar. Pored uobičajenih predavanja, promocija, izložbi i konkursa, najavljenih u okviru programa svakog salona stripa, pa i ovog, sedmog po redu, jedno ime privuklo je veliku pažnju – Rajko Milošević Gera.
     Možda baš zato što je njegovom vlasniku, ako se izuzmu brojne nagrade koje je u karijeri dobio, pošlo za rukom nešto što retko kome tek tako pođe za rukom – upeo je da živi od onoga što voli, i to baš od stripa.
     Ovaj umetnik i grafički dizajner, rođen u Beogradu 1959. godine, koji već skoro dve decenije živi i radi u Španiji, specijalni je gost ovogodišnjeg Salona i dobitnik priznanja za doprinos srpskom stripu. Uz Rufusa Dejgloua i dvojicu autora projekta Vudlends, Grega Koksa i Aleksandra Sotirovskog, koji su takođe gosti čije će radove posetioci tokom trajanja Salona moći da vide, Gera u Srbiju donosi dah svetske strip scene. Taj upliv svetskog i savremenog onima za koje je strip svakodnevica biće izuzetno dragocen, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da, kako sam Gera konstatuje, domaća strip scena zapravo i ne postoji.
     – U Srbiji postoje snažni i kvalitetni karakteri koji bi mogli da budu scena. Ali scene u pravom smislu reči nema. Ono što je ljudima ovde potrebno jeste ekonomski bum. Bez ekonomskog buma nema scene. Jer, da bi ljudi shvatili da linija ima dušu, a to je suština ove umetnosti, oni moraju da budu dovoljno rasterećeni da bi uopšte mogli o tome da promišljaju i da se u to udubljuju. To će, nadam se, izvući mladi jednoga dana. Ja samo mogu da im budem na raspolaganju kako bih im u tome pomogao – kaže Gera u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”.

     Poznato je da svet ima nekoliko centara stripa. Francusku i Belgiju, koje neguju njegovu umetničku stranu, Italiju i specifičan izraz njenih stvaralaca, Sjedinjene Američke Države čiji su autori imali, i danas imaju, superheroje kao lajtmotiv i odskora Japan, najmlađi ali i najveći centar, čiji je proizvod, takozvana manga, porušio sve rekorde u popularnosti. Kao nekada pank, kada se pojavio na svetskoj muzičkoj sceni. Međutim, iako ne živi ni u jednoj od pomenutih država, već u Španiji, Gera uspeva da bude u žiži zbivanja.
     – Prvih nekoliko godina u Španiji izdržavao sam se radeći skoro sve, od reklama i animacije do saradnje sa pozorištima i agencijama. Upravo je početak devedesetih, kada sam i otišao iz zemlje, bilo vreme velike krize u svetu stripa. Pored krize na samom tržištu, pojavilo se japansko čudo, manga. On nas je naterao da se obnovimo. I dobro je što se pojavio, jer je razmrdao scenu. Sve što dođe moralo je da dođe i dobro je što je došlo, jer je bilo vreme za promene. Tako smo imali obavezu da se obnovimo. Danas, međutim, mogu da kažem da živim isključivo radeći stripove i srećan sam zbog toga.

     Iako za sebe kaže da nije čovek koji ima planove, stvari se u njegovom životu jednostavno dešavaju kao da ih planira. Krajnji rezultat je zavidan.
     – U mom životu dešava se zapravo toliko mnogo toga da neko vreme moram da glumim ozbiljnost. Trenutno radim na tri projekta. Za francuskog izdavača Glenat radim dva tekuća serijala „Zec sa Marsa” i „Hauard Blejk”, dok za DC/Varner Vertigo radim ediciju, odnosno serijal „Skelpd”, zajedno sa piscem Džejsonom Aronom. Ali, najdraže mi je to što sam dosegao stepen stvaralaštva u kojem me ljudi prepoznaju po autonomnom senzibilitetu koji unosim u rad, a ne po žanru ili školi kojoj pripadam. Jer, najbolje od sebe dajete tek kada prevaziđete okvire stila i žanra. To bih savetovao i mladima koji tek ulaze u svet stripa. Da neguju iskonsku radoznalost i žeđ da se svet upija, ne da bi se to isplatilo već da bi se žeđ kao takva ugasila. Plaši me samo to što je danas sve toliko dostupno da postoji opasnost od gubitka te iskonske želje – objašnjava Gera, poredeći vreme osamdesetih, kada je on počinjao, i vreme u kojem svi danas živimo, čiji je razvoj sve brži ali budućnost nije sve izvesnija. I pita se na kraju da li će ga mladi u tome demantovati?

     M. Dimitrijević

     [objavljeno: Politika, Beograd, 23.09.2009.godine]

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
27.09.2009.
Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    STRIBLE V TUJINI
26.09.2009.
Piše: StripCore

     Stripburger predstavlja Stripble v tujini
     www.ljudmila.org/ stripcore/stripble/

     Stripble je večnamenski namizni stripovski fabulator, didaktični pripomoček iz Stripburgerjevega studia in sitotiskarne ljubljanskega MGLC-ja.
     V Ljubljani je ta revolucionarni izdelek Stripburger predstavljal lansko leto kar na treh lokacijah, letos pa ga predstavlja na mednarodnih tleh.
     Njegovo vsestransko uporabo so najprej razkrivali na prvem mednarodnem stripovskem festivalu v Rigi, junija in julija pa smo Stripble predstavili portugalskim potrošnikom.
     Med 27. in 28. junijem 2009 je v Lizboni potekal festival neodvisnega založništva Feira Laica . Festival se je odvijal v stripovski knjižnici Bedeteca de Lisboa. Stripburger je svojo prisotnost popestril z razstavo Stripble , obiskovalci pa so si lahko ogledali (in po želji tudi kupili) vse njegove aktualne Stripburgerjeve izdaje, pa tudi nekatere starejšega datuma. Stripburger sta predstavila člana njegovega uredništva, Kaja Avberšek in Gašper Rus. Med drugimi udeleženci festivala velja omeniti založbe
     Chili Com Carne , Imprensa Canalha , Opuntia books (vse tri iz Portugalske) in kolektiv Boing Being (Finska), ki se je predstavil tudi z razstavo.
     Po Feiri Laici je Stripburger obiskal še Porto; tam je s Stripblom nastopil na razstavi A Mula Ruge , ki je potekala od 4. do. 25. julija v razstavnem prostoru Espaço Campanhã . Poleg Stripburgerja so razstavljali še portugalski umetniki Miguel Carneiro, Marco Mendes, Arlindo Silva, Filipe Abranches, João Maio Pinto, André Lemos, Berto Fojo, Likenico, Pelucas, Von Calhau, José Feitor, Júcifer, Lígia Paz, Raygal, Mauro Cerqueira, Mike Goes West, Nuno de Sousa, Carlos Pinheiro in Carlos Zíngaro. Na dan odprtja razstave je tudi tu, tako kot v Lizboni, potekala tržnica neodvisnih založnikov.
          Iz zahoda Evrope Stripburger potuje na vzhod, na St. Peterburški mednarodni stripovski festival Boomfest , ki bo tokrat potekal tretjič. Zanimivost festivala je, da posega tudi na same mestne površine oz. se del razstav dogaja na prostem, v parkih, na cesti, pa tudi v kavarnah, trgovinah, muzejih in galerijah.
     Razstavni program se je pričel že 5. septembra in bo trajal vse do 4. oktobra.
Osrednji program pa bo potekal med 25. in 27. septembrom, ko bodo poleg sejma, potekale tudi delavnice, predavanja in performasi tako domačih kot tujih ustvarjalcev.
Fokus festivala bo finski strip, Stripburger pa sodeluje s projektom Stripble, ki predstavlja šest slovenskih ustvarjalcev: Saša Kerkoš, Marko Kociper, Jakob Klemenčič, Matej de Cecco, Andrej Štular in Matej Lavrenčič. Festivala se bosta udeležila avtor Jakob Klemenčič in član uredništva revije Stripburger, Domen Finžgar.
Stripble je razstavljen v Mali hali osrednjega razstavnega prostora Manege.

povratak na vrh

     NEORAMA DOS QUADRINHOS: 5 NAJBOLJIH
26.09.2009.
Uređuje: Marko Ajdarić

Essen: Stjepan Sejić, zvezda u Comic Action 2009
www.splashcomics.de/...


Stripburger je prisutna u treci Boomfest (cirilica)
boomfest.ru/.../


Stjepan Šejić i Ron Marz: opet zajedno
www.digitalspy.co.uk/ comics/...


Novi serijal Jodorowskog
forum.superpouvoir.com/ showthread.php?t=13347


Enki Bilal: aukcija od 930.000 evra
www.toutenbd.com/ article.php3?id_article=3057


Hrvatski Biennale Ilustracije 2010
www.wowm.org/biennale_ cro/



Neorama dos Quadrinhos, kao i Strip Vesti, su besplatne. Svake nedelje, preko 300 izabranih novosti o devetoj umetnosti. Samo trebaš da popuniš subscribe na našem sajtu: www.neorama.com.br/

povratak na vrh

    NAGRADE 7. SALONA STRIPA
25.09.2009.
Press: SKC

     7. me
đunarodni salon stripa, skc beograd 2009
     Broj pristiglih radova na konkurs : 248
     Broj zemalja iz kojih su radovi stigli : 27

     Zemlje učesnice / Countries: BJR Makedonija(4), Bosna i Hercegovina (2), Brazil (3), Bugarska (12), Crna Gora (2), Grčka (1), Hrvatska (4), Iran (2), Irska (1), Izrael (2), Kanada (1), Kina (4), Litvanija (1), Mađarska (19), Nemačka (1), Rumunija (2), Rusija (1), SAD (1), Slovačka (1), Slovenija (3), Srbija (170), Španija (4), Turska (1), Ujedinjeno Kraljevstvo (3), Ukrajina (1), Urugvaj (1), Uzbekistan (1)
          Žiri / Jury: Askanio Popović, strip autor (predsednik); Bojan M. Đukić, strip autor; Dražen Kovačević, strip autor; Ilija Bakić, strip scenarista; Prljavi inspektor Blaža


     NAGRADE

     NAGRADE ŽIRIJA

• GRAND PRIX:
Marian Mirescu, Rumunija (scenario) / Cristian Ioan Pacurariu, Rumunija (crtež), “Dracula”

Marian Miresku – biografija: Počeo sam da radim stripove kao svoju ličnu razonodu. Tokom mog detinjstva, za vreme komunističke vlasti, to je u mirnom južnjačkom gradiću poput Krajove bilo pribežište, a crtanje, vrata ka izmišljenom i boljem svetu. Fanzini, knjige naučne fantastike prevođene u kućnoj radinosti i stotine stripova pomogli su mi da prođem kroz to vreme. Sada više pišem nego što crtam, tako da nudim svoje scenarije mladim umetnicima i povezujem ih sa tušerima i koloristima. Takođe i dalje uređujem fanzine „AH, BD!“ još od 1996, i “Sanki“. “Drakula” koga je crtao Kristijan, jedan od tih mladih talentovanih autora, jeste rumunska verzija priče iz međunarodnog strip projekta “Čudovišta”.
Kristijan Joan Pakurariu – biografija: Rođen je 2. novembra 1978. u Kugiru, Rumunija. Pohađao je umetničku školu u Sibinju, a potom i Univerzitet umetnosti Kluž-Napoka. Nakon univerziteta, odlazi u Francusku. Radio je na pet grafičkih novela za Soleil, između ostalih “Legende okruglog stola” (“Legendes de la Table Ronde”) i “Zaveštanje vekova” (‘Le Testament des Siecles’). Takođe je godinu dana radio kao predavač na umetničkoj školi.
• NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG STRIP JEZIKA:
Bojana Dimitrovski, SrbijaTamas

• NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:
Ivan Stojković, Srbija “Koprcanje i mehanizam”

• NAJBOLJI SCENARIO:
Dragana Stojiljković, Srbija “Morti”

• NAJBOLJI CRTEŽ
:
Cristian Ioan Pacurariu, Rumunija (crtež), “Dracula”

• SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI:
Rajko Ninković, Srbija “2-K”


NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA

MLADI LAV:
Nevena Mitrović(1995), Srbija “Marko Kraljević”

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU:
Simona Ukaj (1997), Srbija “Already Over”

• SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ:
Nevena Mitrović (1995), Srbija “Marko Kraljević”

• SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG UČESNIKA :
Smiljana Erkić (19.5.2002), Srbija, “Blici doručkuje”
NAGRADE SPONZORA I PRIJATELJA SALONA /
SPONSORS AND FRIENDS OF THE SHOWROOM SPECIAL AWARDS AND PRIZES

• NAGRADE DUKREES COMMUNICATIONS, POŽAREVAC :
Nevena Mitrović(1995), Srbija “Marko Kraljević”
Marina Papić & Milisav Banković, Srbija(scenario), Milisav Banković / Srbija(crtež i kolor), Čelični Cirkus
Ivan Todorov Koritarov, Bugarska “Phenomenal!”
Andrea Madaras, Mađarska, “Engine Heart”

NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE SYSTEM COMICS:
Nemanja Ristić, Srbija “Napad na mesnu zajednicu 13”
Dragana Stojiljković, Srbija (scenario) / Saša Arsenić, Srbija, (crtež), “Morti”
Dragan Bibin, Srbija “Grafička poema o nežnom vetru Duvoljubu”
Bojana Dimitrovski, SrbijaTamas

NAGRADA STRIPOTEKE/ STRIPOTEKA COMICS MAGAZINE AWARD:

Bojana Dimitrovski, SrbijaTamas

• NAGRADE FIRME COMPUTER LAND BEOGRAD:
1.
Marina Papić & Milisav Banković, Srbija (scenario), Milisav Banković / Srbija/Serbia (crtež i kolor), Čelični Cirkus
2.
Ivan Stojković, Srbija “Koprcanje i mehanizam”
3.
Branislav Crvenković, Srbija “Sa obe strane zida”

• NAGRADE MAGAZINA POP KULT / POP KULT MAGAZINE AWARD:
Mina Petrović, Srbija, “Nothing As It Seems “
Stevan Subić,
Srbija/, “Bruk Halabrin”

NAGRADA STRIP MAGAZINA MUNJA STRIP:
Ana Stanojević (2001), Srbija, “Mudri krastavac

• NAGRADA LIKOVNOG PROGRAMA SKC- a:
Rajko Ninković, Srbija/Serbia, “2-K”

• NAGRADA KNJIŽARE DELFI:
Milan Jovanović, Srbija, “Prijateljsko ćaskanje”
Uroš Begović, Srbija, “Gule: Hronike jednog junaka”
Maja Veselinović, Srbija, “Poludeli od lepote”
Tamara Lazić (1996), Srbija, “Timoti”

NAGRADA ČASOPISA THINK - TANK :
Dragan Bibin, Srbija, “Grafička poema o nežnom vetru Duvoljubu”
Lazar Kačarević, Srbija, “Hogr strašni
Saša Arsenić, Đorđe Krajnović, Miloš Slavković, Srbija (scenario), Miloš Slavković (crtež i kolor ), “Mirka i Slavka” “Mirka & Slavka”

     KATALOG SALONA STRIPA, U PDF FORMATU, MOŽETE PREUZETI OVDE!!!

povratak na vrh

    NOVE LAVIRINTARIJE
25.09.2009.
Press: Lavirint

     Lavirintarije tri dana pre roka!


     Obećali smo novi broj Životinjske karme za oktobar - i, verovali ili ne, poranili smo! Životinjska karma #4 je u prodaji na standardnim mestima (Alan Ford, Darkvud – već sada; Klub obožavatelja stripa, Beopolis, Trafike – nadamo se iduće nedelje)! Iskoristite ovih nekoliko dana pre imanentnog smaka sveta da pročitate nove zgode i nezgode šašavih životinja i još šašavijih ljudi koji čine Karmu! Prvih deset i kusur strana imate ovde!
          A kad ste već tu, bacite pogled i na peti broj Sergej Stripa, koji nije poranio već junački stiže na vreme i donosi uratke Darka Macana, Gorana Duplančića, Jusufa i Filipa Kelave! Nakon nakon izdaja i nasilja u prošlom broju, u ovom vaš i naš omiljeni medved plaćenik ima posla sa - sexom & religijom! Nije lako biti Sergej... Mali privju – ovde.

     I ne zaboravimo jedanaesti broj Zabava za celu porodicu, u kome se porodica Smit nalazi na optuženičkoj klupi, pod sumnjom da je jedan od njihm maskirani demon! I što je najgore, optužbe su tačne... Tekst Vlada Tadić, crtež Vladimir Kuzmanov, with special guest stars Darko Macan, Robert Solanović & Mihajlo Dimitrijevski - TheMičo. Plus - Legenda o Bombiju, nemrtvom lanetu, by Tadić & TheMičo. Ždraknite unutar stripa – na ovom linku.

     Lavirint - nekad poranimo, uglavnom zakasnimo, ali uvek mislimo na vas!

povratak na vrh

    STRIP: KOKO
25.09.2009.
Autor: Duda Vukojev
    ANTIDEPRESIV #10
24.09.2009.
Press: Shlitz comics

     Shlitz comics & pleme stripopata
imaju svoj shtand na sedmom medjunarodnom salonu stripa pored starih brojeva i specijalnih tematskih izdat je i najnoviji antidepresiv #10, na 32 stranice ove alternativne revije nalazi se presek danashnje sub scene.
     Asterian, Infact, Tamara, Myk, Cubert, Opačić, Septic, Srđan Vukadinović, Maawko Pasta, Ges, Spart ak, Sheky, Djoka Savić, Kebara, Nemeth, Dr. Gnoj, Rilak Kristina.

povratak na vrh

    ZLATNO DOBA #5
24.09.2009.
Press: Komiko

     Poštovani čitaoci, izašao je novi, peti, broj revije Zlatno doba u kom objavljujemo prva dva stripa Radomira Perice, jednog od najtalentovanijih srpskih strip autora, koji su izašli u Mikijevom carstvu kada mu je bilo samo šesnaest godina. Prva tabla PericinogNovog Tarcana izašla je 8. januara 1941. u 191. broju ovog lista. U ritmu od dve table nedeljno parodija mladog autora na Tarzana, tada možda i najpoznatijeg junaka popularne kulture, uspešno je nadomestila nedostatak Diznijevih i uopšte inostranih humorističkih stripova u Mikijevom carstvu. Stilizacija glavnih likova u stripu, pored Diznijevog, pokazuje i uticaj tada popularne junakinje stripa i animiranog filma Beti Bup (Betty Boop). Nekoliko nedelja kasnije ovaj strip je u celosti repriziran u 172. broju Plavog zabavnika.

     Po okončanju Novog Tarcana, Perica u 203. broju Mikijevog carstva od 19. februara započinje novi šaljivi strip pod nazivom Put na Mesec. Crtan u istom maniru, Put na Mesec ima istog glavnog protagonistu sada pod imenom Miki Morton, dok se psić Cule iz Novog Tarcana sada zove Riki. Sama radnja ovog stripa je parodija na Flaša Gordona (Flash Gordon) Aleksa Rejmonda (Alex Raymond). Takođe, zanimljivo je da se u ovom stripu pojavljuju brojni drugi popularni strip junaci čije je doživljaje mladi autor grozničavo pratio 1930-ih godina. Pericin Put na Mesec do sada je reprintovan samo jednom, u prvom broju beogradskog Malog zabavnika iz 1951. godine.

     Takođe, na ovom mestu u prilici smo da Vam saopštimo da se raširila prodajna mreža naše revije i Zlatno doba sada se može nabaviti u striparnicama Alan Ford i Darkvud i knjižarama Beopolis, B92 šop i Stubovi Kulture u Beogradu, u Klubu obožavalaca stripa i knjižarama Solaris i Ljubitelji knjige u Novom Sadu, knjižarama In buk u Šapcu, Teatar u Zrenjaninu i Vizantija na Palama.

povratak na vrh

    ROĐENDAN ALAN FORDA
23.09.2009.
Piše: Alan Ford

knjižara "Alan Ford"
U petak, 25.09.
prva prodavnica stripova u Srbiji,
slavi
15. rođendan.
Torta u 18h!!!
www.alanford.co.rs

Knjižara Alan Ford
Blok 24, Novi Beograd
 011 2134 758

povratak na vrh

    STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (99)
22.09.2009.
Piše: Aleksandar Manić

     SACHA
     Scenario i crtež: Charles Berberian
     Cornelius, 2009


    Sacha, lepi mačor iz bogate kuće, gine pod točkovima automobila. To je trenutak da se njegovi ulični prijatelji – mačke, psi i ptice – zamisle o sudbini uopšte, ali i o tome ko će preuzeti lagodno mesto koje je Sacha ostavio iza sebe. Tragičan početak Berberianovog grafičkog romana samo je uvod u tri priče koje se lagano prepliću. Prve dve su sadašnjem vremenu, dok se treća odvija u prošlosti (70-e godine). U prvoj saznajemo sudbinu Irene, žene iz provincije napuštene sa detetom na putu u Parizu. U drugoj priči vidimo sudbinu razočaranog i u dugove ogrezlog Ireninog muža Pierra. Dok treća priča govori o mladosti Corneliusa, starca muzikologa i mizantropa koji je kod sebe zaposlio Irenu da se brine o kući i o mačoru Sachi. Istovremeno, kroz ove tri sudbine prepliću se i sudbine uličnih životinja, a posebno jednog čudnog i ružnog stvorenja, mešavine psa i mačke. Nalik Altmanovim ili Kar-Waiovim filmovima, putevi protagonista se neprimetno prepliću i utiču jedan na drugog.

     Berberianov grafički roman je priča o nesrećnim i usamljenim ljudima, uvučenim u životne vrtloge, i pokretanim ritmom gradske buke i vreve. Iako je grad hladan, neprijatan i agresivan, svakoga puta kada njegova buka prestane, protagonisti su još usamljeniji, anonimniji i bezličniji. Uporedna naracija omogućila je Berberianu da odredjene dogadjaje nacrta iz različitih uglova. Da bi što bolje ukazao na preplitanje sudbina, on se odlučio da table komponuje bez omedjenih kadrova. Crtež je brz i svež, organizovan isključivo linijom. Da bi dočarao atmosferu, autor je tamne mase dao nalik žvrljotinama, što mu je omogućilo dodatno objašnjavanje zbunjenosti i nesigurnosti njegovih junaka.

    "Sacha", Berberianov prvi samostalni album u karijeri (25 godina saradnje sa Dupuyem) obeležen je minimalizmom i melanholijom. Mračna strana ljudskih sudbina oličena je u velikom gradu, a ravnoteža je uspostavljena vazdušastim dekorima i lakim dijalozima, povremeno na ivici apsurda.

povratak na vrh

    GRRR! PROGRAM 25.09.2009
22.09.2009.
Press: Grrrr!

     GRRR! PROGRAM 25.09.2009.

     Serija dešavanja pod nazivom GRRR!PROGRAM nastavlja se u petak 25. septembra 2009, kada će - sa početkom u 19h - u prostoru Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo) biti odražano predstavljanje dva domaća strip izdanja, kao i internacionalne strip radionice STRIP IT!, dok će na kraju koncert prirediti beogradski bend Humito.

     Putem razgovora sa priređivačima, publika u Elektrici će biti upoznata sa najnovijim brojem beogradskog strip časopisa Šlic, koji objavljuje radove uglavnom domaćih autora, a koji su ovog puta potražili inspiraciju u manga stripu. U svom saopštenju, Šlic su istakli: „Kao i do sada, zaštitni znak strip autora ove radionice alternativnog stripa je ironični osvrt, defetišizacija, detabuizacija i demistifikacija kulture, umetnosti i društvenih pojava uopšte. Ovoga puta, pod kritičko-ironičnom oštricom se našao Manga strip, danas opšte mesto i za mnoge referenca kvaliteta u svetu devete umetnosti“.

     Nakon toga biće reči o izdanju posvećenom dečijoj strip radionici u Glogonju, koju je od 2005. do 2008. vodio strip aktivista Zoran Jović alijas Letač, u nameri da za strip zainteresuje mlade nastanjene u selima pančevačke opštine.

     Značajan prostor će biti posvećen učesnicima strip radionice STRIP IT!, koja se ove godine po prvi put odvija u Beogradu, a koja će svoju završnu radionicu, nakon desetak dana zajedničkog rada, održati upravo u Elektrici. STRIP IT! okuplja čak tridesetak autora iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Holandije, Španije i Češke, koji će govoriti o iskustvu svog pojedinačnog  rada u vlastitim sredinama, kao i o rezultatima međusobne saradnje tokom STRIP IT! radionice, sve to putem izložbe, slajd i animirane projekcije, i razgovora sa publikom.

     Veče zaokružuje koncert grupe Humito, koja sebe kratko definiše kao izvođača „muzike bez struje“.


povratak na vrh

    7. SALON STRIPA, SKC - BEOGRAD
21.09.2009.
Press: SKC

Srećna Galerija Studentskog kulturnog centra Beograd
Ima čast da pozove Vas i Vaše prijatelje

na otvaranje 7. međunarodnog salona i svečanu ceremoniju dodele nagrada uz prateći program festivala

četvrtak, 24.09.2009, 19h

Dobrodošli u SKC
     Jubileji srpskog stripa, međunarodni projekti. Prestižne nagrade, izložbe i predavanja. Rajko Milošević Gera i Rufus Dejglou na 7. međunarodnom salonu stripa, od 24. septembra u 19h do 27. septembra 2009. godine.

     Specijalni gost Salona i dobitnik priznanje za doprinos srpskom stripu
     Rajko Milošević GERA (R.M. Guéra), Barselona, Španija

     Gost Salona:
     Rufus Dejglou (Rufus Dayglo), London, Velika Britanija

     Međunarodni projekat THE WOODLANDS, gosti:
     Greg Koks (Gregg Cox), SAD • Aleksandar Sotirovski, Skopje, BJRM
     PROGRAM SALONA

     24. septembar, četvrtak
Od 15h, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
19h, OTVARANJE IZLOŽBI SALONA:
Velika sala, Galerija Art@Art: KONKURS '09 – IZLOŽBA NAJBOLJIH RADOVA
Srećna Galerija: RUFUS DAYGLO, Velika Britanija, izložba gosta
Galerija SKC: R. M. GERA, izložba specijalnog gosta
Galerija Cirkus: JUBILEJI – 40 GODINA STRIPA DIKAN
(izložbe su otvorene od 10h - 20h)
20h, Velika sala: SVEČANA CEREMONIJA OTVARANJA I DODELE NAGRADA
21h, “Living Room” Klub, SKC: Blues Session za pobednike Salona, “Fatalna celulitna opsesija” (Bojan M. Đukić, bas gitara/vokal; Dejan Hasečić, solo gitara/klavijature; Igor Mišković, gitara; Mihajlo Mitrović, bubnjevi) + R.M. GERA, gitara/vokal

     25. septembar, petak
Od 11h, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
17h, Velika sala: JUBILEJI – 40 godina stripa Dikan, Razgovor sa Lazom Sredanovićem
18h, Velika sala: JUBILEJI – 70 godina Politikinog Zabavnika, tribina
19h, Velika sala: THE WOODLANDS, prezentacija međunarodnog projekta, Gregg Cox, SAD / Aleksandar Sotirovski, BJRM
20,30h, Velika sala: RUFUS DAYGLO, Velika Britanija, predstavljanje gosta

     26. septembar, subota
Od 11h, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
14h – 17h, Srećna Galerija: CRTAČI CRTAJU ZA VAS, najeminentniji domaći autori potpisuju stripove posetiocima
17h, Velika sala: JUBILEJI – 10 GODINA STRIP VESTI, Zlatko Milenković, Novi Sad, tribina
18h, Velika sala: UDRUŽENJE STRIP AUTORA SRBIJE, predstavljanje
19h, Velika sala: „STRIP IT“, Holandija, prezentacija međunarodnog projekta
20h, Velika sala: STRIP ALTERNATIVA U SRBIJI, promocije
21h, Velika sala: mr Marko Aleksić, ISTORIJA I STRIP: MAČ PRINCA VALIJANTA, predavanje (demonstracija: “Sv. Teodor Stratilat”)

     27. septembar, nedelja
Od 11h, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
14h – 17h, Srećna Galerija: CRTAČI CRTAJU ZA VAS, najeminentniji domaći autori potpisuju stripove posetiocima
17h, Velika sala: PROMOCIJE IZDAVAČA
20,30h, Velika sala: R.M. GERA, predstavljanje specijalnog gosta Salona

     (Međunarodni salon stripa zadržava pravo izmene programa)



     Specijalni gost Salona i dobitnik priznanje za doprinos srpskom stripu
     Rajko Milošević GERA (R.M. Guéra), Barselona, Španija
     Rajko Milošević Gera rođen je 1959. godine u Beogradu. Crteži mu nisu bili najvažnija stvar u detinjstvu, ali se on ne seća nijednog dana svog života pre nego što je počeo da se bavi crtanjem. Iako je završio Dizajnersku školu, odustaje od Akademije pošto je prvi put odbijen, pitajući se zašto je uopšte i pokušao.
     Osamdesete godine prošlog veka provodi u upijanju najrazličitijih knjiga, filmova i muzike. Od 1981 do 1984. veoma je aktivan u svetu muzike sa svojim Strip Blues Bandom i održava mnogobrojne izuzetno posećene koncerte kuriozitet za bend koji nije objavio ni jednu ploču. U pokušaju da živi od crtanja, napušta muziku. Radovi mu se objavljuju u svim važnijim jugoslovenskim strip revijama toga vremena. Međutim, uviđa da njegov talenat, naročito izuzetno umetničko izvođenje, u ovoj sredini ne može doći do punog izražaja. Postaje mu jasno da se život nalazi negde drugde...
     Septembra 1991. seli se u Barselonu (Španija), gde i danas živi sa porodicom. Od tada je radio na polju advertajzinga za muzeje, banke i mnogobrojne reklamne studije. Sarađivao je, između ostalih, sa španskim, danskim i italijanskim studijima za animaciju. Objavljivao je svoje radove u svim značajnijim španskim strip edicijama. Trenutno za francuskog izdavača Glénat radi dva tekuća serijala: Le Lievre de Mars (“Zec sa Marsa”), čiji je scenarista Patrik Kotja (Patrick Cothias) i Howard Blake, a za DC/Warner Vertigo ediciju još jedan uspešni serijal, Scalped koji je kreirao zajedno sa piscem Džejsonom Aronom (Jason Aaron)
     Dobitnik je niza priznanja, među kojima se izdvajaju Nagrada za najbolje realističko domaće ostvarenje za strip Teksaški jahači (3. Vinkovački salon jugoslovenskog stripa, 1986.) i Zlatno pero (Beograd, 1988.).
     Prijateljima, roditeljima, a posebno supruzi i deci, duguje veliku zahvalnost za pruženu pažnju i podršku. Mnogo voli Beograd i sluša Peščanik.

Gost Salona:
     Rufus Dejglou (Rufus Dayglo), London, Velika Britanija
     Rufus Dejglou je stalni crtač novog stripa „Tenkara“ (Tank Girl) za koju scenarije piše koautor junakinje, Alen C. Martin. Oni trenutno rade novu seriju Tenkare za Megazin 2000AD u Ujedinjenom Kraljevstvu, IDW stripove u SAD, Titan izdanja u UK, kao i ilustracije za veb-sajt „Devojke Samoubice” (Suicide Girls). Takođe uskoro najavljuju neke uzbudljive vesti u vezi Tenkare. Dejglou je radio na ,,Sudiji Dredu” (Judge Dredd) za 2000AD, na ,,Metal Gear Solid” (zajedno sa Ešlijem Vudom) i na više projekata za IDW books. Imao je dovoljno sreće da sarađuje sa nekolicinom svojih strip-heroja – između ostalih Džonom Vagnerom, Alenom Martinom i Ešlijem Vudom.
     Svoju karijeru započeo je u animaciji... crtajući sve, od Duška Dugouška preko Tigra Tonija do Gorila. Srećom, jednog dana ostavili su mu otključana vrata i on je pobegao i pridružio se stripovskom cirkusu! Informacije o novim stripovima o Tenkari mogu da se nađu na www.tank-girl.com


     Međunarodni projekat THE WOODLANDS, gosti:
     Greg Koks (Gregg Cox), SAD
     Aleksandar Sotirovski, Skopje, BJRM

     Vudlends (The Woodlands)
     Vudlends je internacionalni višeslojno zamišljeni strip-projekat, usredsređen na prirodu. Kako u većini slučajeva postoje dve strane, dobra i loša, ni Vudlends u tome nije izuzetak. Vudlends je, uz početnu priču i dizajn likova, zamišljen 2006. Priču je osmislio Greg Koks dok je likove i crteže oblikovao Aleksandar Sotirovski. Ipak, ovaj projekat nije samo priča i nekoliko crteža. U pitanju je poveći poduhvat koji će biti realizovan u više delova širom sveta. Ovi delovi se sastoje od preko 120 epizoda ili scenarija (80 ih je već završeno), strip sveske i 11-tominutnog 2D filma za svaku epizodu, kartaške igre od 10 serija sa 100 posebnih karata unutar svake serije (svetski rekord sam po sebi), uz niz drugih ponuda. Gde smo danas? Profesionalni glumci su završili sinhronizaciju većine epizoda, a svakog dana je gotovo sve više crteža. Kompletirana je i prva serija igre i karte su odštampane, da ne pominjemo postere, postavke i prve stripove. Igra je patentirana i započela je marketing kampanja sa mnogim probnim testovima kako bi se proverila prihvatljivost deci širom sveta. Veliki poduhvat, ali takav za koji smo sigurni da ćete u njemu uživati.



     JUBILEJI SRPSKOG STRIPA

     70 GODINA POLITIKINOG ZABAVNIKA
     POLITIKIN ZABAVNIK U SVETU STRIPA
     "Politikin Zabavnik" osmišljen je još 1939. godine kao porodični list namenjen povezivanju generacija roditelja i dece, sa ciljem da zanimljive sadržaje iz popularne nauke, istorije i prirode prikaže na svima shvatljiv način, bez obzira na obrazovni ili starosni nivo. Zamisao da ima strip i bude bogato ilustrovan izdvajala ga je od svih ostalih listova. Kroz svoje sedamdesetogodišnje trajanje postao je tradicija zato što je sačuvao svoju osnovnu zamisao do današnjih dana, prilagođavajući se vremenu, pre svega kroz pristup temama, vizuelni izraz i opremu rubrika, ali nikad ne menjajući hod po tankoj liniji između zabave i pouke, nastojeći da ne skrene previše ni na jednu od strana. “Zabavnik” je uvek aktuelan na svoj način i iz nekog neočekivanog ugla. Jedini je list koji gaji ilustraciju i kod čitalaca stvara svest o važnosti vizuelnog izgleda. Za sve ove godine “Zabavnik” je čitaocima otkrio zanimljive svetove najvećih crtača stripa, od Diznija i Đorđa Lobačeva, preko Aleksa Rejmonda, Miltona Kanifa, Frenka Robinsa, Dika Braunija, Morisa, Uderza, Huga Prata, Hermana, do najmodernijih – Marinija, Van Hama i ko zna koliko ćemo značajnih preskočiti u nabrajanju. Uz to, “Zabavnik” je jedini list kod nas koji je uspeo da ustoliči nacionalni stripski lik. Tokom sedamdesetih godina veka za nama, Stari Sloven Dikan je pojavom i omiljenošću uskočio sa stranica našeg lista u srca cele jedne generacije koja je stasavala tih godina. Sve u svemu, “Zabavnik” je brend na koji još nije pala nijedna senka, a pretprošle godine proglašen je "Superbrendom" među štampanim medijima u našoj zemlji.
     Petar Milatović


     40 GODINA STRIPA DIKAN
     Ideja o stripu “Dikan” autora Laze Sredanovića stvorena je kroz konkurs pokrenut početkom 1969. godine u “Politikinom zabavniku”. Ovo je, kao i niz drugih novina koje su značajno uticale na kvalitet i popularnost “Zabavnika”, bila zasluga tadašnjeg glavnog urednika Nikole Lekića. Dikan se u ovom listu prvi put pojavljuje u br. 903, 18. aprila 1969. godine sa epizodom “Buzdovanske Igre”. Prvi scenarista bio je Ninoslav Šibalić, a zatim su scenario pisali Nikola Lekić, Branislav Đurica, Milenko Maticki, Slobodan Ivkov i sam Sredanović. Shodno socijalnim, kulturnim i etničkim prilikama toga vremena, visoki i snažni Sloven Dikan bio je zamišljen kao junak u kome su mogli da se ogledaju svih šest naroda koji su sačinjavali bivšu domovinu. Njegov stalni pratilac je stric Vukoje koji u skladu sa svojom zrelijom dobi savetuje mladog sinovca usijane glave. Strip prati kroz parodiju mnoge probleme i polemike savremenog društva. Vremenske odrednice njegovog dešavanja nisu ograničene i Dikan se sa stricom Vukojem pojavljuje kroz razne istorijske epohe, pa i u budućnosti, kao što je to u epizodi “Dikan i pretnja sa Oriona”. Često se Dikan poredi sa francuskim strip junakom Asteriksom, verovatno zbog žanra koji se obraća publici sličnog profila. No, njegov autor Lazo Sredanović demantuje svaku namernu sličnost. Tiraž “Dikana” je tokom sedamdesetih godina prošlog veka dostigao 400.000 primeraka, a štampaju se i posebna izdanja na slovenačkom jeziku gde u prevodu Dikan dobija ime Tilen. Iako stoji činjenica da nije poput drugih stripova izlazio u zasebnim sveskama, pošto je “Zabavnik” donosio i druge sadržaje, možemo ga smatrati za najtiražniji domaći strip ikada objavljivan na prostoru bivše Jugoslavije.
     “Dikan” se, za razliku od tada veoma popularnog domaćeg stripa “Mirko i Slavko” iz magazina “Nikad robom” koji je osim zabavnog štiva bio odraz onovremene političke propagande, kreće samo po realnom kulturnom obrascu koji i danas spaja narode bivše države. On je još uvek medijski aktuelan i verovatno će to ostati i dalje. Zbog toga, još uvek nije moguće doneti precizan i konačan sud o značaju “Dikana” za domaću kulturu, a za sada jedino možemo reći da je veliki. Biografija autora Lazo Sredanović je rođen 19. 09. 1939. godine u Nikšiću. Školu za primenjene umetnosti završio je 1960. godine u Herceg Novom. U Beogradu 1965. diplomira na Akademiji za primenjenu umetnost, grafički odsek u klasi profesora Mihaila Petrova. Od rane mladosti pokazuje interesovanje za strip, karikaturu i ilustraciju. Prvi strip objavio je u svojoj četrnaestoj godini u dečijem listu “Pioniri”. Tokom studija radio je ilustracije i karikature za “Ferijalac”, list Ferijalnog saveza Jugoslavije. Tu je redovno objavljivao kaiševe stripa prema scenariju Petra Marša. Ilustrovao je veći broj slikovnica za decu. Strip “Dikan” crtao je isključivo za “Politikin zabavnik”. Danas se bavi grafičkim dizajnom i ilustrovanjem udžbenika, časopisa i slikovnica za decu. Izlagao je na mnogim salonima karikature u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada i diploma. Živi i radi u Beogradu i Krašićima kod Tivta.
     Simon Vučković


     10 godina sa ljubiteljima stripa
     STRIP VESTI - balkanski internet (svako)dnevnik
     
STRIP VESTI KAO DOBRODOŠAO IZUZETAK: Strip vesti su već deset godina osmišljeno uporište stripa. Ne samo u Srbiji i ne samo u eks jugoslovenskim republikama, nego, kako im podnaslov kazuje, i na Balkanu. Ljubitelji stripa na celom ovom području, a svakako i u najširim prostorima van njega, to svakako znaju i svakodnevno posećuju Strip vesti da bi videli šta ima novog u svetu devete umetnosti – kod nas i u svetu. Ko nam je to omogućio? Internet - svojim medijskim mogućnostima i Zlatko Milenković - svojom neverovatnom upornošću i entuzijazmom.
     Strip vesti istovremeno funkcionišu kao aktuelna oglasna tabla i kao kritički poligon, povremeno kao polemički prostor, odnedavno i kao mesto na kojem se mogu čitati kraći stripovi. I ovo bi bilo dovoljno.
     Ali, Strip vesti Zlatka Milenkovića funkcionišu i kao informativno - reklamni bilbord neverovatnih dimenzija, odnosno kao opsežna i dragocena arhiva savremene devete umetnosti uopšte. Kod nas i u svetu.
     Strip vesti su i neka vrsta transfera informacija, odnosno organizovani prostor na kojem se mogu pronaći najraznovrsniji linkovi, koji dalje šire stripovsku mrežu i podstiču interesovanje, razumevanje i ljubav za svetski i ovdašnji strip.
     Za Strip vesti su između ostalih pisali i pišu: Zdravko Zupan i Ilija Bakić, Zoran Đukanović i Aleksandar Manić, Darko Macan i Veljko Krulčić. Na njima se oglašavaju Zoran Stefanović i V. Fumeti, a svakodnevno ih interesantnim informacijama iz svetskog stripa snabdeva Marko Ajdarić.
     Strip vesti su jednostavno čudesna spona između stvaralaca i ljubitelja stripa na Balkanu ali i diljem čitavog sveta, mesto pozitivne energije i podrške kreativnim ljudima.
     U dobu koje je često okrenuto razdvajanju i razaranju, Strip vesti Zlatka Milenkovića izdvaja njihova otvorenost i suštinski pozitivna ideja saradnje i koegzistencije različitosti. Zato im svako, ne samo ljubitelji stripa i strip autori, izdavači stripa i njegovi teoretičari i istoričari, čista srca može poželeti još godine i decenije postojanja i uspeha.
     Vasa PAVKOVIĆ

     
Strip vesti čine i dugogodišnji saradnici: Aleksandar Manić, Darko Macan, Ilija Bakić, Vasa Pavković, Zoran Đukanović, Bojan M. Đukić, Marko Stojanović, Boris Lazić, Slobodan Ivkov, Zoran Penevski, Zdravko Zupan, Saša Rakezić, Zoran Stefanović, Alem Ćurin, Katerina Mirović, Igor Prassel, Aleksandar Žiljak, Damir Šmit, Dušan Banjanin, Vuk Ršumović, Miroslav Marić, Anica Tucakov, Rajko Radovanović, Ivana Armanini, Borislav Stanojević, Vanja Mišković, Srđan Aćimović, Žika Strip, Irena Jukić Pranjić, Dušan Gačić, Zlatko Krstevski, Vane Trajkov, Simon Vučković, Dragan Apostolović, Maja Veselinović, Dušan Cvetković, Predrag Ikonić, Branislav Miltojević, Rastko Ćirić, Krešimir Mišak, Borisav Čeliković, Marko Somborac, Wostok, Branislav Predojević,... i mnogi drugi.



     KONKURS 7. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA

     Žiri: Askanio Popović, strip autor (predsednik žirija); Bojan M. Đukić, strip autor; Dražen Kovačević, strip autor; Ilija Bakić, strip scenarista; Prljavi inspektor Blaža.

NAGRADE ŽIRIJA
∙ GRAND PRIX
∙ NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG STRIP JEZIKA
∙ NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA
∙ NAJBOLJI SCENARIO
∙ NAJBOLJI CRTEŽ
∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI
NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA
∙ MLADI LAV
∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU
∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ
∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG UČESNIKA
NAGRADE SPONZORA I PRIJATELJA SALONA

EKSKLUZIVNI INTERVJUI SA GOSTIMA I SVE INFORMACIJE O BROJU RADOVA PRISTIGLIH NA KONKURS 7. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA, BROJU ZEMALJA UČESNICA, RADU ŽIRIJA I DODELI NAGRADA, BIĆE OBJAVLJENE NA PRESS KONFERENCIJI SA GOSTIMA, UČESNICIMA PROGRAMA I ČLANOVIMA ŽIRIJA 23. 09. 2009. U 13h U HAPPY CENTRU SKC-A BEOGRAD. DOBRODOŠLI U SKC !

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
20.09.2009.
Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

     NEORAMA DOS QUADRINHOS: 5 NAJBOLJIH
19.09.2009.
Uređuje: Marko Ajdarić

Damir Žitko i Vladimir Davidenko (recenzija i 4 stranice), La Bible 2
www.yozone.fr/spip.php? article8023


Marko Đurđević, intervijuisan
www.comicbookresources. com/?page=...


Branko Đukić sada kao... strip crtač
www.optimumwound.com/ optimum-wound-...


DC Comics će se zvati DC Entertainment
www.popboks.com/vest. php?ID=11247


Alfonso Font preko Veselog četvrtka: 'odlično napisan i prikladno, sjajno nacrtan strip'
www.danas.rs/vesti/ kultura/pravi_smisao_...

Bojan Radojčić realizuje samostalnu izložbu kao dobitnik nagrade Galerije SKC
www.skc.org.yu/pocetna/ 31-danas/...


Neorama dos Quadrinhos, kao i Strip Vesti, su besplatne. Svake nedelje, preko 300 izabranih novosti o devetoj umetnosti. Samo trebaš da popuniš subscribe na našem sajtu:
www.neorama.com.br/

povratak na vrh

    STRIPOLIS U SUBOTICI
18.09.2009.
Press: Stripolis



povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
18.09.2009.
Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadesetdrugi, broj bonelijevog stripa Zagor je već na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Hjuroni". • scenario: Mauro Boselli; crtež: Alessandro Piccinelli.
     Takođe se od ovog četvrtka na kioscima i četrnaesti sveska Teks Vilera. Naslov epizode je "Šenonove puške". • scenario: Claudio Nizzi; crtež: Andrea Venturi.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    STRIP: KOKO
18.09.2009.
Autor: Duda Vukojev
    PROMOCIJA KRATKIH REZOVA
17.09.2009.
Press: Strip vesti

posle neoficijalnata interna promocija
za MakStripovi,
i prezentacijata vo Leskovac na festival,
na red e

Oficijalna promocija na strip albumot 
Kratki rezovi
na Igor Jovchevski!

Ke ima i propratna mini izlozba,
koktelce i dobra druzba!

18ti septemvri, 2009 god.
petok, 20:00 h.

Mala Stanica, od vlezot odma
desno vo Ili-ili...
Skopje, Makedonija

rasta.blog.com.mk
ddavor2002.blogspot.com/
www.tajfaart.com

povratak na vrh

    BRICK JAZZ
17.09.2009.
Piše: Alem Ćurin

     (krazy * kat)

     BRICK JAZZ

     George „Garge“ Herriman umro je tiho u snu 25. travnja/aprila, 1944. godine. Pod niskim krovom kapelice Od Cvijeća (ej, koje ime!) kolega Harry Hershfield, legendarni striper i šaljivđija, oprostio se od starog prijatelja riječima u kojima je bila samo istina i ništa doli istina:
- Ako je ikada ovim svijetom hodao istinski svetac, zvao se George Herriman.

     William Randolph Hearst nije rekao ništa. Sa svoje Čarobne padine promatrao je nijemo vječno budan Pacific. Prisjetio se svojega rođendana koji pada za dan ili dva, tko će ga više znati. Drhtavom rukom pokušavao je pripaliti cigaru, no bezuspješno. Kristalni upaljač iskliznu mu kroz prste i razbije se o kamene stube.
     - Crazy! – samo promrmlja stari miljarder.

*

                                          - Tis lud! Šta ti je to?
     - Šala mala!
     - Nije mala nego velika pizdarija!... Miša si mi doveo u kuću?!
     - Pa i nije miš nego hrčak!
     - Sve je to miš!... Dovodiš miša u kuću di već ima mačka?
     - Mačić!
     - Sve isto... oni su prirodni neprijatelji!
     - Proba'ću nemoguće.
     - Tebi stvarno nisu svi doma!
     - Je, još fali pas.

     Pas je došao u naš ofis dosta kasnije. Bili smo porodica s kata naniže. Porodicu s kata poviše viđali smo rijetko, može se reći – gotovo nikada. Tu i tamo bi ih čuli i oćutili, a onda bi se u nas, kat niže, doselio nemir. Nije nam bila laka. Za razliku od mačke i miša koji su međuvremenu pronašli zajednički svemir i na vratima napisali - SUŽIVOT. Našli su se na identičnoj frekvenciji u narančastoj (čini mi se da je tada sva ta plinska limarija bila narančasta ili oker) praznoj plinskoj grijalici, na balkonu. Bilo je ljeto.
     Mačka Kata (skraćeno od Katatofa – krštena je dječjim jezikom po katastrofalnom izgledu kada sam je spasio i udomio) i hrčak Kapa (skraćeno od Kruno Prijatelj – onako punašnih obraza bio je pljunuti moj dragi profesor) bili su duboko u svojem filmu, neprestano jureći jedan za drugim, ne obazirući se za nas ukućane. Mačka je gnjavila, grickala, grebala i grlila hrčka, a kada bi se ovome gospodinu napunio kufer, kažnjavao ju je sjekutićima ravno u njezinu njuškicu. Kata bi poskočila u vis kao da ju je netko zviznuo nogom, u zraku bi se zamislila na tren ili kraće, pak bi pikiranje dočekala samo s jednom mišlju, „mišu, ♥ moja!“, te je domalo opet sve bilo po starome. I tako u nastavcima. Iz sata u sat, iz dana u dan, iz sedmice u sedmicu, iz epizode u epizodu.

     - Jelse oni vole? – pitala me mala, dok smo zajedno promatrali jednu epizodu.

      - Aha.
     - Kako kase tuku?
     - Ko te tuče toga voliš.
     - A?
     - Ko tebe kamenom ti njega srcem.
     - Neću!
     - Znam, al je dobro za priču.
     - Ajel oni pričaju između sebe?
     - Nego.
     - Kako? Na kojemu jeziku?
     - Njihovom.
     - Od Katatofe ili Krune?
     - To ti je isti jezik.
     - Ajel miii razumimo taj jezik?
     - Teško.
     - A oniii naš?
     - Epa sad, ne baš.
     - Onda mi s njima pričamo neeraazuumnooo!

     Kat: - Why is „lenguage“?
     Ignatz: - „Language“ is, that we may understand one another.
     Kat: - Is that so?
     Ignatz: - Yes, that's so.
     Kat: - Can you unda-stend a Finn, or a Leplender, or a Oshkosher, huh?
     Ignatz: - No.
     Kat: - Can a Finn, or a Leplender, or a Oshkosher, unda-stend you?
     Ignatz: - No.
     Kat: - Then, I would say, lenguage is, that we may mis-unda-stend each udda!

     - Ka Tomiđeri, crtani? – bila je još sitna i engleski joj je bio samo kakofonijski nered što joj mrsio kosicu i smetao slici.
     - Više ka Krazy Kat.
     - Kejziket? Štaa je to?
     - Strip.
     - A šta je to? Štaa je strip?
     - Krazy Kat.
     - Opet ti!

*

     Da, opet ja. Al' da prestanem pisati o stripu (jer, eto, i tome je možebitno došao kraj) a da ne napišem dvije-tri o Herrimanovoj Krazy Kat, jednom od dva svjetionika medija koji su svima nama trasirali put, uzeo bi si za grijeh, preveliki grijeh.
                                          O Krazy i njezinom (ili njegovom) autoru, Georgu Herrimanu, u zadnjih devedesetak godina ispisani su kvintali papira i gigabajti panagirika. Pohvalama se nikada nije stalo u kraj. Proglašen je najboljim stripom odkada je toga medija. Tepa mu se kao najzahtjevnijem i najrevolucionarnom stripu u svim njegovim literarnim i vizuelnim segmentima. Svi pričaju o imaginaciji umjetnika što je samoga autora, a time i sam medij, odvela u dotad neispitane katastarske krajolike, koje je sam autor krstio Coconino Countyjem, i potvrdila mu intelektualno vlasništvo nad najvećom slobodom što ju je ijedna roto-krejacija ikada imala. Svi su se odreda divili toj slobodi, a da nitko nije zapazio sreću i ljubav što su bili žirant toj slobodi, garant i potencijalni dželat.
     Sve je započeo Herrimanov kolega iz redakcije i striper, Thomas „Tad“ Dorgan, tamo negdje krajem druge dekade dvadesetog stoljeća, cca. 1920. godine. Tako po prvi put doznajmo da postoji nekakav „Garge“ Herriman, uz to, bogami, i Grk, bivši lutalica i zgubidan, ter da se dotični jošte bavi i stripom, upada nam u oči da je rečeni nerazdvojen od svojega šešira toliko da i liježe s njim, garant je smiješan lik, nevelik, nešto metar i vjetar, dobar k'o kruh, pak je i logopatni dislektik koji, samo na svome jeziku, nikome ne zna reći NE.
     „Garge“ Herriman, ljubitelj samoće, skroman i distanciran, sjedio u kutu strip-redakcije New York Evening Journala, šireći samo dobre vibracije oko sebe. „Bi' ćete mi svjedoci“, kao da je govorio njegov zarazni osmjeh, bijelji i širi od hammera na njegovom crtačkom stolu. I da, bili su svjedoci nečeg dotad nezamislivog.
     U siječnju/januaru 1922., koreograf Adolph Bolm izvodi jazz-balet imenom Krazy Kat, u samoj gradskoj viječnici grada New Yorka! Četiri mjeseca kasnije, Gibert Seldes u Vanity Fair-u, u štivu Golla, golla, the Comic Strip's Art, ističe Herrimana kao opće dobro – a Gibert Seldes, priznat će te, nije bilo tko.
     Travanj/april 1923. godine – „sajam taštine“ uzima George Herriman pod svoje. Naime, Vanity Fair uvodi ga u svoj Hall of Fame, da, niti godinu kasnije, 1924., spomenuti Gibert Seldes, tada prvo grlo američke umjetničke kritike, u svojoj čuvenoj knjizi, The Seven Lively Arts, tuče ravno u glavu te akcentira Krazy Kat kao najzabavnije, najfantastičnije i najzahtjevnije djelo američke umjetnosti toga momenta. Mnogo je američkog umjetničkoga korova spalio Seldes svojom tvrdnjom – strip je umjetnost = umjetnost je strip!
     Prvi vrhunski umjetnik striper javno je promoviran – George Herriman! George, samozvan „Garge“, Herriman, provincijsko potucalo, i njegov(a) Krazy Kat postaju miljenici te opći, pače obavezni, dio američke kulturne i političke kreme.
     Kako to?
     Obožavan od intelektualno zahtjevnije publike, umjetnika svih fela, od pisaca, pjesnika, slikara i kipara, od političara, filmađija, glumaca i režisera, od Gertrude Stein do Picassa i Joan Miróa, od Woodrowa Wilsona, Charliea Chaplina pa preko Franka Capre, Orsona Wellesa, Williama Faulknera, Williama Saroyana, Alberta Camusa, J. D. Salingera, Jacka Kerouaca, sve do Willema de Kooninga i Jacksona Pollocka, strip Krazy Kat je, kroz tri decenije svojega roto-života, postao kulturno dobro.
     Kako to?
     Takvo što to ne zahvaljuje gore spomenutoj gospodi, već nekom tko s kulturom ima dodirnih točaka koliko mlada kapulica i Sargaško more uzajamno – građaninu Kaneu osobno, Williamu Randolphu Hearstu lično i personalno.
Onom istom što je, zahvaljujući moći vlastitih medija, izmislio prvu kubansku krizu i tako ispisao početna poglavlja američkoga imperijalizma, gurnuvši Ameriku, 1898., u rat sa Španjolskom...
     ... onom istom što je bahato i nekažnjeno dokazao spomentu moć vlastitih javnih glasila, prizivajući sa svojih naslovnica atentat na aktuelnoga predsjednika Williama McKinleya (nota-bene, istog onog što ga je poslušao pak krenuo na Kubu), kada je ovaj sastavio tzv. Industrijsko povjerenstvo sa zadaćom da istraži utjecaj velikih konglomerata i trustova na američku ekonomiju, pokušavajući Hearstu i sličnima skratiti sjenu. Predsjednik McKinley je, 1901., dobio dva komada izbliza...
     ... onom istom što je uspio iskamčiti zabranu uvoza mariujana konoplje, ne zato što je opijat već što je jeftina sirovina za novinski papir, i time zadržao monopol svojih šuma nad proizvodnjom i prodajom sirovina za američke roto-strojeve...
     ... onom istom što je, istina, prvi shvatio da je strip isplativa roba i uložio u njega prilično, al' i istom onom bezočno oholom huliganu što je upropastio Winsora McCaya i mnoge stripere zavio u crno.
     U zlodušnome oklopu Williama Hearsta bila je jedna sitna pukotina kroz koju sunce grijalo njegovo mrzlo srce, u tome mračnjaku Randolphu ipak je bilo zrno duše, a ono je pripadalo Krazy Kat!
     1916. godine, kada Herriman starta s nedjelnjim nastavcima te iz njega prokljuja sav potencijal oslobađene mašte i poezije, stvarajući vizuelno-literarno djelo apsolutno drugačijim od kompletne suvremene medijske ponude, popularnost stripa vidno opada među širim puplikumom! Naviklim samo na šale i pošalice, američkim prosječnim konzumentima roto-uradaka, sinkopirani ritam što se iz dijaloga prelio i na vizuelno, obojivši afro-američko-indijanskom semantikom kompletnu površinu tabloa, bio je previše za njihovu sivu koru, da sivija ne može biti. Nije to više bio samo comic, formom i sadržajem to je pripadalo puno višoj sferi.
     Ljubavi i sreći!
                                Vidi vraga, vrag Hearst ne ukida neprofitabilnu Krazy, dapače, neobjašnjivo zaluđen kreacijom svojega uposlenika, on strip Krazy Kat premješta sa zadnjih stranice šege, šore i zabave, na stranice kulture, umjetnosti i drame. I ne samo to, već s Herrimanom potpisuje doživotni ugovor! Potpalio je vječni plamen pod crtaćim stolom Georga Herrimana dok se ovaj rasuo u šir nad toplim zrakom svom svojom dobrotom, visoko iznad Coconino Countya – ostavši sam samcat zahvalno čuđenje svijetu i u svijetu – da se više nikada ne spusti. Nije ni trebao.
William Citizen Randolph Kane Hearst stvarno je imao svoj Rosebud, a zvao se Krazy Kat!!
     ... ili...
     U liku trulog kapitaliste i beskropuloznog medijskog mogula, Williama Hearsta, mrskog i prirodnog neprijatelja svake osjetljive duše, George Herriman je imao „l'il ainjel-a!!

     Kat: - L'il ainjel, I dreamt he kissed me!
     Kako to?
     Jer ljubav je slijepa.
     Zašto?
     Tko zna? Nitko ne zna... krho je znanje.
     I neka je, jer da nije bilo nesuvisle kemije, američka likovna i književna kultura, a time i opća, pak pogotovo ova      naša, stripovska, bila bi sakata za jedno od najvećih poetsko-stripovsko-muzičkih ostvarenja dvadesetog stoljeća. Krazy je čista muzika, sam jazz!!! Zbog rupa u obrazovanju naša duhovna širina vukla bi se mnogo užim ulicama. Svi bismo bili invalidi.
     George Herriman bio je, i ostao za vazda, mjera za specifičnu težinu slobode po jedinici sreće medija stripa, a njegov(a) je Krazy sloboda oteta svakoj gravitaciji. Težište je Heriman držao u sebi.
     Osmjeh potvrđivanja i autoironija te njegov specifičan govor bili su samo ambalaža, paravan, jednog malog „obojenog“i odbačenoga bastarda, „drugačijeg“ od ostalih u branši.
     „Letimičan pogled na mene izaziva smijeh kod drugih, ja sam samo jedan smiješni majmun.“ – izjavio je jednom. Izvana smješko i gladac, a iznutra talac i tajac.
     „Garge“ je bio nosač preteške prljage. Njegova garaža je bila prepuna. Nikoga nije puštao unutra. Obožavatelj koji se silno trudio doznati nešto više, o samome liku omiljenog autora omiljenog stripa, dobio je odgovor:
     „... Vaše inzistiranje stvara mi nemir – nemam ništa nadodati – to ćete morati sami...“.

*

     George je Herriman ugledao svijet u New Orleansu, 22. kolovoza/augusta1880. godine., u vremenu i na mjestu koje nije baš bilo ni mjesto ni vrijeme sretnih uzdisaja za „nebijelce“. Bijeli demokrati Juga, 1870-tih, ponovo uvode segregacijske zakone, tzv. Jim Crow Laws, na lokalnoj i državnoj razini, zakoni što bili su na snazi ispred federalnih sve do 1965.(!!).
     Rođen u afro-američko-kreolskoj zajednici, jednom od etno-kulturnih obilja i neizmjernog bogatstva američkog Juga, pogotovo Louisine, ubrzo je shvatio da svijet oko njega nije nimalo ružičast. Bijelo smeće visoko je podiglo zid između sebe i tzv. obojenih. Bila su samo dva izbora: ostati i trpjeti ili emigrirati. Mnoge obitelji „miješane krvi“ potražili su bolji život na zapadu, u Kaliforniji. Obitelj Herriman se 1886. pokrenula se u tome pravcu.
     I dok se šestogodišnje derle, George Herriman, fasciniralo Monument Valleyjem i zauvijek bilo zaraženo njezinom uznemirujućom ljepotom, kao, uostalom, i ostalim znakovima pored puta u bolju budućnost, dotle su Buddy Bolden, Alex Watzke i slična sitnež, sve sama Georgaova generacija, marširali u sjenci orkestara za vjenčanje i sprovode svojih očeva.
     Emigrantima su buduća vremena i nepoznata geografija nudile kakve takve „perspektive“ – ovima što su ostali jedina je perspektiva bila muzika. Segregacijska govna svojim su zakonima nesvjesno zagnjojili klicu dvadesetog stoljeća. U mraku boli, nesreće i patnje rodio se bijeli polumjesec, crnački osmjeh, crnačka muzika, autohtona američka kultura – jazz.
     Pioniri jazza upravo su polagali svoju zakletvu. Ma koliko bio daleko od njih, pionir George kao da je bio s njima. I bio je.
     Povijest Georgea „Gargea“ Herrimana je ujedno i povijest stripa, no, važi i ova – povijest Georgea „Gargaea“ Herrimana ujedno je i herojska historija jazza.
     Sa sedamnaest je ugledao svoj prvi roto-uradak. Sa dvadeset, 1900., napušta Los Angeles kao skitnica i hobo te nošen teretnim vlakovima, bez nekog suvislog voznog reda, stiže u New York. Godinu dana živi od slikanja reklamnih panoa. 1901. izlazi mu jedanaest karikatura u njujorškim magazinu Judge, a za malo i prvi „one-shot“ strip u Pulitzerovim novinama. Redaju se sitni poslovi kratkoga daha. Pulitzer ga nagrađuje 1902. nešto stalnijim poslom i Harriman po prvi put kreira karaktere koji imaju nastavak. Striper je rođen. Nakon prvijenca Musical Mose-a, slijede Professor Otto and His Auto te Acrobatic Archie. Akrobata Herriman usred posla uskače u vlak, preskače Ameriku, ženi se u Los Angelesu ampak ženu za ruku i natrag u New York. Posao čeka.
                                Gledajući sa strane, nezainteresirano i površno, može se neki diskvalifant upitati, pod kojom je to sretnm zvijezdom rođen George Herriman, jer, u niti deset mjeseci kontinuiranog rada na stripovima kod Pulitzera, zapažen je i uvršten u „The American Comic and Caricature Art“!
     Redaju se stripovi, karikature, posla k'o u priči. Sretni striper dobiva kći, Mabel (otac je zove Toots), i posao stalnog stripera i karikaturiste u Pulitzerovom New York World-u. U Worldu mu izlazi Two Jolly Jockies, a u Newark Ardvertiseru Major Ozone's Fresh Air Crusade.
     Napušta Pulitzera i prelazi u New York Daily News (osim po imenu, nema veze s ovim današnjim). To slobodno prelaženje iz jedne redakcije u drugu, i to na neoznačenim mjestima, nije prošlo nezapaženo medijskome oktopodu koji nije volio nered, ali nije, bogami, ni nudio slobodu. Kod njega su red i rad bili zakon, pa ozakoni mladoga stripera kao svojeg uposlenika u New York American-u. Te 1904. godine Hearst i Herriman sreli su se po prvi put i ništa nije odavalo kako bi to moglo biti jedno divno dugogodišnje prijateljstvo. George Herriman bio je samo jedan od hiljade posilnih, skoro nebitan kotačić u ogromnom Hearstovom novinskom carstvu.
     Šta se toćno zbilo u noći između 1. na 2. lipnja/juna 1905., kakva li je sve poniženja doživio Herriman, ili je sve to kuhalo neko duže vrijeme, tko zna, no u svakome slučaju, zorom George bez riječi objašnjenja napušta New York American, odlazi kući, pakuje se i za nekoliko dana eto ga, zajedno s porodicom, u vlaku za Los Angeles. Nije se imao namjere vraćati.
     U Kaliforniji se prima starih stripova za bivše izdavače, te nastavlja i tuđe, sve kako bi preživio. Reći Williamu Hearstu NE, u to doba bilo je ravno samoubojstvu. Ipak Hearst ga ne onemogućava i Herriman se uspjeva zaposliti u Los Angeles Times-u. New York cijelo vrijeme budno prati svaki njegov korak. Nije prošla ni godina dana, a Hearst više nije mogao izdržati te se baca preko cijele Amerike kako bi ga opet doveo pod svoje skute. 1906. godine George Harriman pristaje i nanovo je na staroj adresi, na platnome spisku novinskoga mogula, no ostaje u Kaliforniji, u Hearstovom Los Angeles Examiner-u. New York mu ne budi lijepe uspomene.
     Kaliforniji mu godi, nikada mu nije bilo bolje.
     Kroz stripove, Alexander the Cat, Daniel and Pansy i Gooseberry Sprigg, dostiže dotadašnji zenit. Ta tri stripa (po prvi put su mu životinje glavni strip-akteri!) te Baron Mooch, prizivna su zvona, kako u ideji tako i u rukopisu, za The Family Upstairs i Krazy Kat, iz budućnosti neke nedaleke. Budućnost se veselo zapisala na adresu Georga Herrimana, ma gdje god ona bila. Sreći nema kraja, te 1909, jer je porodica Herriman bogatija za još jednu prinovu – opet kći, Barbara. Otac je, prvak svijeta u mnogo čemu te između ostalog i u izmišljanju imena, prozvao Bobbie.

*

                                          Možda se netko zapita, čemu sve ovo, zašto, sada i tu, podaci, pretpostavke, nagađanja što nemaju veze sa stripom, već zadiru u privatnost jednoga strip-genija, autora najautentičnijeg stripa u historiji medija. Prlja li se slika toliko čista da čistija ne može biti? Ne, ovdje nema nikakve prljavštine, ovo štivo samo 'oće reć' da umjetnost (a Krazy Kat je, dokazano, to, gola nepatvorena umjetnost, uzvišena himna slobodi i ljubavi) ako nije diverzija na postojeće komunikacijske kodekse društvene kaljuže i atak na ozakonjene kanone moralne svijesti, nemir što nas barem nakratko izvodi na brisani prostor i suoćava s životom, nije ništa doli prolazni komad namještaja unutar sumnjive vrijednosti vaše sive kore, lažnjak, čisti kič. Unutar medija mene uvijek zanima i autor, jer je u njegovim endokrinim žlijezdama upisan odgovor na zašto i kako.
     A, kako je već rečeno, povijest Herrimana je i sama povijest stripa.
                                          O Georgu „Gargu“ Herrimanu se na ovim našim prostorima malo zna, malo se znalo (osim pok. Ranka Munitića!), a još manje naučilo. Bilo je nekoliko pokušaja, uglavnom prepisanih fascinacija o mjesecu-siru koji visi, o apokrifnome svijetu svemogućega pejsaža koji se mijenja (kao da Herrriman nije odavno dao odgovor, „Papir trpi sve!“), o nikad razjašnjenome ljubavnome tvrdoukoričenome e-mailu u obliku cigle, o „mački koja voli miša koji mrzi mačku koju voli pas koji mrzi miša“, o konglomertu, gotovo pašnjaku, svih jezičnih idioma koje su pozobale autorove uši, zaboravljajući se pitati, „a da nije to možda njegov materinji jezik, kôd njegovih gena?“. Probalo se Krazy prevesti i na neke od ovdašnjih jezika, al to je bilo nemušto i grozno. Tma i tmuša. Muzika se ne prevodi! Muzika se sluša, u ovom slučaju, gleda i čita i gušta.
     Drugim riječima, nije se imalo pojma i još se nema.

*

     Ni Herriman nije imao pojma što ga je stiglo kada je stigao. New York, kojeg je napustio 1905., bio je grad konjskih zaprega, prašnjava, neuredna i smrdljiva miljunska košnica, užegle arije do neba, od puste konjske balege i pišoke. Samo pet godina kasnije, 1910., to je jedan drugi New York, čitaj Manhatten, megapolis urednih prometnica kojima gmižu automobili, cilindri i sve rijeđe konjske zaprege. NY odaje prijestolnicu poslovnog i kulturnog života Amerike.
                                                    Vrag ne nosi pravdu, no ima love, a četvoročlana obitelj košta, te George popušta pred Hearstovim navaljivanjem. Bila je to „nemoralna“ ponuda koja se ne odbija. Završava Gooseberry Sprigg za Hearstove novine na zapadnoj obali i, 1910., uskače u prvi teretni za NY. Obitelj je došla polako i sugurno za njim.
     Postaje član New York Evening Journala, najjače cartoon redakcije u tada poznatom novinskome svijetu. Bio je okružen samim dream-teamom svoje branše, imenima koja su se već dobrano izgovarala sa poštovnjem. Ružno paće upalo je u jezero s labudovima.
     Ravno s kolodvora otišao je u redakciju.
     - Tko si ti? – pitali su sitnu prljavu priliku i šešir, na vratima.
     - Garge! – nije se dao zbuniti šešir.
     - Garge? Ha! Ha! Ha!
     - Ha! Ha! – uzvrati osmjeh pod šeširom.
     - Ti s' sigurno neki Grk? Ha! Ha!
     - Ha! Ha! Aha! – složi se Garge.

     Bilo mu je jasno kako treba sa tom istočnom gradskom gospodom, živim spomenicima. On, sitno seljače sa zapada, lutalica i zgubidan, nije bio ni do koljena moćnim virtuozima s kojima je dijelio sobu. Zar on ima išta zajedničko s jednim velikim, najvećim majstorom, Winsorom McCayem, na primjer, genijem koji je došao u istu redakciju ljeto kasnije i zasluženo zauzeo najbolji stol u redakciji? Talenat, možda? Možda pod teško, al njima je zajedničko nešto drugo – vrhunska diverzija.
     Herriman je tek, zahvaljujući zadnjim uradcima, iskočio iz sivila tadašnjeg strip-crtačkoga prosjeka. Jedan od pionira medija još se uvijek tražio, još je bio na uzbrdici. Oko njega bili su sve pioniri-veterani što su svoj plafon već dotakli. Neki su ga se još držali čvrsto, al' su i neki dotični, bogami, već otresli o patos. U toj pionirskoj organizaciji štafetu će pronijeti on, George „Garge“ Herriman.

*

                                          Pri kutku sobe, dežurni je šaljivđija i redakcijska luda otresao svoje prašnjavo odijelo ravno na papir. Prvi strip-uradak bio je u stvari trip, njegovo putovanje s obale na obalu, od LA do NY – Herriman, Cartoonist, Tells of Trip from Coast ili As Herriman Came East. Usput nudi i ideju o dnevnome serijalu, koja je odmah prihvaćena, te samo šest dana kasnije, 20. lipnja/juna, izlazi The Dingbat Family, strip o porodici s donjeg kata koju maltretira porodica s gornje etaže. Obitelj Dingbat ima mačku, a mačka služi da miševa nema, no situacija je izokrenuta i eto miša što mačku ne šiša ni dva posto, te je već šestoga dana izlaženja stripa, 26. lipnja/juna, zvizne s nečim u glavu. Kat je rođena!
     Ta inverzija stvarnosti, gdje miš maltretira mačku, aklamativno je prihvaćena, od strane uredništva i publike, te miš iz dana u dan gađa mačku svime što mu dođe pod ruku. Događaji se odvijaju munjevitom brzinom. Dingbatovi gube ime u logu, nakon samo deset dana mijenja se naslov stripa u The Family Upstairs, dok mačka i miš Ignatz, dobivaju nezavisnu pasicu ispod matičnog stripa.
     Živeći tri godine paralelni život na tri etaže (jedna je fiktivna), The Family Upstairs, sve više baca težište na miša i mačku, dobro znanima svima kao Ignatz i Krazy Kat, pak zahvaljujući ogromnom kreditu kod Hearsta i publike, beštije odlaze iz podstanarstva i postaju vlasnici samostalnog apartmana u svijetu stripa.
     Prvi put se pojavljuje logo KRAZY KAT.
     Toga 28. listopada/oktobra 1913. godine, odškrinuta su vrata najkompleksnijem eksperimentu u čitavoj historijii roto-sličica, označen je start najpoetskije privatne prepiske u povijesti stripa, pače, sage o zabranjenoj ljubavi, skrivenoj u letećoj cigli. Taj brick je garant šutnje da izvan papira nema svjedoka, a da papiru nitko ne može odrediti granice doli sama ljubav.
     Hearstovom egu to paše. Otjeravši, ljutog i uvrijeđenog dendija, velikoga gospodina Winsora McCaya, iz svijeta stripa natrag među ilustratore, Hearstu se otvara prostor za pravi nedjeljni strip po njegovome guštu.
     Pripreme su u toku. Prvo, 1916. godine, izlazi animirani film, Krazy Kat and Ignatz Mouse at Circus, prvi „crtani“ uopće s mačkom u glavnoj ulozi, da bi 23. travnja/aprila, iste '16., Krazy osvanuo/la premijerno u nedjelnom broju New York Evening Journala. I, kako je već rečeno, Herrman se razmahao te zamalo potopio vlastiti projekat, postavši nerazumljiv većini čitalaca.
     No tu je Hearst, taštiji od biskupa, pa ogledalce koje govori o njemu kao „l'il ainjel-u, premiješta u zlatni okvir, među kulturu. Zaštićeni striper mogao je sada što je htio. Njegovoj zahvali nije bilo kraja.
     Čuđenje bogatstvu imaginacije Georgea Herrimana nikad nije prestalo, a on nije morao daleko po nju. Trebao je samo zagrebati po svojim genetskim korijenima, a ti su se pružili dobrano, što u šir što u dno, bogami, bogato. Poigravajući se obilnim naslijeđem svojih krvnih zrnaca, komponirao je, na svojem crtaćem stolu, najmisterijozniju, najupitniju, najzačudniju opsjenu otkako je roto-stroja.
     Dolazeći iz dubine autorovih vena, Krazy je bila alkemijska kombinacija raznih improvizacija samoga umijeća održavanja nad provalijom, sinkopiranih poruka nesretnog glasnika i stalnog ritma slutnje.
     On ne prepričava, jer toj priči nema kraja – već sugerira. Voodoo znakovima pored puta Harrimen tjera daleko od dešifriranja, provocira mudroserne semiotičare spontanošću svojega rukopisa, prisiljavajući ih da, uznemirujući puls njegove slobode, podignu na najviši pijedestal.
                                Krazy Kat nije intepret podsvijesnoga poput Maloga Nema, nije produkt noćnih morà, već je to crni smijeh iz mraka podruma, erotizirana poruka bez premca, zamagljena teškim baršunom duhanskoga dima, nemir limitiranoga noćnoga prostora koji nikada neće upoznati svjetlo dana. Jer je George Harriman također, poput Buddy Boldena, Alexa Watzkea, Jellya Rolla Mortona i još mnogih, umiješan od istoga blata sa obala Mississippija i jezera Pontchartrain, ista je to krvna grupa, isto je to bìlo strasti, ista je to melodija.
     ALL THAT JAZZ!
     Poema slobodnog roba što je segregaciju mijenjao za zlatni kavez. Herriman za Hearsta, a đezeri za kriminal i prohibiciju.
     Trideset i jednu je godinu Herriman je uveseljavo Hearsta i svoje obožavatelje, da ovi nisu ni došli ni blizu dvojcu koji nije više mogao jedan bez drugoga. Stvorio je „Garge“ još nekolicinu „običnih“ paralelnih stripova za gazdu, al ih je svih poklopio/la Krazy Kat.
     Hearst dvadesetih sve svoje poslove premiješta na zapad, u Kaliforniju, ulaže u Hollywood. Gradi svoj Xanadu, zamak Enchanted Slope/Čarobna padina, najskuplju stanbenu jedinicu tadašnjeg svijeta, na pola puta od Los Angelesa do San Franciska. U LA je Herriman.
     U gradu anđela polako ga napuštaju anđeli jedan po jedan. Mlađa kći Bobbie pati od epilepsije, 1934. supruga mu je preminula od posljedica saobraćajne nesreće, a Bobbie odlazi za njom 1939., nije imala ni punih trideset.
Herriman se još više zatvara u sebe, jedinu utjehu još nalazi u Krazy. Godina niti pet.
     Umire kao i svaki pravi đezer od ciroze jetre. Potpis liječnika na smrtovnici kaže da je to bila nealkoholna ciroza. Bilo tako ili ne, pio Herriman ili ne, izjeden od isparavanja svojih voodoo vraždbina, odnio je sa sobom i misterioznu formulu vlastite slobode.
     Naravski da nitko nije nastavio njegov posao. Nije ni mogao. Hearst to ne bi dozvolio. Prah sveca zavjetne šutnje rasut je nad Coconino Countyem. Najautentičniji autor u povijesti stripa otišao odakle je i došao.
     „Sjeti se da si papir i u papir se vraćaš!“

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
15.09.2009.
Priredio: Strip vesti

     STRIP I SAVREMENA UMETNOST


     Pariska fondacija Maison Rouge posvetila je izložbu Vraoum odnosu stripa i savremene umetnosti. Pariski Muzej primitivnih umetnosti organizovao je zanimljivu izložbu o Tarzanu. Poslednji album Animal'z, Enkija Bilala naćiće se 19. septembra na javnoj prodaji aukcijske kuće Artcurial. (ilusttracija: Enki Bilal, grafit i pastel, 28 x 41 cm, 6 000 / 8 000 €)

     Pariska fondacija Maison Rouge posvetila je izložbu Vraoum odnosu stripa i savremene umetnosti.
    "Vraoum je onomatopeja koja stvara sliku. Buka koja ima smisao kao susret slike, skulpture i crteža", kaže Pierre Sterckx, kritičar i komesar izložbe. Izložba Vraoumpokušala je da ujedini najveća imena stripa sa savremenim umetnicima. Zamisao je da se ukaže koliko se savremena umetnost nadahnjuje stripom, ali i da se pokaže da je granica izmedju stripa i savremene umetnosti lagano počela da nestaje.Okupvši znatan broj originalnih tabli najvećih majstora evropskog stripa (200), oni su doneli i manji broj umetničkih dela savremenih umetnika (80) nadahnutih stripom. Izložba je podeljena u devet tematskih celina koje pokrivaju najvažnije domene stvaralaštva: pioniri (Winsor McCay, George McManus), humor (Franquin, Gottlib, Jacovitti, Reiser, Morris, Uderzo), čista linija (Hergé, E.P. Jacobs, Jacques Martin, Bob de Moor), vestern (Jijé, Jean Giraud), naučna fantastika (Druillet, Moebius, Bilal), avanture (Hugo Pratt, Eisner), mange (Tezuka), super-heroji... Odredjeni broj autora (Nicolas de Crécy, Jacques de Loustal, Lorenzo Mattoti), čije se stvaralaštvo teško može da svrsta u u neki od postojećih pravaca, bili su rasporedjeni, u odnosu na prikazane table, u jednu od tematskih celina. 
     "Strip se više ne smatra za jedan od oblika potkulture, nego za izvor referenci nekoliko generacija umetnika", kaže Sterckx.
     Upotreba stripa u savremenoj umetnosti započeta je tokom šezdesetih godina, posebno u vreme pop-arta: Warhol slika Popaja, Lichtenstein slika gigantske strip kadrove, Keith Haring seksualizuje Miki Mausa, dok Hervé Telemaque i Erro preuzimaju kodifikaciju stripa. Komesari izložbe, u nemogućnosti da donesu značajnija dela najvećih majstora, odlučili su se za oportunističko izlaganje manjih i slabije poznatih dela Pabla Picassa, Jean-Michela Basquiate, Keitha Haringa i Roya Lichtensteina. Ipak, najzanimljivija su dela manje poznatih savremenih umetnika koji su kroz prizmu humora prikazali poznate strip junake. Starački dom (2002) Gillesa Barbiera je instalacija u prostoru koja prikazuje onemoćale super-heroje na kraju života. Čovek u krevetu(2003) Petera Landa referenca je na Malog Nema, dok je Siljin skelet (2008) Hyungkoo Leea "autentičan muzejski eksponat" kostura poznatog Diznijevog heroja.
     Veliki nedostatak ove simpatične izložbe koja se nalazi izmedju svetla i tame, jeste nepostojanje veza izmedju izloženih dela. Uprkos kvalitetu izloženog materijala, vrlo je teško dati neki smisao načinu na koji su izložbi pristupili njeni komesari. Istovremeno, nedostatak objašnjenja za sve one koji nisu stručnjaci za strip ili savremenu umetnost, izložbi umanjuje trag koji ostavlja u sećanju posetilaca.

     Tarzan u muzeju

    Pariski Muzej primitivnih umetnosti organizovao je zanimljivu izložbu o Tarzanu, popularnom heroju koji već čitav vek nadahnjuje generacije pisaca, strip autora i sineasta. Tarzan je rodjen 1912. godine pod perom Edgara Ricea Burroughsa, američkog pisca nevelikog talenta. Zahvaljujući arhetipskom značaju junaka, on se brzo proslavio kao planetarni fenomen. Roger Boulay, komesar izložbe, nije se zadovoljio samo evokacijom mita i fenomena, nego je u osnovu svoje izložbe ugradio zanimljivu viziju ideologija iz vremena kada je serijal nastao - kreacionizam ili evolucionizam, društvo sa hijerarhijom ili komuna, odnos čoveka prema drugom čoveku i prema prirodi...
     Izložba, praćena solo basom bluz muzičara Cyrila Lefebvra, podeljena je u devet celina. Pored prvih izdanja knjiga, autentičnog afričkog oružja i prepariranih životinja, nalaze se i originalne strip table Harolda Fostera, Burna Hogartha, Russa Manninga i Joea Kuberta, pozajmljene iz galerija Bernard Mahé9?me art i angulemskog Muzeja stripa. Četiri table Hala Fostera, prvog crtača strip Tarzana, ukazuju na njegov klasičan i delikatan izraz dinamične i precizne linije. Pokret je fluidan i izražajan, a montaža je efikasna i inovativna. Medjutim, Foster se vrlo brzo odlučio da napusti Tarzana i da se posveti radu na Princu Valijantu, jednom od najvažnijih strip serijala svih vremena.
     Burne Hogarth, nasledivši strip od Fostera, započeo je da ga crta u sličnom stilu, a potom se oslobodio i krenuo da crta Kralja džungle u novom i ekstravagantnom stilu. Hogarthovi slikarski ideali kretali su se od renesansnih masjtora, preko baroka, do nemačkog ekspresionizma i azijske umetnosti. Na tridest dve izložene table, može se zapaziti da se njegov manijerizam ogleda u preteranim pokretima, licima deformisanim mržnjom, bolom ili strastima, naglašenom čudnovatom prirodom neverovatnih linija, pobesnelim talasima, gigantskim ruševinama, polunagim muškim telima tvrdih mišića sapetih konopcima i lijanama. Slično kao i Alexu Raymondu, Hogarthu je zamereno da je njegov crtež samodovoljna vitrina autorove virtuoznosti.
     Istovremeno, za Hogartha se kaže da je preterivao u izražavanju, što ne može da se porekne, ali njegov manijerizam je uzneo stripovskog Tarzana do svetske slave. Istovremeno, Hogarth je uneo više inovacija u narativnu tehniku stripa. Odbacivši Fosterov klasicizam, on je počeo da menja oblik i veličinu kadrova u odnosu na potrebe dinamike pripovedanja, unoseći filmski efekat u svoj rad.
     "Hogarthova zasluga je bila da ukaže da strip ne mora da se prikaže kao serija posebnih slika, nego kao jedna velika kompozicija koja, u afričkoj vrelini, prikazuje velike praznične arabeske Rubensa", napisao je francuski sineasta Alain Resnais povodom Hogarthovog rada.
     Hogarth je napustio crtanje tarzana 1950. godine i posvetio se pedagoškom radu u novoformiranoj školi vizuelnih umetnosti. Rad na serijalu su nastvaili mnogi autori, medju kojima treba izdvojiti Ruša Manninga, predstavljenog na izložbi sa dve table, jednog od najvažnijih i najimaginativnijih crtača Tarzana. Po zatvaranju, pariska izložba organizovana u zajednici sa Muzejem stripa iz Angulema, odlazi za Kanadu, a potom i za Nemačku.

     Bilal na aukciji

     
Enki Bilal, francuski autor beogradskog porekla, jedan je od najvažnijih strip autora današnjice. Pored kvalitetne naracije, njegovi stripovi se odlikuju i vrlo visokim crtačkim i slikarskim kvalitetom. Bilal, inače, već više godina albume ne crta na klasičan način, tabla sa kadrovima, nego na zasebnim kartonima on slika svako prizor polje koja, kasnije, elektronskim putem bivaju ujedinjena u table. Prosede je komplikovan, ali omogućava posebnu vrstu rada koja se približava širokom slikarskom potezu. Istovremeno, svaki kadar može da se urami i proda zasebno. Izuzetno cenjene kod kolekcionara i galerista, Bilalove table i ilustracije dostizale su rekordne cene na aukcijama i izjednačile se sa cenama savremene umetnosti.
     Tako će se, 19. septembra, njegov poslednji album Animal'z naći na javnoj prodaji aukcijske kuće Artcurial. Više od 350 tabli, formata 10 do 20 cm visine, sa 20 do 35 cm širine, biće ponudjene po cenama koje se kreću od 1.000 do 4.000 evra, dok će odredjeni broj najvećih i najlepših kadrova biti ponudjen i za 12.000 do 15.000 evra. Zanimljivost ove javne prodaje jeste i ideja da se čitava kolekcija postavi kao izložba tokom letnjih meseci i da se svim ljubiteljima omogući uvid u Bilalov rad na zadnjem albumu, ekološki angažovanom.
     Priča o planetarnoj kataklizmi nacrtana je grafitom na sivo-plavičastom papiru i prosvetljena belim i crvenim pastelom da bi se dočarao sneg i bespuće. Crtež ima uobičajeni Bilalov pečat – odredjenu statičnost i mnoštvo horizontalnih prizor polja. Bilalov crtež grafitom je rafiniran, elegantan, izuzetno precizan, ali i hotimično zamagljen da bi se složio sa svetom bez oštrih granica i kontura. Sivkasti i beličasti tonovi daju utisak magle u kojoj se odvajaju odredjeni crveni detalji – krv, usne, oči i mini-roboti. Kadriranje i montaža su uradjeni tipičnom bilalovskom majstorijom radikalnih elipsi i brzih kadrova, u kojoj ni najpedantniji analitičar ne bi mogao da nadje pukotinu.
     Narativno i duhovno, ova knjiga više nalikuje Bilalovim stripovima iz perioda preNikopoljske trilogije, iz vremena saradnje sa Pjerom Kristenom. Tehnički, on je linearnu kristenovsku naraciju spojio sa elementima sopstvenog sveta – mutacijama, hibridizacijom, kataklizmom, postkataklističkim nasiljem, individualizmom – da bi prikazao novi svetski poredak u kome je najvažniji element da objektivna istina ne postoji. Laka doza apsurda, prisutnog u njegovom opusu još od Sajma besmrtnika, koja se ogleda i u sâmom naslovu knjige Animal'z (nalik Kronenbergovom filmu Existenz), pokušava da ukaže na transformaciju čoveka u novi evolutivni oblik.

     Aleksandar Manić

     [Objavljeno: Balkan magazin]

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
14.09.2009.
Autor: Simon Vučković
    MAUROVIĆ, S LJUBAVLJU
13.09.2009.
Press: Vedis

     Spomenar MAUROVIĆ, S LJUBAVLJU

     Spomenar MAUROVIĆU, S LJUBAVLJU autora Veljka Krulčića svojevrsna je dokumentaristička kronika o tome kako su Andrija Maurović (1901-1981), apsolutno najgenijalniji crtač stripova s ovih prostora, autor s istaknutim mjestom u svim europskim i svjetskim enciklopedijama i povijestima devete umjetnosti – i njegovo strip stvaralaštvo bili tretirani u hrvatskoj, eks-jugoslavenskoj, ali i međunarodnoj javnosti i kulturnom životu u razdoblju dužem od pola stoljeća.

     Materijal – tekstualni i slikovni prilozi, novinski i ini faksimili - je izložen kronološkim redom (započinje s intervjuom koji je Maurović dao dnevnom listu „Novosti“ 1940. tijekom crtanja stripa „Brod bez kompasa“, a završava s njegovom izložbom koja je u proljeće 2007. bila postavljena u Klovićevim dvorima i biografijom koju je iste godine izdao „Profil“, a napisao Aleksandar Vojinović). Jedino su u zasebnom poglavlju objavljeni Eseji/Studije/Portreti. Kronološki red se ne odnosi samo na tekstualne priloge, nego i na ilustracije, čime se je priređivač trudio postići konzistentnost i preglednost građe.

     Veljko Krulčić je na ovom projektu intenzivno radio posljednje četiri godine (materijale zapravo prikuplja cijeli život), tijekom kojih je pokušao sakupiti iz što više izvora što je moguće veći broj tekstova i memorabilije, odnosno najrazličitijih „posveta“ i „hommagea“ koji su bili posvećeni Mauroviću, kako onih za njegova života, tako i onima nakon njegove smrti.

     Rezultat je knjiga od 504 stranice tvrdog uveza (sveukupno bilo je sakupljeno materijala za knjigu dvostruko većeg opsega, ali mnogi materijali se međusobno poklapaju, odnosno „ponavljaju“, pa se reducirajući došlo do ovakve „selekcije“), formata 17 x 24 cm, više od tisuću i dvjesto kartica autorskih rukopisa i tristotinjak ilustrativnih priloga.

     Objavljeni su autorski tekstovi od 66 autora koji su bili razasuti u stotinama listova, revija, časopisa, knjiga, pa i enciklopedija. A među onima koji su pisali o Maurovićevim stripovima su akademici (Stanko Lasić, dr Vera Horvat-Pintarić), sveučilišni profesori (Stanko Posavac, Ivan Šimat Banov), povjesničari umjetnosti (Ješa Denegri, Darko Glavan, Zlatko Gall), književnici (Nenad Brixy, Hrvoje Hitrec, Fadil Hadžić), autori stripova (Žarko Beker, Jules Radilović, Frano Gotovac, Alem Ćurin, Miro Sinovčić, Nedeljko Dragić, Ninoslav Kunc, Radovan Devlić, Bojan Đukić, Askanio Popović, Darko Macan), zatim Veselko Tenžera, Ranko Munitić, Arsen Dedić, Bogdan Tirnanić, Pero Zlatar, Rudi Aljinović, Vasa Pavković, Mladen Hanzlovsky, Zdravko Zupan, Karim Zaimović, Tihomir Tonković, Ljubomir Kljakić, Ivo Antić, Slavko Draginčić, Rajko Radovanović, Ivica Ivanišević, Zoran Đukanović, Ervin Rustemagić, Aleksa Vopjinović, Krešimir Mišak, Ciril Gale i mnogi, mnogi drugi.

     U knjizi se među ostalima otkriva da je Maurović bio glavni junak čak tri dokumentarna filma (redatelja Joje Remenara i Željka Ivanjeka), da je sa svojim stripovima „prisutan“ u čak dva igrana filma (jedan od njih je i klasik Kreše Golika „Imam dvije mame i dva tate“ iz 1968), da je zagrebačka rock-grupa „Aerodrom“ jedan svoj album naslovila upravo prema Maurovićevom stripu „Trojica u mraku“, da je prema njegovim stripovima pjesme pisao Arsen Dedić, kako su njegovi stripovi poslužili i kao inspiracija književnicima itd.

     MAUROVIĆ, S LJUBAVLJU donosi i isječke većine Maurovićevih stripova, kao i naslovne stranice albuma i knjiga njegovih stripova. Tu su i međunarodne reference – zanimljivo je primijetiti da Andrija Maurović nije samo trade-mark hrvatskog, nego da je bio i „zaštitni znak“ produkcije ovog medija u bivšoj državi, pa su sve izložbe „jugoslavenskog stripa“ imale njegove likove ili motive na službenim plakatima, katalozima i deplianima.

     Nakladnička kuća „Vedis“ mišljenja je da je ovim spomenar-monografijom (čija je maloprodajna cijena 300,00 kn, odnosno 40 eura) učinjen bitan korak naprijed u „sistematizaciji, analizi i stavljanju u odgovarajući kontekst opusa ovog autentičnog stripovskog velikana“, te da su uspjeli „tekstom i slikama“ pokazati kako je Maurovićevo stvaralaštvo obilježeno eksplozivnom kreativnošću, savršenom simbiozom vrhunske umjetnosti i vrhunske zabave, ali i nesposobnošću ovdašnje sredine da tijekom života prepozna genijalca svjetske klase u svojim redovima.

     Informacije na www.vedis.hr, a narudžbe na vedis@zg.t-com.hr ili na telefone 385-98-380-331 i 385-1-3640-868.

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
13.09.2009.
Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

     NEORAMA DOS QUADRINHOS: 5 NAJBOLJIH
12.09.2009.
Uređuje: Marko Ajdarić

Marko Đurđević crta novi comic-book Avengers-a
www.comicsbulletin.com/ news/...


Dražen Kovačević počinje novi serijal kod Soleil-a
www.actuabd.com/L-epee- de-feu-T1...-


Igor Kordej i Darko Macan: kako je to bilo raditi Soldier X
robot6. comicbookresources.com/2009/ 09...


Đorđe Lobačev: dobar članak na mreži
www.kiks.site90.net/ Djordje.Lobacev...


Tek sada smo došli do ove vesti: Stripovi su bili zvezde filmskog festivala u Herceg Novom
www.visit-montenegro. com/article-mne...

Evo i oficijalnog sajta
www.hercegfest.co.me/ index.html



Neorama dos Quadrinhos, kao i Strip Vesti, su besplatne. Svake nedelje, preko 300 izabranih novosti o devetoj umetnosti. Samo trebaš da popuniš subscribe na našem sajtu:
www.neorama.com.br/

povratak na vrh

    AgaMEMnon #2
11.09.2009.
Press: Shlitz Comics

     Bad Art Nights vol. 3

     Galerija "Panta rhei"
     11. septembra u 20:00 h


     Shlitz comics & pleme stripopata organizuju promociju novog broja strip fanzina, Agmemnon #2, ovog puta smo u backoj topoli u galeriji panta rhei.

     Dvodnevna strip radionica otvorenog tipa u prostorijama kluba "Panta rhei". Za audio ugođaj zaduženi majstori zanata infact & myk.
     Promocija novog broja fanzina agaMEMnon #2 u galeriji će biti izloženi radovi kreativne čerge, plemena stripopata & shlitz comicsa.

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
11.05.2009.
Priredio: Zoran Đukanović

     ISTINA - PROTOKOLI SIONSKIH MUDRACA

    Piše: Filip David 
     Izvor: NIN


     Ambiciozna izdavačka kuća "Samizdat B92" podarila nam je ovih dana neobičnu, zanimljivu i korisnu knjigu o nastanku i mračnom delovanju jednog od najvećih i najozloglašenijih falsifikata u istoriji, o "Protokolima sionskih mudraca". Ta bizarna i neobična pripovest ispričana je u obliku "grafičke novele", zapravo stripa nastalog u umetničkoj radionici majstora stripa Vila Ajznera, sa jezgrovitim i sažetim predgovorom Umberta Eka.
     Naslov knjige je "Zavera - tajna priča o Protokolima sionskih mudraca". U proteklih dvadesetak godina "Protokoli sionskih mudraca" objavljeni su u Srbiji u blizu dvadesetak što legalnih, što nelegalnih izdanja i verujem kada bi se zbrojio ukupan tiraž tih izdanja pokazalo bi se da je to jedno od najkomercijalnijih, a može se pretpostaviti i najčitanijih štiva, što zapravo i ne mora da čudi jer je na ovom tlu teorija o postojanju međunarodne zavere bila itekako prisutna kao važan deo političke propagande koju su širili mediji i političari i koja je do današnjih dana ostala široko rasprostranjena. Iako je još 1921. godine neobitno, van svake sumnje, dokazano da je reč o falsifikatu koji je početkom dvadesetog veka pripremila i objavila ruska tajna služba kako bi sprečila modernizaciju Rusije i reforme koje je namervao da obavi ruski car Nikolaj, što je potom i više puta pronalaženjem novih dokumenata i svedočanstava nepobitno potvrđeno, "Protokoli" nalaze svoje plodno tle svuda tamo gde se neuspesi unutrašnje politike objašanjavaju delovanjem spoljnih, neprijateljskih sila. Tirani, diktatori, loše vlade, bavili su se i bave se neprekidnom proizvodnjom zavera, a mase takva "objašnjenja" prihvataju brzo i lako kao glavnog krivca za sve nedaće, nesreće, nevolje i tragične promašaje sopstvenih vođa i političara. 
     U jednom istraživanju objavljenom pre nekoliko godina, najbrojao sam preko stotinu naslova knjiga kod nas objavljenih u periodu od 1990. do danas koje na ovaj ili onaj način ponavljaju teze iz "Protokola sionskih mudraca". Većina tih dela zapravo su samo preštampana izdanja rasističkih i antisemitskih izdanja prvi put objavljenih za vreme nacističke okupacije Srbije, a neke od njih u povodu otvaranja zloglasne atimasonske i antijevrejske izložbe u Beogradu 1942. 
     Zaludu je još 1985. godine kod nas sudski zabranjeno objavljivanje "Protokola sionskih mudraca" zbog svog rasističkog antisemitskog sadržaja i podsticanja na zločin. Ta odluka nije kasnije poštovana i u periodu koji je nastupio, u periodu raspada Jugoslavije, čini se da objavljivanje ovakve "literature" ne samo da više nije bilo zabranjeno nego je i podsticano.
     Zaludu je 1996. godine objavljena i značajna knjiga Normana Kona "Poziv na genocid" u kojoj je iscrpno i dokumentovano po ko zna koji put do detalja objašnjeno kako je nastao ovaj kriminalni, zločinački spis koji je i Adolfu Hitleru poslužio kao "krunski dokaz" za Holokaust i "konačno rešenje" jevrejskog pitanja. Knjiga je prošla nezapaženo jer se nije uklapala u postojeće stereotipe i predrasude.
     Za sadržaj "Protokola sionskih mudraca" bukvalno se vezuje stradanje miliona ljudi u najstrašnijim koncentracinom logorima za vreme Drugog svetskog rata širom Evrope, kao i širenje novog antisemitizma posle rata jer su "Protokoli" i dandanas biblija raznih neonacističkih pokreta. No, i mnogo više od toga. Priča o nastanku i uticaju "Protokola sionskih mudraca" i poziva na genocid nadilazi pitanje antisemitizma. U uvodnom delu Ajznerove "Zavere" nalaze se kao moto sledeće rečenice: "Kad god jednu grupu ljudi uče da mrzi drugu, stvori se laž kako bi se razbuktala mržnja i opravdala zavera. Metu je lako pronaći jer je neprijatelj uvek neko drugi". Priča o "Protokolima" zapravo je priča o proizvodnji mržnje, o stvaranju onog tragično opasnog emotivnog naboja kod širokih masa kojim se može lako manipulisati, stvaranje onih emocija koji više ne priznaju nikakve argumente, činjenice ni dokaze pa ni kada je reč o očiglednim lažima i falsifikatima. To stanje opasnog delirijuma masa dobro nam je poznato iz dalje i bliske prošlosti kao i tragične posledice takvih manipulacija masama.
     Po mnogočemu priča o nastanku i potonjem dejstvu "Protokola sionskih mudraca" nalik je fikciji, kao neka borhesovka pripovest o višestruko izvrnutoj stvarnosti, o jednoj golemoj laži koja uzurpira stvarnost nad kojom zavladaju reči nabijene eksplozivom mržnje. Nije zato čudo da je i pisac evropskog i svetskog značaja kakav je Danilo Kiš upravo na tu temu, na temu "Protokola sionskih mudraca" napisao jednu od svojih izuzetnih priča - "Knjiga kraljeva i budala".
     Pohvale izdavaču "Zavere" za grafičku novelu koja bi morala da nađe mesto i u našim školama kao obavezna lektira za časove istorije i onoga što se naziva građansko vaspitanje.

povratak na vrh

    STRIP: KOKO
11.09.2009.
Autor: Duda Vukojev
    VESELI ČETVRTAK NEWS
10.09.2009.
Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadesetprvi, broj bonelijevog stripa Mister No je već na kioscima širom Srbije, Naslov epizode je "Teror Rio Negra"

    Takođe se na kioscima može naći i sedmi broj Dylan Dog - SUPER BOOK serije, koji na 132 strane donosi tri kompletne priče "Pesma sirene", "Vučja krv" i "Ogledalo". Ovo izdanje ima cenu od 240 dinara!!!

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    EVROPA TOMAŽA LAVRIČA
09.09.2009.
Press: Strip.art.nici Buch

     Svetovna premiera strip albuma
     Tomaža Lavriča - Evropa
,

     bo v četrtek, 10. septembra 2009,
     ob 19. uri v Strip.art.nici Buch (www.stripi.si),
     Murgle center, Cesta v mestni log 55, Ljubljana
,

     za vaša vprašanja pa bosta na voljo avtor Tomaž Lavrič in založnik Marko Šunjić.


     EVROPA JE BALKAN
     Svetovna premiera integralne verzije najboljšega stripovskega seriala Tomaža Lavriča
     Max Modic

     Evropa je eden tistih inteligentnih, realistično aktualnih, akcijsko zasnovanih stripov, ki bralca pritegnejo že z uvodnimi kadri in ga iz svojih krempljev ne izpustijo vse do konca epizode, ko z užitkom rečeš še. Tomaž Lavrič je to bralčevo željo uslišal dvakrat in nastala je izjemna trilogija o bledi materi Evropi, katere blišč in bedo na lastni koži občuti srbski kriminalec Žile.

     Spomnim se, da sem v zadnjem času nove številke Mladine najtežje čakal prav takrat, ko je na njenih zadnjih straneh izhajala Evropa. Prva dva dela v barvah, tretji, zaenkrat sklepni, pa črnobel. Strip po zaslugi svoje dinamične zgradbe in odlične zgodbe, ki se na poseben način dotakne vseh, ki smo živeli v Jugoslaviji in opazovali njen razpad, izvrstno funkcionira v obeh tehnikah, pa čeprav je prvenstveno namenjen objavi v barvah.

     Evropa je navzven strip o balkanskih gangsterjih v raju združene Evrope. »Saj sem se hotel izogniti ponovni eksploataciji južnih bratov, a pisati o nekakšni slovenski mafiji bi bilo, hm, butasto, «je Tomaž Lavrič februarja 2005 povedal za Playboy. »Je že tako, mi iz generacije Titovih pionirčkov bomo verjetno vedno ostali pripeti na to nostalgično balkansko popkovino, na te mitske male dežele velikih kontrastov, močnih emocij. Slovenija v Evropi je postala kot medla juhica, manjkajo ji ostre začimbe z juga. Nova, evropska mladina, ki o tem nič ne ve, pa bo verjetno Beograd zamenjala za Bruselj in udrihala po njem. In namesto o baklavah sanjala o belgijski čokoladi.«

     Skupina emigrantov iz bivše Jugoslavije prečka slovensko zahodno mejo in prispe v Trst. Med prebežniki je tudi Žile, bivši srbski vojak in kriminalec. V Italiji ga čaka kolega, ki naj bi ga odpeljal v Nemčijo k stricu Miletu, zdaj vplivnemu gangsterju, ki ga ni videl že od malih nog. Seveda pa Žile ni edini tovor v sumljivem vozilu, ki ga s šoferjem brezglavo zapustita že pri prvi naključni policijski kontroli. Po kratkih, a zelo burnih in nasilnih postankih v Franciji in Belgiji  Žile naposled prispe v Nemčijo, kjer začne počasi in na zelo krut način odkrivati, da se v obljubljeni deželi Evropi pod krinko blišča in demokracije skrivata beda in životarjenje, ki sta sumljivo podobna razmeram v Jugoslaviji, skratka tistemu, kar je hotel za zmeraj pustiti za sabo.

     Kaj vse je strip navznoter, pa boste lahko zdaj znova stran za stranjo odkrivali vsak zase. Pri hrvaškem založniku Fibra (www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=3&TitleID=78) so denimo zapisali, da gre strip ceste, ganstersko-gastarbajterski blues, v katerem se prepletajo smeh in solze, bogastvo in beda, radost in grenkoba, upanje in razočaranja ter spoznanje, da Evropa ni nič drugega kot malce večji Balkan. Ali kot bi rekel Žile, če bi znal slovensko, Evropa je Balkanu najbolj podobna takrat, ko mu želi biti najmanj podobna. Evropska zanimivost stripa je tudi to, da ne 'govori' v enem samem jeziku, marveč v srbščini, francoščini, nemščini, albanščini, madžarščini, italijanščini, slovenščini in hrvaščini.

     Svetovna premiera integralnega albuma Evropa v trdi vezavi, ki obsega 144 črnobelih strani formata 215 x 280 mm, bo v četrtek, 10. septembra 2009, ob 19. uri v Strip.art.nici Buch (www.stripi.si), Murgle center, Cesta v mestni log 55, Ljubljana, za vaša vprašanja pa bosta na voljo avtor Tomaž Lavrič in založnik Marko Šunjić.

     Vir: www.mladina.si/vibrator/01-09-2009-evropa_je_balkan/

povratak na vrh

    FIBRA NEWS
08.09.2009.
Press: Fibra

     Fibra je objavila predzadnje kolo biblioteke Ken Parker, epizode 65-72. Još samo jedna etapa ove zime i ovo će avantura biti završena!
          Iz tiska su ujedno izašli i novi albumi, 4 nova izdanja u Biblioteci Kolorka - Zašto sam ubio Pierrea, Putovanje u Italiju, Odgoda i Muchacho i prvi album serijala Gospodin Jean. Vjerujemo da ćete pronaći nesto za sebe!
          Ugodno čitanje!
     www.fibra.hr



Gospodin Jean
... E, taj, stvarno se pitam što taj radi sa svojim danima ...
www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=14&TitleID=98
 

Zašto sam ubio Pierrea
Pierre je “lijevi” svećenik. Cool je. Smiješan je.
On nije svećenik, on je dobričina. Kao da imam novog ujaka. Fantastičnog, koji se smije, pjeva, koji mi se sviđa…
www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=13&TitleID=92


Putovanje u Italiju
Vijetnamski veteran Arthur Druey ima problema s brakom, alkoholom i depresijom. Kako bi pobjegao od sumorne svakodnevnice, odlazi sa svojim najboljim prijateljem Ianom Fraschettijem na putovanje u Italiju. Tamo ih čeka Shirley, njihova zajednička mladenačka ljubav. A Shirley kao Shirley, s njom nikad kraja iznenađenjima...
www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=13&TitleID=93


Odgoda
“1943. nije nikome ništa poklonila, osim možda meni... Bez ikakve sumnje. Pratio sam rat bez da sam u njemu sudjelovao. Čak sam prisustvovao svom pogrebu bez bolne nužnosti da budem mrtav: to pokazuje do koje sam mjere bio pošteđen. Činilo se da 1944. ne želi nastaviti tu blagu tendenciju uslužnosti.”
Mrtav. Miran. Iza žaluzina svog potkrovnog stana Julien podrugljivo promatra vlastiti pogreb. Prisiljen na skrivanje, prisluškuje razgovore i promatra Cécile. Cécile kojoj se ne može obratiti. Tog lipnja 1943. u Cambeyracu, malom averonskom selu, mir je samo privid. Kolone njemačkih oklopnih vozila neće propustiti nastup...
www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=13&TitleID=96


Muchacho
Mladi sjemeništarac Gabriel De la Serna, sin bogatog industrijalca i prijatelja nikaragvanskog diktatora Somoze, dolazi u malo selo naslikati fresku u lokalnoj crkvi. Istoj onoj u kojoj pater Ruben ostavlja oružje, hranu i lijekove za sandiniste, a koju La Guardia drži na oku. Gabriel će morati odabrati stranu..
www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=13&TitleID=97



povratak na vrh

    DODELJENE STRIP NAGRADE
07.09.2009.
Press: Strip Core

     Prva nagrada za strip v Sloveniji podeljena


     Nagrado za strip Milka Bambica sta podelili reviji Humornik in Stripburger.
     Prvo stripovsko nagrado v Sloveniji - nagrado MILKA BAMBICA za umetniske dosezke na podrocju stripa, ki je namenjena slovenskim ustvarjalcem - je prejel TOMAZ LAVRIC, za svezo, sokantno in zabavno stripovsko nadaljevanko Sokol in golobica, za sklenitev dolgoletnega uredniskega dela pri eklekticnem projektu Slovenski klasiki v stripu ter za stalno prisotnost satiricne Diareje.
     Revija Humornik, ki je na tem dogodku praznovala izid svoje prve stevilke, je podelila se nagrado Humornik.
     Prav tako prvic podeljeno nagrado HUMORNIK - za literarne dosezke na podrocju humorja in satire v minulem letu - pa je prejel ANDREJ ROZMAN ROZA za hudomusno inovativnost pri ustvarjanju 100 + 1 uganke za najmlajse, pa za odraslo poezijo in satiro v zbirki Nezavedna kombi nacija ter za dramatiko, ki se je upesnila v rock-operni uspesnici Neron ljubljanske Drame.
     Naj omenimo se, da so dela Andreje Rozmana Roze tudi navdih slovenskim stripovskim avtorjem, saj smo jih videli ustripljene v knjigi Slovenski klasiki v stripu (Andrej Stular: Ta razvratni Curi Muri, Mladina in Stripburger/Forum Ljubljana, 2009), redno pa jih lahko spremljamo na Kulturni strani casopisa Delo, kjer verze v strip prevaja Marko Kociper.
     Obe nagradi sta tako simbolnega (kipec ak. kip. Urske Toman) kot tudi financnega znacaja (500 EURO). Iskrene cestitke obema nagrajencema!

     Vec na www.humornik.si

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
07.09.2009.
Autor: Simon Vučković
    BOOKGLOBE NEWS
06.09.2009.
Press: Bookglobe

     SMG! STRIP MAGAZIN, broj 08!


     Evo i osmog broja SMG! strip magazina!!! SMG!_08 možete kupiti na svim kioscima Tiska i Distri-Pressa, te u strip knjižari Stripovi na kvadrat.

     Na predivnih 68 stranica u boji, formata 165 x 240 mm. Dakle, unutra ćete pored nedavno objavljenog tvrdo ukoričenog albuma Duranga - western junaka kojeg ne treba previše najavljivati, pronaći i ekskluzivnu pretpremijeru evropskog stripa s avionima i komadima, kod nas još uvijek neobjavljenog stripa Posljednji uzlet, koji uz još dva stripa slične tematike u skoroj budućnosti izlazi u izdanju Strip-agenta, plus katalog stripova.

     Nastavljamo s malom ekskluzivom tako da čitatelji kod kupovine mogu birati između dvije naslovnice. Sve to za samo 19,90 kuna!

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
06.09.2009.
Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

     NEORAMA DOS QUADRINHOS: 5 NAJBOLJIH
05.09.2009.
Uređuje: Marko Ajdarić

Disney kupila Marvel
www.biznisnovine.com/ cms/item/stories


Dalibor Talajić sada radi za... Marvel (nadamo se da će imati više sreće u svom novom radu u SADu)
marvel.com/catalog/? artist=DALIBOR


Will Eisner:
Odlična (priporucujem vama) Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca na našem jeziku
www.b92.net/kultura/ knjige/preporuka.php?yyyy=


Niš:
novi konkus ima Aleksandar Blatnik kao urednik
caricaturque.blogspot. com/2009/08/


Solin 2009:
pristiglo preko 800 radova iz 49 zemalja
www.hdk.hr/vijesti/ solin2009.htm


Neorama dos Quadrinhos, kao i Strip Vesti, su besplatne. Svake nedelje, preko 300 izabranih novosti o devetoj umetnosti. Samo trebaš da popuniš subscribe na našem sajtu: www.neorama.com.br/

povratak na vrh

    MARKETPRINT NEWS
04.09.2009.
Press: Marketprint

STRIPOTEKA 1057

septembar, 2009.godine

Torgal:
"Beleg prognanih"

crtež: Rosinski • scenario: Van Hamme

Braća špageti: "Mali veliki čovek"
scenario: Carlos Trillo • crtež: Domingo Mandrafina

Redov Bili
autor: Mort Walker

Titef
autor: Zep

Hogar strašni
autor: Dik Browne

Džoe Bar Tim
tekst i crtež: Stéphane Deteindre

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
04.09.2009.
Priredio: Strip vesti

     DIZNI KUPIO MARVEL ZA ČETIRI MLRD.$

     1. septembar 2009. | 08:55 | Izvor: Beta
     Los Anđeles -- Kompanija Volt Dizni kupila je Marvel entertejnment (Marvel Entertainment Inc.) za četiri milijarde dolara u gotovini i obveznicama.

     Prema ugovoru o prodaji, Dizni (The Walt Disney Co) će od sada imati pravo da raspolaže sa 5.000 strip junaka po kojima su rađeni poznati animirani filmovi i serije.
     Među karakterima koji će ući u Diznijevu porodicu biće tako i Spajdermen (Spider-Man), Ajronmen (Iron Man), Kapetan Amerika (Captain America) Eksmen (X-Man), Halk (Hulk) i drugi.
     Kako su saopštili iz Diznija, vlasnicima deonica Marvela biće za svaku isplaćeno 30 dolara u gotovini i 0,745 diznijevih deonica za svaku marvelovu.
     Upravni odbori Diznija i Marvela odobrili su transakciju, ali je još potrebna saglasnost Marvelovih akcionara.


povratak na vrh

    STRIP: KOKO
04.09.2009.
Autor: Duda Vukojev
    PROMOCIJA CEGERA
03.09.2009.
Press: Alternativni klub

     CEGER
     strip fanzin za poneti

     www.pionirovglasnik.com/ceger

     SUBOTA
     5.09.2009

     Park ispred Doma kulture
     Banatsko Novo Selo

     Izlazi tromesečno i to na cegerima, zobnicama i majicama... Tiraž je ograničen brojem sto. Posebno važan deo cegera je sama promocija kada se motivi štampaju na trikotaži po želji, kada se ulepšava garderoba, kada nastaju unikati za pamćenje.

     Donesite majice i ostalu trikotažu pa da štampamo. Radovi se štampaju crnom bojom, pa nemojte donositi crne majice(ako su dovoljno izbledele ok).

    Organizacija: Alternativni kulturni klub, www.myspace.com/alternativni kulturni klub Podrška promociji : Dom kulture "3 0ktobar" + kafe klub Milenijum

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
03.09.2009.
Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadesetprvi, broj bonelijevog stripa Dampyr je već na kioscima širom Srbije, Naslov epizode je "Transilvanijski ekspres" • scenario: Mauro Boselli, crtež: Mario Rossi.

     Takođe se od ovog četvrtka na kioscima i peta sveska Brad Barrona! Naslov epizode je "Moj najbolji neprijatelj" • scenario: Tito Faraci, crtež: Luca Raimondo.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na:
     redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    POLOVNI SVET - VEČERAS
02.09.2009.
Piše: Strip vesti


     "POLOVNI SVET" - otvaranje izložbe i razgovor o knjizi stripova Aleksandra Zografa, sreda 2. septembra 2009. u 18 h, Bibliotka i galerija Branko Miljković, Bulevar kralja Aleksandra 298.

     O knjizi govori Vladimir Pištalo (aktuelni dobitnik NIN-ove nagrade, i pisac predgovora za knjigu "Polovni svet"), i autor.

     www.bgb.rs/centralna/

povratak na vrh

    PRVA NAGRADA ZA STRIP V SLOVENIJI
02.09.2009.
Piše: Strip Core

     Podelitev nagrade Milka Bambica za umetniske dosezke
     na podrocju stripa!

     www.humornik.si/nagrade
     petek, 4. sept. ob 19.00, Kavarna SEM (Slovenski etnografski muzej),
     Ljubljana

     Posredujemo sporocilo organizatorja, revije Humornik:

   Spoštovani!

     *Ta petek se bo v Kavarni SEM na Metelkovi ulici v Ljubljani ob 19. uri zgodila uradna predstavitev novega družinskega almanaha za humor in satiro HUMORNIK*, kjer bosta prvič podeljeni dve nagradi:
     * NAGRADA HUMORNIK za literarne dosežke na področju humorja in satire;
     * NAGRADA MILKA BAMBIČA za umetniške dosežke na področju stripa.

     Program bosta popestrila člana stand-up skupine Komikaze *Klemen Mauhler* in *Boštjan Gorenc - Pižama*!

     Več o nagradah in letošnjih nominirancih lahko preberete na spletni strani www.humornik.si.
     Prisrčno vabljeni!

     Žiga Valetič, glavni urednik *www.humornik.si*

     P.S. Za ogledne novinarske izvode nam še vedno lahko pišete na info@humornik.si, almanah pa bo od 1. septembra že na 2.300 prodajnih mestih po vsej Sloveniji. (Vabilo najdete tudi v priponki.)

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
02.09.2009.
Priredio: Strip vesti

     STRIP O SIONSKIM MUDRACIMA

     Piše: A. Cvijić
     Izvor: Politika - Kulturni dodatak


     Izdavačka kuća „Samizdat B92” iz Beograda upravo je objavila strip Vila Ajznera „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” u prevodu Marije Razum i Jasenke Majpruz. Ovo je, ujedno, i prvi prevod jednog Ajznerovog dela na srpski jezik, a posebnost „Zavere…” jeste i u tome što je propraćena predgovorom Umberta Eka čija je poenta upravo u poslednjoj rečenici: „Radi se o priči koju vredi ispričati, jer se moramo boriti protiv Velike laži i mržnje koju širi”.
     Vil Ajzner (1917–2005) slavni je američki crtač u čijoj biografiji piše da je „Orson Vels stripa” i da je otac „grafičke novele”. U sažetom tekstu u knjizi „Samizdata B92” podseća se i da je Ajzner unosio inovacije u svoje stripove i da je svojim ilustrovanim romanima pomerio strip u književne vode.
     Jedna, dakle, od Ajznerovih grafičkih novela je i „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” (poslednje njegovo delo), koja dolazi u vreme sve žešćeg neonacizma u svetu. Ne tako davno, široko istraživanje pokazalo je da gotovo polovina Evropljana Jevreje smatra „drugačijim” po mentalitetu i načinu života a da više od trećine misli da „treba da prestanu da izigravaju žrtve holokausta”. Za sliku savremenog sveta u kojem živimo, svakako, poražavajuće; saznanje da je antisemitizam daleko od „sporadične pojave” dokaz je da svaku knjigu koja ga poput ove Ajznerove čupa iz korena i uništava treba dočekati kao dar.
     Prošlo je sto četiri godine od objavljivanja „Protokola sionskih mudraca” (napisani su 1902. ili 1904), apokrifnog dokumenta o navodnoj zaveri Jevreja da „preuzmu vlast nad čitavim svetom”. Nepobitno je, međutim, dokazano da su „Protokoli...” delo Ohrane, tajne policije carske Rusije, koja je želela da uspori reforme ruskog cara Nikolaja insinuacijama da se u njima može otkriti „zavera” Jevreja.
     Autor „Protokola sionskih mudraca” je Matje Golovinski (ovaj podatak dokazao je u francuskom listu „Ekspres” 1999. istoričar Mihail Lepehin), potomak osiromašene ruske plemićke porodice, saradnik ruske policije, prognanik iz zemlje koji se skrasio u Parizu ali je ostao „na usluzi” Ohrani. Njega je angažovao Petar Račkovski, šef Odeljenja za inostranstvo Ohrane, sa zadatkom da smisli opaku laž koja bi ocrnila Jevreje; ponuđena mu je i osnova za nju – pamflet iz 1864, „Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea”, francuskog satiričara i protivnika Napoleona Trećeg Morisa Žolija u kojem ovaj tvrdi da francuski car ima tajni plan da „sruši sve države i postane vrhovni gospodar”.
     Golovinski je preuzeo 40 odsto Žolijevog teksta, sugerišući da su „Protokoli…” zbirka navodnih zapisnika sa tajnih sastanaka „sionskih mudraca” za vreme Prvog cionističkog kongresa koji je 1897. održan u Bazelu. Potom je ovaj apokrif iz Francuske doturen Raspućinovom suparniku i religioznom mistiku Sergiju Nilusu u Moskvu, a on ih je, opterećen pričama o zaveri protiv cara, oberučke prihvatio i 1905. objavio kao dodatak drugom izdanju svoje knjige „Veliko u malom, ili Antihrist ... posmatran kao skora politička budućnost”. Predsednik vlade Pjotr Stolipin sproveo je istragu o nastanku „Protokola” u kojoj je dokazano da je reč o plagijatu i da je on delo falsifikatorskog tandema Račkovski–Golovinski.
     Afera se stišala, ali ih je iz Rusije u Evropu (prvo u Nemačku, odakle su se proširili po svetu) doneo 1918. Rus Ravel Alfred Rozenberg, kasnije relativno blizak Hitlerov saradnik. Hitler je bio oduševljen njima i spominje ih u „Majn kampfu”.
     Iako je 1922. godine dopisnik londonskog „Tajmsa” iz Konstantinopolja Filip Grejvs dokazao svojim tekstovima da su „Protokoli sionskih mudraca” istorijska prevara, dovoljna je bila Hitlerova oduševljenost da otpočne genocid nad Jevrejima…
     Izdanje grafičke novele „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” na srpskom pred čitaoca iznosi celi istorijat ovog antisemitskog spisa i tužnu istinu da se ovaj, dokazano opaki, pamflet i dan-danas štampa po svetu. Crtež Vila Ajznera i precizni tekst upravo onih trenutaka u kojima su donošene presudne odluke o nastanku i daljem distribuiranju ovog sramnog delu protiv jednog naroda opominjuće pričaju o lažima koje i danas neodgovorni ljudi rasturaju, paleći opake požare zla koje je teško zaustaviti. „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” je knjiga koja proziva savest i poziva na budnost svakog pojedinca u celome svetu čije krhko postojanje ovakva mržnja može da zauvek uništi.

povratak na vrh

    NOVA ŽIKIŠON IZDANJA
01.09.2009.
Press: Mazos

     Duga Devetka, broj 16

     (Izdanje domaćih autora)

     Urednik Stripa i DD: Franja Straka;
     Design & Editor: Zoran Matić Mazos

     Dragi Prijatelji, za prave ljubitelje stripa, priredili smo ono najbolje, DD sa sledećim autorima:

     • STONE-MAN - Svetozar Obradović & Goran Đukić
     • DETEKTIV LAKONOGIĆ - Nikola Maslovara;
     • IZVIDNIK ROD - Toza Obradović & Jelko Peternelj;
     • AJK - Franja Straka;
     • VITEZOVI - Stevan Brajdić;
     • Riblja čorba / Mališa / Cvet (ni)je cvet - Mladen Oljača

     REDAKCIJA (click here e-mail)
     Duga Devetka # 16
     DOWNLOAD, Best Quality, unrar.pdf, 18,158 KB;


povratak na vrh