ARHIVA VESTI ZA APRIL - TRAVANJ - APRIL , 2007. GODINE


Godina izlaženja: IX Uređuje: Zlatko Milenković Gagarinova 10/4, Novi Sademail: zmcomics@neobee.net

prethodni mesec - arhiva - sledeći mesec

    PRIJEDLOG ZA PRIJEVOD? (7)
30.04.2007.
Piše: mcn

     (Jason Aaron & R. M. Guera: SCALPED #1 i 2, DC/Vertigo, 2007.)

     Čini mi se kako je Vertigov najveći trenutačni problem što su do jaja popušili komentar kako su oni "HBO među stripovima". To jest, čak i nije toliki problem što su popušili komentar koliko što su popušili neizrečeni dio komentara: kako vrijedi biti HBO.

     Sad, jasno mi je kako sam tu vjerojatno u manjini, ali meni je HBO sranje. Stil nad sadržajem, prepakirani pulp, navlakuše radi navlakuša, priče bez cilja s likovima-amebama što bi rekao (je l' to bio on?) Slobodan Novak. Pa tako i novi Vertigov naslov, SCALPED, spada nekako u to kategoriju: ima najobičniju C-akcijsku premisu (bed boj u indijanskom rezervatu zapravo radi za murju), ima puno safta od nasilja i seksa, ima k'o fol angažiranost po pitanjima indijanske manjine i ima silnu želju da ga netko adaptira u film. I nema ništa više, ništa zanimljivo ni meni uzbudljivo.

     O crtežu, pak, ne bih puno. Zašto? Pa, zato što ovdje ima mnogo obožavatelja lika i djela R. M. G(u)er(r)e, u koje se ja nekako nikad nisam uspio ubrojiti. Ukusi, ukusi... Ono, vidim ja da je RMG odličan crtač, ali isto tako vidim da se uvijek i stalno mučim dešifrirajući njegove table, da od silnih sjena i krupnih planova ne razlikujem likove, a da u akcijskim scenama ne kužim tko koga (a za zašto me ionako nije briga). Stoga: to je Gera; nije podbacio, nije ni prebacio. Ako ga volite, voljet ćete ga; ako ne, a Bože moj, ima tko ga voli.

     Prijedlog za prijevod? Naravno. Zašto kvariti tradiciju uvoženja inozemnih šljaka domaćih zvijezda? Jeftinije je no platiti im neka ovdje nešto rade.

PS Strip mi donio Džuka, Gerin fan.

povratak na vrh

    STRIP RADIONICA U OPATIJI
30.04.2007.
Piše: Matija Pisačić

     OP: ART QUISISANA predstavlja STRIP RADIONICU - OPATIJA, SVIBANJ 2007.
     Trajanje programa - Četvrtak, 24.5. - Nedjelja, 27.5. 2007. Dodatne informacije na www.emisijaemocija.com, gdje možete pogledati i novi upload stripova!
     Dobrodošli!


povratak na vrh

    FAKTOR 4 #8
30.04.2007.
Piše: Strip vesti



     Ekipa Luxor Comicsa je ovog puta poranila sa novim (osmim) brojem stripa Faktor 4. Te se on već može naći na kioscima.

Faktor 4 br. 8
     Ko to dolazi?
     treci deo

Scenario: Milan Konjević
Crtež: Antoan Simić (1-11) i Borivoje Grbić (12-22)
Kolor: Dušan Marković
Naslovna: Borivoje Grbić i Bane Cimeša





povratak na vrh

    MARKO AJDARIĆ NEWS
30.04.2007.
Uređuje: Marko Ajdarić


Goran Sudžuka i Darko Macan spremaju strip o Kralja Tomislava
dzukalog.blogspot.com/2007/04/teasing-tom.html

Mada nije na stranici Delcourta -. .Nasli smo novi album Gradimira Smuđe !!!
1) 3i albim serije Le Bordel des Muses
www.evene.fr/livres/livre/le-bordel-des-muses-tome-3-27447.php
2) Kod Delcourta već se najavljuje treći album serije Le Cabaret des Muses za juni mesec
www.editions-delcourt.fr/album.php?id=1719


Stripburger sarađuje sa 13i Mednarodniim Festivalom Sodobnih Umetnosti - Mesto žensk
stripburger-blog.blogspot.com/2007/04/laugh-out-loud-call-for-submissions-for.html


Holandija: Zoran Janjetov i Milan Jovanović na novom festivalu Stripbeurs Arnhem.
www.stripbeursarnhem.nl/Auteurs1.html

VIII Crnogorski Festival Humora i Satire Danilovgrad 2007
www.neorama.com.br/str_frame003.html

StripBumerang 6 - Već je predstavljena naslovnica, po kojoj znamo da je u njemu prisutno 5 majstora argentinskog stripa: Carlos Trillo, Mandrafina, Eduardo Risso, Ricardo Barreiro i Juan Zanotto. I, naravno, da se govori o 80 godina stripa u Sloveniji.
forum.striparna.com/viewtopic.php?...

Zagreb: Prvi Free Comic Book Day u Libellus-u
www.stripovi.com/ShowArticle.asp?URL=asp\fbd2007.html

Prvi maj u Puli, Danijel Žeželj u audio-vizualnom performansu
www.jazzbina.net/nosorog.html

U tablici festivala od HDK imate sada kratke informacije o 15 konkursa crtanog humora.
www.hdk.hr/festivali/tablica.pdf

HDK takođe javlja - Najveći prostor u novom broju KARIKE, posvećen je ULUPUH-ovom dobitniku nagrade za životno djelo, legendarnom strip crtaču, dizajneru i karikaturisti Ivici Bednjancu. Uz njega, osvrt je dan i na ovogodišnjeg dobitnika nagrade Oskarika Nikolu Listeša, te na niz drugih istaknutih članova Hrvatskog društva karikaturista. KARIKU možete skinuti ovdje.

Ja vam preporučujem da čitate novi broj Biblioteke Mister No preko Libellus-a "Posljednji Cangaceiro", ne samo da je odlična priča, naročito Guido Nolitta (znači Sergio Bonelli), već uistinu dosta dobro pokazuje kraj Brazila u kome sam ja odrastao.
www.libellus.hr/izdavastvo/izdanja_max.php?nas=mnll3&br=3&izd=mnll

Marko Đurđević u Marvelu: naslovnica prvog broja Desperate Measures, nove serije od Thunderbolts preko Marvela (izlazi u julu) www.marvel.com/comics/.../TBOLT_DES_MEAS.jpg

Enki Bilal: španska versija 'Quatre?'
neoramaquadrinhos.blogspot.com/.../enki-bilal-por-fin-sale-la-sinopsis-de.html

Enki Bilal u Belgiji Intervijuisan od (odličnog) Stripspeciaal-Zaak

Ovde možete da vidite rad za koji je Jovan Prokopljević dobio ''Special Honor Prize'' u Kini.

Nicky Saxx:
novi strip od Nizozemske koja ce da izda SAF
neorama2.blogspot.com/2007/04/nicky-saxx-from-de-telegraaf-to-saf.html

Ron Marz (opet) govori o First Born i saradji sa Stjepanom Šejićem
www.comicbookresources.com/news/newsitem.cgi?id=10356

Nova serija od Dalibora Talajića preko Boom! Studios
www.boom-studios.com/blog/?p=543
Recenzija Silver Bullet Comics-a za taj rad
www.silverbulletcomicbooks.com/reviews/117762082387446.htm
Ali nije Dalibor u novoj seriji od Deadworld
hqmaniacs.uol.com.br/principal.asp?acao=noticias&cod_noticia=11380

Jani Prgič i Mladen Melanšek rade na novom projektu
www.happynovisad.co.yu/strip/index.php

Goran Parlov: Punisher Presents Barracuda Max 3 (izdat ove nedelje)
www.marvel.com/catalog/?book_id=6293

Adi Granov radi na novom filmu Iron Man (ma da nije kos definitivan crtez)
www.cineatp.com/superheroes/iron-man.php
...i šeta sa Mark Millar u Parizu
forums.millarworld.tv/index.php?showtopic=70030

Poziv iz Teherana
www.neorama.com.br/q_frame6754.html

Najveći kreten godine (bar do sada)
www.boingboing.net/2007/04/21/todd_goldmans_lawyer.html

Za one koji počinju koga našli smo novi cartoon strip creator na internetu

U julu, vraćaju se Mutt i Jeff (oficijalna prezentacija od NBM)
http://www.neorama.com.br/q_frame6793.html

'Magneto', idući film od X-Mena
http://www.popcorn.hr/vijesti/opsirnije/3075/

Novi festival stripa u Pordenone (Italijanska komuna koja nam je bliska jer već organizuje Viva i Fumetti / Živel strip! zajedno sa Stripburger, o kome su SVesti pisale ove nedelje)
neorama2.blogspot.com/2007/04/un-nuovo-festivale-pordenone.html

Biografija Milton Caniffa imaće 800 strana
www.neorama.com.br/q_frame6819.html

Mandrake će biti ekranizovan
www.variety.com/article/VR1117963756.html?categoryid=13&cs=1

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
30.04.2007.
Autor: Simon Vučković
    ŽIVEL STRIP '07
27.04.2007.
Piše: Strip Core

     MLADINSKI STRIPOVSKI RAZPIS – ŽIVEL STRIP
     http://www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/


     V okviru projekta Živel strip'07 se bosta v KUD France Prešeren v Ljubljani, 8. maja odprli 2 razstavi. V klubski sobi bo razstava del prispelih na natečaj (in podelitev nagrad), v galeriji pa razstava del avtorjev, ki so za natečaj prispevali svoje like in stripovske zgodbe. Razstava Monsieur Bordigon in Male črne skrbi, pri kateri sodelujejo Francesco Satta (scenarist), Sara Coalone (strip avtorica), Brane Solce (animator) in Matej Lavrenčič (strip avtor, animator), bo predstavila Monsieurja Bordigona, filozofskega ščurka, in Tačka, glavnega lika iz albuma Male črne skrbi, ki je izšel l. 2005 v zbirki Republika Strip revije Stripburger (izd. Forum Ljubljana).

     Na natečaju je sodelovalo 352 učencev in dijakov iz Slovenije in skoraj 200 iz Italije. Žirija je izbrala 6 avtorjev oz. avtorskih parov. Iz slovenskih vrst bodo nagrade prejeli Daša Robič in Ana Urh iz Radovljice (3 raz.), Renata Beganović (OŠ Savsko naselje, 5. a), Heidi Pungartnik (OŠ in vrtec Škofljica, 9. c) in Domen Finžgar (Gimnazija Bežigrad, 2. l). Nagrajenci prejmejo knjižni bon v vrednosti 250 evrov. Posebno nagrado, celoletno naročnino na izdaje revije Stripburger pa si je prislužil Viktor Kopinč (OŠ Dobova).

     Ob otvoritvi razstave stripa in animacij Monsieur Bordigon in Male črne skrbi bo predstavljena tudi dvojezična 84. stranska istoimenska publikacija, ki je izšla v sodelovanju revije Stripburger (Forum Ljubljana) in združenja Viva Comix iz Italije. Avtorja sta Francesco Satta (scenarist) in Sara Coalone (risba), oba iz Italije. Spremno besedilo je zapisala Paola Bristot, v slovenščino pa sta prevedla Brane Solce in Tea Hvala. Monsieur Bordigon je ščurek filozof, ki išče smisel življenja. Na svet gleda s svojimi očmi in velikokrat so predmeti iz resničnega sveta v njegovih očeh drugačni in bolj prijazni, kot so v resnici, zato se vedno znova znajde v situacijah, ko mora svojo zmoto poplačati z bolečino.

     V KUD-u bo v klubski sobi odprtje v torek, 8. maja 2007 ob 19. uri (razstava bo na ogled pa bo do 28. maja 2007), v galeriji bo otvoritev sledila ob 20. uri, razstava pa bo na ogled do 21. maja.

V Sloveniji bo razstava del prispelih na natečaj na ogled še v MC Brežice. V MC Brežice bo odprtje razstave del prispelih na natečaj v petek, 1. junija 2007 ob 19. uri, na ogled pa bo do 28. junija 2007.
     Monsieur Bordigon

     Monsieur Bordigon
je ščurek filozof. Živi po temačnih kotih, med odpadki, a si želi lepšega življenja. Hoče se povzpeti in spoznati smisel življenja. Neprestano raziskuje, a velikokrat ne ve, kaj je resnično in kaj ne. Tako se mu zdijo denimo keramične ploščice v kopalnici božanska svetloba, globus pa je zanj resnični svet, po katerem potuje, televizor postane božanstvo … A kruta resničnost ga na koncu neizbežno kaznuje. Konča pod podplatom gospe, ki ne prenese ščurkov v kopalnici, zmečka ga globus, ki pade nanj, tudi izkušnja s televizorjem ni niti najmanj prijetna…
     Monsieur Bordigon je narisan na zelo preprost način. Je sivočrn ščurek, nima takih človeških lastnosti, kot jih imajo živali Walta Disneyja, a včasih nosi cilinder. Njegova dejanja pa so kljub temu podobna dejanjem kakega pametnega bitja: bere knjige in nenehno raziskuje predmete. Njegova zgodba se vedno konča usodno, a Monsieur Bordigon se že v naslednji epizodi spet spopade z novo dogodivščino.

     Sara Colaone (Pordenone, 1970) je avtorica stripov, risanih filmov in ilustratorka. Kot ilustratorka je sodelovala z Associazione culturale Hamelin, Zanichelli, Internazionale, Il Caffè illustrato. Dobila je tretjo nagrado na natečaju Torino Città Olimpica 2006. Stripovske izdaje objavlja pri nekaterih najbolj aktivnih italijanskih založnikih: Kappa Edizioni (Pranzo di famiglia, s Francescom Sattom Lupin III Millennium, Nei panni di Zazà, z Massimilianom de Giovannijem Cream, z Luco de Santisom La gigantessa), Coconino Press (Monsieur Bordigon, s Francescom Sattom Black), Associazione Vivacomix/Stripburger (Medved v Osmozi). Sodelovala je pri produkciji kratkometražnih animiranih filmov Le malefiche disavventure di Mr. Hiv (2001), Cream 000 (2003, Posebna nominacija na Festivalu Prima Aziz 2004), Monsieur Bordigon (Colaone, Satta, Solce, 2006).
     Francesco Satta (Orosei, NU, 1967) je novinar, avtor in prevajalec stripov, filmski scenarist in režiser. S stripom je sodeloval z založbami Kappa Edizioni, Coconino Press, Black Velvet in Inguine. Kot novinar je delal za časopise De Agostini, Il Domani di Bologna in La Repubblica ter za radio Radio24, Rai, Comune di Bologna.

    Taček

    Taček je en tak maček. Je majhne rasti, ima belo dlako in veliko mačjo glavo v obliki fižola. Kadar ne bere stripov, rad preganja ptice s svojega vrta. Živi sicer v mestu, a se s kolesom večkrat odpelje na podeželje, kjer obišče svoje prijatelje.
     Strip Male črne skrbi opisuje prigode dveh prijateljev (Taček in Puši). Njun vsakdanjik je poln skrbi in poskušata se jih na vsak način rešiti. Je zgodba o težavah današnjega življenja, napisana in narisana na duhovit način. Avtor svoje junake riše učinkovito, a enostavno, črno-belo, v tekočem linearnem slogu.
     Prvi samostojni stripovski album Mateja Lavrenčiča Male črne skrbi je četrti album v zbirki Republika Strip, izdaji revije Stripburger (izdajatelj: Forum Ljubljana). Bralci revije Stripburger ga poznajo po dveh značilnih načinih ustvarjanja: po pixel art tehniki, ki spominja na prvotno računalniško grafiko, in po črtni risbi s svinčnikom, ki jo je Lavrenčič računalniško obdelal. Tokrat je avtor črtno risbo grafično nadgradil s črnimi in belimi površinami v kompoziciji, kar daje zgodbi dodatno dinamiko.
     Kreativni opus Mateja Lavrenčiča obsega strip, ilustracijo in animacijo. Večino svojih stripov je objavil v reviji Stripburger. Leta 1999 je izdal svoj prvi ministrip album z naslovom 16kb/s, sledila pa sta še mini albuma 1. 1. 2000 in The Prince of Golovec. Slednji je primer Lavrenčičeve pixel art tehnike, navdahnila ga je enostavna likovna podoba starih računalniških igric. Avtor je računalniško igrico pravzaprav »ustripil«. The Prince of Golovec je izšel v zbirki mini albumov Miniburger leta 2000. Za svoj prvi animirani film Dušan (2002), je na 2. bienalu slovenske animacije v Izoli prejel priznanje za najboljši debitantski film, na VII. festivalu neodvisnega filma in videa Slovenije 2002 pa priznanje za drugo mesto med animiranimi filmi. S svojimi animacijami sodeluje tudi pri gledaliških predstavah. Album Male črne skrbi je izšel februarja 2005.

     Stripburger/Forum Ljubljana, združenje Vivacomix in Občina Pordenone, s prispevkom dežele Furlanije-Julijske krajine in banke Banca Popolare FriulAdria, Promoturja in Ministrstva za kulturo RS ter v sodelovanju z revijami Cicido, Ciciban, PIL, Plus in MC Brežice

     Vizualni material za novinarje je na voljo na
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/

povratak na vrh

    USKORO: ČETIRI?
27.04.2007.
Piše: Foetus

    22. marta izašao je i posljednji album iz kvadrologije Sna Monstruma od Enki Bilala, pod nazivom Quatre? ili ti Četiri?. To je inache prvi njegov album koji je izlashao u izdanju CASTERMAN-a od kako je prešao iz LES HUMANOIDES ASSOCIES.

    Iskreno, pošto ne znam francuski, ne mogu da ocjenim priču, ali zato je likovno daleko bolji od prethodna 3. Interesantno da je u početku sve zamišljeno kao triologija, međutim pri radu na 3 dijelu, Enki je jednostavno probio broj stranica i odlučio da 3-ći nastavak podjeli na dva dijela. Dok je treći dio poprilično brz u priči i crtežu, četvrti ima daleko smireniji tempo. Djelovi albuma odišu punoćom crteža dok u drugim riješenje je u samoj boji (crvena, susret Nike-a i Leyle), plošno. Trenutačno se koriguje tekst prevoda, te promocija i izlazak prevoda ovog albuma (naravno izdavač je Publika iz Sarajeva) planira se za septembar ove godine u Sarajevu, a onda bi sljedile promocije u Beogradu i Zagrebu. Sljedeći projekat Publike bi trebao biti prevod i izlazak Nikopolske Triologije.

povratak na vrh

    BELI PUT U BIH
27.04.2007.
Press: Beli put

     Beogradska izdavačka kuća Beli Put predstavila je u subotu svoja izdanja u Sarajevu, u Multimedijalnom centru kompanije IT Computers. Tom prilikom je najavljeno da će se knjige Belog Puta prodavati u maloprodajnim objektima IT Computers-a širom BIH i da će na taj način biti dostupne čitaocima u toj zemlji.

     Glavni urednik Belog Puta Milan Vuletić najavio je da će ova izdavačka kuća, pored dela iz oblasti dečije književnosti i stripa, po kojima je već dobro poznata čitalačkoj publici, uskoro pokrenuti i biblioteke lepe književnosti. U planu je i objavljivanje izabranih dela slavnog američkog pisca Kurta Vonegata, najavio je Vuletić.

     Beli put se bosanskohercegovačkim čitaocima predstavio i na ovogodišnjem Sajmu knjige u Sarajevu, koji je održan od 18. do 23. aprila.

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (82)
27.03.2007.
Piše: Zoran Đukanović

     TINTINI U IRAKU

     Pitaju me često, a šta ti to radiš dok toliko puno putuješ po udaljenim kutcima sveta? Pa, ajd, da odgovorim. Umesto kolumne, daću link gde sa grupom trenera vodim blog. Ime bloga je Tintins in Iraq, a naćićete ga na www.pressnow.org/asp/weblog.asp. Jebga, na engleskom je. No, i to vam je bolje nego da je na holandskom, jelda? Link koji pruža malo više činjenica o misiji je www.pressnow.org/asp/countries_news_details.asp.... Mašem vam svima obrvama u znak pozdrava iz sunčane Sulejmanije.

povratak na vrh

    STRIP: VOLIM TV
27.04.2007.
Autor: Darko Macan
    IZLOŽBE STRIPA
26.04.2007.
Press: mail

28. Milanovac, 29. Akademija Beograd, 30. Novi Sad klub Route 66.

Izložba stripa Vlade Nedelje i koncert austrijske grupe The Striggles.
Kontakt telefon: 062-8709682

povratak na vrh

    EINSTEIN WORLD
26.04.2007.
Press: mail

     NAJAVA

     Međunarodno čitljiv strip album "Einstein World", uradak scenariste Tihomira Mraovića i crtača Nenada Barinića, izlazi u izdanju Matice Hrvatske, ogranka Vinkovci, u formatu A4, Na 100-ak Stranica! Strip Album je tiskan crno-bijelom tehnikom na kvalitetnom mat kunstdruck 150-gramskom papiru, tvrdih mat korica i kvalitetnog uveza. Štampa se u 500 primjeraka, a jedan manji broj biće numeriran. Sastoji se od 11 stripova iz serijala "Einstein World", stripu bez riječi koji traži višestruko proučavanje i sadrži određenu poruku. Među stripovima iz albuma nalazi se i strip "Vragolankin Smijeh", koji je osvojio 3. nagradu na međunarodnom natječaju za strip "Flit"-a i "Kvadrat"-a i "Kroz 1", svojevremeno zanimljiv urednicima "Heavy Metala".

     Strip album izlazi iz tiska početkom svibnja 2007. godine, kada će se i održati prva promocija u prostorijama Matice Hrvatske u Vinkovcima. Ulaz će biti slobodan.

povratak na vrh

    POZIV NA SARADNJU
26.04.2007.
Priredio: Vizant

     9-th INTERNATIONAL COMIC ART FESTIVAL
     ,,BALCAN NO BORDERS”- Prilep-Macedonia


     The “Byzant”—Visual Art Center is organizing the 9-th Annual international Comic art exhibition to be held in Prilep, Macedonia. The topic is :”Integration”-( Dreams, life, borders, walls, war, sex, food, sports, people, zoo, natural…)

     1.Participation is open to all artists of comics that currently publish or have published in national or international mass media and not published.
     2.Participation will consist of an entry on the topic: ,,FREE ”. The format can be 21x29,7cm -A4 Gallery formate. Send only good laser copy. Each works must bear the signature or initials of the artist at the front, with name, surname, adress, telephone numberand e-mail address indicated on the back.
     3.The entries should be packaged to protect the contents.The organization recommends placing the entry between two pieces of cardboard .Shipping will be paid by the participant. On packaged sign: ,,PRINT OUT OF VALUE”. The organization is not responsible for any damage caused during shipment.
     4. MAY 30th is the deadline for resident authors in Balkans, and JUNE 17th for participants of the other countries. The entries must be sent to the following address:
     ,,VIZANT,,-Visual Art Center
     “Dimo Narednikot”;58
     7500-Prilep
     MACEDONIA
     Attn:comix-expo
     Tel:++389-48-430-365
     www.vizant.org.mk
     Contact person: Spirko
     e-mail: vizant@mt.net.mk
     5. The entries selected by the Committee will be displayed in the 9th annual international exhibition of comic Arts.
     6. The entries become part of the “Byzant,, - visual art center archive. The entryes may be displayed in all the premises of the ,,Vizant” - Visual Art center in itinerant exhibitions, and in publications that are periodically published.
     7. The ,,Vizant” - Visual Art center has the right to reproduce and circulate the entries, whenever the authors “s name appears and the main objective is the dissemination of the exhibition or the participation in other activities of the “Vizant” - Art center general in area of art comix, that is to say, catalogues, posters, the press, web pages, etc… without generating any obligation towards the participating authors.
     8. The organization will communicate through its web page or by means of letter the name of the authors whose entry has been received as well as the names of the selected entries..The authors will be informed of accommodation conditions if they want attend the exhibition opening or any acttivities parallel to this event.
     9. Once the exhibition has closed in Prilep, all the authors whose work has been selected will receive a copy of the publication made for the exhibition.
     10. The organization reserves the right to not exibit those entries considered to be an affront to individual or collective rights.
     11. Awards. Invited 7 artists on international comic art collony in Macedonia traveling expenses, visa, accomodation is a to ensure from organizateur.
     12. Participation in the exhibition means the complete acceptance of all the above conditions.

P.S. “VIZANT” - ORGANIZATEUR IS A UNITED WHO PUBLISH CATALOGUE BOOK MIN.160 PAGES AND AFTER EXHIBITION SEND BOOK TO ALL SELECTED ARTISTS PARTICIPANTS WITHOUT WHERE LIVING.

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
25.04.2007.
Priredio: Dušan Banjanin

     HUMANOIDI U AKCIJI

     SLIKA je najekspresivniji način izražavanja u današnjem svetu i ona fascinira ljude. Kada crtate strip, stvarate slike i zato je takav način izražavanja mnogo popularan, u Evropi, Americi, svuda - rekao je "Novostima" Fransoa Buk, jedan od najomiljenijih strip autora u Francuskoj, koji je ovih dana gost Francuskog kulturnog centra i izdavačke kuće "Sistem komiks", specijalizovane za objavljivanje srpskih autora stripa koji su se afirmisali u Francuskoj.

     Buk je stigao u Beograd povodom velike retrospektivne izložbe radova iz "fabrike" izdavačke kuće "Les Humanoides Associes"(Ujedinjeni Humanoidi), jednog od najvećih svetskih izdavača u domenu stripa.

     Buk nam je otkrio i na čemu trenutno radi. Reč je o špijunskom stripu, radnja je smeštena u Vatikan, a glavni junak otkriva finansijske manipulacije i upada u uzbudljive avanture. Beograđani u prostoru FKC-a imaju do 5. maja priliku da vide originalne table Bukovog vestern serijala "Izbacivač" i reprodukcije najvećih ostvarenja "Humanoida". Na izložbi su, takođe, predstavljene originalne table domaćih strip autora koji su objavljivali za francuskog izdavačkog strip giganta, a to su Zoran Janjetov, Dražen Kovačević, Ivica Stefanović i Zoran Penevski.

     Dolazak Fransoa Buka u Beograd i čitava izložba ostvareni su na inicijativu našeg uvaženog majstora i promotera stripa Vlade Vesovića, a zahvaljujući srećnoj slučajnosti, na velikim panoima ispred FKC-a, koji su postavljeni povodom druge manifestacije - Dana Beograda, ljubitelji stripa mogu da pogledaju i radove Alekse Gajića, autora animiranog filma "Technotise".

     B. Đ.


Objavljeno: VEČERNJE NOVOSTI, Beograd, 19.04.2007.godine

povratak na vrh

    STRIP: DO GLAVE
25.04.2007.
Autor: Mladen Oljača
    STRIPOHOLIK #2
24.04.2007.
Piše: zmcomics



     Slovenačko društvo ljubitelja stripova Stripoholik je izbacilo i drugi broj svog odličnog fanzina. Kompletan broj u elektronskom obliku (pdf) možete preuzeti sa sledeće adrese:
     www.stripovi.com/fanzin_st_1.pdf

     Naravno, na net-u je dostupan i prvi broj:
     www.stripovi.com/fanzin_st_2.pdf





povratak na vrh

    BIBLIOTEKA "INTEGRALI"
24.04.2007.
Piše: Aleksandar Manić

          Srpski strip, pored dugogodišnje tradicije kvalitetnih crtača, poseduje i solidnu izdavačku tradiciju. Strip sveske su se prodavale na kioscima već 1923. godine, a kasnije je nastavljeno kroz različita izdanja. Medjutim, srpsko izdavaštvo, kao i izdavaštvo bivše Jugoslavije, nikada nije prihvatilo francusko-belgijsku tradiciju štampanja strip albuma. Retka izdanja nastala tokom 90-ih godina imala su male tiraže, lošu stampu i povez. Situacija se bitno promenila nedavnim dolaskom beogradskog izdavača "Beli put". Pod uredničkom palicom Milana Vuletića i Bobana Kneževića, pojavila se za Srbiju nova generacija strip izdanja. Posle nekoliko američkih grafičkih novela, oni su započeli paralelnu strip kolekciju vrhunskih francusko-belgijskih stripova. Izabravši ih na osnovu nekoliko kriterijuma - kvalitetan grafizam, solidna priča, medjunarodne nagrade i već potvrdjen uspeh na tržištu - oni su se opredelili da ih izdaju u obliku dovršenih serijala. Svaki album, vrhunske štampe, ima preko 150 strana kvalitetnog papira, tvrde korice i propratne tekstove.

     Krajem prošle godine, prvo se pojavio "Jaguar", spejs opera u kojoj se presecaju različiti svetovi i civilizacije. Difoov scenarijo, uobičajeno vrlo precizan, ovoga puta nema jasnoću neophodnu za uspešno praćenje kretanja izmedju prošlosti i budućnosti, istorije i naučne fantastike, konvikstadora i kriminalaca... Medjutim, Boskartov grafizam ostavlja snažan vizuelni pečat i čini priču tečnijom. Potom je izašao album "Velika moć malog Šninkela" Rosinskog i Van Ama, zabavna priča sa J'Onom, ciničnim i materijalističkim antiherojem. Na odredjeni način, "Šninkel" pametno upotrebljava niz stereotipa da bi dočarao odrastanje. Treća knjiga u kolekciji "Integrali" bio je kultni serijal "Bleksad" Gvarnida i Kanalesa. Kriminalistički strip u maniru američkog posleratnog crnog fima, ima za junake životinje sa ljudskim telom i psihom. Dobra vizuelna karakterizacija likova, promišljeno kadriranje, lepe kompozicije tabli, široka paleta i fluidnost figurativne naracije najveći su kvaliteti ovog serijala. Strip ima odredjene scenarističke slabosti u konstrukciji zapleta.

     "Tamo gde pogled ne dopire", Abolena i Pona, priča je o svetu odraslih iz dečje vizure. Scenario je lagan i pravolinijski, ali uradjen sa merom i kroz vrlo preciznu karakterizaciju likova. Ponov crtež je svež, elegantan i izražajan, a kolor je skladan i ambijentalan. Čitava priča zvuči nostalgično i setno, medjutim, prava drama se odvija na nivou straha od "drugih" i od "drugačijeg". U zadnjoj trećini, "običnost" priče ustupa mesto fantastičnom i natprirodnom, bitno usporavajući snagu i ritam naracije. "Sambrovi" Bernara Ilera, peti album kolekcije "Integrali", pre svega je romantična priča o smrtonosnoj ljubavi ispresecanoj porodičnim prokletstvom. Čitalac je ubačen u 19. vek, ne toliko istorijskom rekonstrukcijom, koliko romantikom i tragikom sage. Pripovedanje poseduje efikasnu jednostavnost, a pored lične drame dvoje ljubavnika, odvija se drama čitave zemlje. Svaki kadar radjen je sa puno preciznosti, brige o detaljima i autentičnosti, čuvajući ravnotežu ne samo u svakom prizor-polju, nego i na svakoj tabli. Inače, grafički svet Sambrovih je jedna od najcelovitijih u modernijem strip stvaralaštvu.

     "Beli put" trenutno priprema nastavak biblioteke "Integrala" sa četiri nova albuma medju kojima se nalazi i jedno iznenadjenje. Njihov, za Srbiju, jedinstven pristup strip izdavaštvu omogućiće ljubiteljima 9. umetnosti da pročitaju najkvalitetnije strip serijale francusko-belgijskog strip stvaralaštva. Istovremeno, kolekcionari će imati zadovoljstvo da poseduju lepe knjige, nalik originalnim francuskim izdanjima.

povratak na vrh

    PRIJEDLOG ZA PRIJEVOD? (6)
23.04.2007.
Piše: mcn

     (Regis Hautiere & Romain Hugault: AU_DELA DES NUAGES, Editions Paquet, 2006.)

     Pokušavam učiti. Primjerice, Tanjino pravilo je "Kad nađeš nešto što misliš da bi ti se moglo sviđati, kupi tri komada, da ti poslije ne bi bilo žao." Pa sam tako, kad mi se učinilo kako bi mi se albumi Romaina Hugaulta mogli svidjeti, odmah kupio sve na koje sam naišao. Dva, jer trećeg nije bilo.

     Jednog od njih sam već recenzirao na Q STRIP blogu i nazvao ga, ako me pamćenje služi (jer čemu tražilice kad postoji nesavršenstvo memorije) "griješnim zadovoljstvom". Isto vrijedi i za ovaj: priča je funkcionalna, dijalozi ponekad nadahnuti, zaplet umjereno predvidljiv (čim se između dva pilota pojavi žena, a album se zove "Dvoboji", znamo što nam je očekivati)... ali nepredvidljivost i tako nije razlog zašto smo ga kupili. Kupili smo ga zbog dviju stvari koje Hugault voli crtati pa koje je i spičio na naslovnicu. Kupili smo ga zato što o tim dvjema stvarima i mi volimo čitati.

     A ovako solidno nisu na puno drugih mjesta obrađene.

     Prijedlog za prijevod? Da. Moja pristranost ovdje progovora, jer album ima mana (Hugault muške likove crta, blago rečeno, nezainteresirano), ali objavljene su kod nas i veće gluposti, da ih sad ne nabrajam. A nisu imale ni avione da ih opravdaju.

PS Naravno da sam glup: Scooby-Doo, razmatran prošli put, već izlazi u Boomerangu. Šibat' me treba.

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
23.04.2007.
Autor: Simon Vučković
    "DRUGI STRIP" IZLOŽBA I PROMOCIJA
22.04.2007.
Press: mail

     OTVARANJE IZLOŽBE I PROMOCIJA IZDANJA „DRUGI STRIP“ u oš „Žarko Zrenjanin“


     Utorak
     24.04.2007
     14:25 (za vreme velikog odmora)
     Hol oš Ž. Zrenjanin
     Banatsko Novo Selo


     AKK u saradnji sa oš Ž.Zrenjanin organizuje promociju izdanja DRUGI STRIP. Tom prilikom će u holu škole biti otvorena izložba strip radova, a novoseljanskim osnovcima će se prestaviti deo autora - dece iz Glogonja i iz Ban. Novog Sela. Izdanje će predstaviti Maja Georgijevska - direktorka Doma kulture „Mladost“ iz Glogonja, koji je ujedno i izdavač, i strip crtač Jović Zoran Letač – koordinator dečije strip radionice i osoba koja je bila zadužena za pripremu, obradu i dizajn strip radova za štampu.

     Izložba će biti otvorena do sredine Maja meseca.

     Produkcija stripa:
     Alternativni kulturni klub i Radionica Radioaktivno

     Organizator: Alternativni kulturni klub
     Koordinator programa: Jović Zoran

povratak na vrh

    DIVLJA MAGIJA #7
22.04.2007.
Piše: zmcomics




   Nova sveska stripa Divlja Magija, sedma po redu, je od juče na na kioscima!!

     scenario: Milan Konjević
     crtež: Bojan Vukić
     kolor: Dragan Stokić Rajački
    
     
     Za naslovnu stranu su zaduženi Bojan Vukić (crtež) i Branislav Cimeša (kolor).






povratak na vrh

    STRIPARA (3)
22.04.2007.
Piše: Slobodan Ivkov

     Izdanje: "DIKAN: PLAVA ŠPILJA"
     Autor: Lazo Sredanović
     Izdavači: Autor, stripski festival "Grrr!" (Pančevo)
                      i "Fotometrik" (Zemun)


     Neverovatno, ali od pre nekoliko meseci, tek prvi put od 1969. kada se Stari Sloven Dikan premijerno u nastavcima pojavio u našoj javnosti, kao što znamo, u nedeljnom časopisu "Politikin zabavnik", imamo priliku da table ovog stripa vidimo objedinjene u jednom zasebnom izdanju. U normalnom društvenom okruženju i uz sposobno rukovodstvo novinsko izdavačke kuće u kojem jedan lik sa toliko marketinškog potencijala kao Dikan uspešno postoji već četiri decenije, on ne samo da bi bio vodeća domaća maskota, već, kao i nešto malo stariji francuski Stari Gal Asteriks, međunarodni brend sa milionima odštampanih svezaka. Pošto je kod nas nažalost drugačije, sam autor je, u svojoj borbi protiv zaborava, na molbu pančevačkog stripskog festivala "Grrrr!" (prošle godine smo na tom festivalu videli i prigodnu izložbu posvećenu Sredanovićevom višedecenijskom radu) besplatno napravio i ustupio tehničku pripremu ove avanture, priče o putovanju Starih Slovena kroz Boku Kotorsku i o borbi protiv gusara prethodno takođe objavljenu u "Zabavniku", a zaljubljenik u taj strip, vlasnik štamparije "Fotometrik" u malom i nekomercijalnom tiražu, u svega stotinak numerisanih primeraka digitalno, u punom koloru besplatno odštampao album. Topla, čedna, simpatična priča doajena srpskog stripa je, iako po današnjim vizuelnim standardima staromodno ispričana, osveženje, jer je to bezazleno nadmudrivanje sa jadranskim gusarima potpuno različito od današnjih sjajno napisanih i dinamično nacrtanih dečjih stripova prepunih iskonstruisanog nasilja koje je najčešće samo sebi svrha.


     Izdanje: "100 METAKA"
     Autori: scenarista Brajan Azarelo i crtač Eduardo Riso
     Izdavač: "Beli put", Beograd


     Tajanstveni ljudi iz policije mimo suda pokušavaju da sprovode pravdu tako što gubitnike, uglavnom sa socijalnog dna, iz pozadine huškaju na one kriminalce koji su mučenicima naneli zlo u tolikoj meri da su im upropastili živote. Policijski moćnici iz senke naum sprovode tako što osvetnicima nude neregistrovano oružje i 100 metaka kojima ne samo da ne može da se odredi poreklo, već i svi policajci koji kasnije prepoznaju oružje odmah obustavljaju dalju istragu. Obe sjajno napisane (Azarelo) i solidno nacrtane (Riso) mračne epizode ("100 metaka" i "Pije metak, gasi vodom") iz ove kolorne stripske knjige o teoriji (policijske) zavere mogle bi da budu epizode američkih TV serija kao što su "Odeljenje za ubistva", "Mesto zločina" i sličnih. Rana novinska detekcija zločina i kazne, kao i fascinacija kriminalnim miljeom iznedrili su još pre par vekova kriminalističku popularnu literaturu koja je u dvadesetom stoleću, prvenstveno zbog ogromne produkcije izazvane velikom čitalačkom tražnjom, artikulisala i definisala žanr krimi-romana, detektivskog romana ili kako god ga zvali. Elem, iako je uzrok njenog nastanka nesporno komercijalan, a sve se u teorijskim krugovima smatra tzv. trivijalnom literaturom, povremeno se postižu izvanredni pripovedački dometi. Žanr se prepliće sa naučno-fantastičkim, sa hororom ili ljubavnim, pa je retko sasvim "čist". Ovde u "100 metaka" tekst je nadgrađen, vizuelizovan likovnim sredstvima, a bar u ove dve priče iz prve knjige (najavljuje se i druga knjiga kod istog izdavača), može da se smatra da nema "primesa" horora ili eventualno SF-a. Crtež je "štrihovan", crno-beli kontrasti su snažni, velike i čiste crne površine dominiraju. Gotovo da, osim konturnih linija i krajnje stilizovanih naznaka enterijera ili detalja eksterijera (zidovi od cigle, npr.), nekakvih suptilnijih nijansi, prvenstveno mislim na linijsku šrafuru i nema. Sličan pristup je imao i Frenk Miler u stripskoj seriji "Grad greha", uz napomenu da ta turobna, "noarovska" grafička škola pristupa krimi-žanru koja se nakako više i ne odvaja od ove vrste stripova i koja je postala svojevrstan crtački manir na granici stereotipa, za razliku od Milerovog doslednog crno-belog likovnog izraza, ovde u "100 metaka" biva naknadnim kolorisanjem pomalo razvodnjena i omekšana. Štaviše, Riso svoje linije dovršava i zaokružuje, podrazumevajući da će se površine njima omeđene kasnije kolorisati, dok Miler u "Grešnom gradu" crta "svetlom", odnosno beline mu veoma često služe da bi redukovao korišćenje linija i "štrihovanih" oblika. Miler ne mari da linije uvek završava, već njihov kraj ili konačni, podrazumevajući oblik dočarava belinom. Sličan likovni pristup, samo na mnogo nižem dostignutom likovnom nivou od Milerovog, ima i Dejvid Lojd u grafičkom romanu "V kao Vendeta", u kojem u smeši žanrova dominira SF, knjizi takođe objavljenoj kod "Belog puta". No, Lojd je, za razliku od Milera takođe napravio kompromis odobrivši da se tako štrihovan i "preeksponiran" crtež mnogo godina kasnije naknadno koloriše. Knjiga "100 metaka" se ne zaobilazi!

     Izdanje: ČASOPIS "THINK TANK" br. 5:
                   "BALKANSKI STRIP ARBAJTERI"

     Izdavač: "Benepharm", Leskovac


     Ne postoji mnogo mesta u našoj štampi na kojima poštovaoci kulture mogu da se detaljnije obaveste o ogromnim kreativnim i finansijskim uspesima naših stripara u inostranstvu. Jedno od retkih su i specijalni brojevi odličnog časopisa za kulturu "Think Tank" koji izlazi u Leskovcu (urednik Saša Stojanović), a koji su povremeno u celini posvećeni teoriji i praksi stripa. U ovom siromašnom gradu luksuzni časopis redovno mesečno izlazi samo zahvaljujući novom vlasniku nedavno privatizovanog, svojevremeno širom SFRJ poznatog lokalnog farmaceutskog preduzeća. Tematske stripske brojeve uređuje Marko Stojanović. Od 2005. su, između 12 redovnih svezaka "Think Tanka", objavljena već tri stripskabroja. U ovom je pisano o srpskim striparima (Zoran Janjetov, Aleksandar Zograf, Aleksa Gajić, Miroljub Milutinović, Vladimir Aleksić, Dražen Kovačević...), ali i onima iz inostranstva (Enki Bilal), kao i iz ex-YU inostranstva (Tomaž Lavrič, Aleksandar Sotirovski, Esad Ribić...). Zatim, tu su teorijski osvrti na japanske horor mange, na stripski lik "DŽon Konstantin", na srpske festivale stripa, na serije "Helboj", "Magični vetar"... Ima tu i par stripova... Obavezno nabaviti!


(ovo je neznatno proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija tekstova, prvobitno objavljenih u rubrici Kultura, na str. 17 dnevnog lista "Blic" br. 3586 od 5. februara 2007. godine; izdavač I. P. "Blic Press" d. o. o., Beograd)

povratak na vrh

    SLOVENAČKA STRIP DEŠAVANJA
21.04.2007.
Piše: Strip Core

     V času slovenskih dnevov knjige v Celju bo torek, 24. april 2007, posvečen 80 obletnici slovenskega stripa.

     PROGRAM:

     od 9.00 do 17.00, pred Artkinom Metropol na pokritih stojnicah bodo prodajali stripe iz svojih arhivov Knjigarna in antikvarijat Antika ter člani Društva ljubiteljev stripov Stripoholik.

15.00, Artkino Metropol, Stanetova 15
HULK v režiji Ang Leeja, projekcija filmske adaptacije znanega strip junaka

18.00, Knjigarna in antikvariat Antika, Kocbekova 6
Vzponi in padci domače strip scene
pogovor z Iztokom Sitarjem bo vodil Sandi Buh

19.00, Knjigarna in antikvariat Antika
V RINGU - Stripburger vs Strip Bumerang
Edini domači strip reviji bosta prvič nastopili skupaj.

     STRIPBURGER bo predstavil posebni izdaji, dvojezično knjigo Monsieur Bordigon (avtorja Francesco Satte in Sara Colaone, v sozaložništvu z Vivacomix iz Pordenona), Stekleno mesto (po romanu Paula Austerja priredila Paul Karasik in David Mazzucchelli, v sozaložništvu z LUD Literatura) in Comics Marjana Mančka, angleško zbirko Mančkovih stripov, ki jo je v sodelovanju z revijo Stripburger izdalo združenje Vivacomix iz Italiji.

     STRIP BUMERANG pa prvi številki svoje albumske serije Extra Bumerang. Rdečebradčeva mladost (avtorja Perrisin in Redondo) in Tožbo po izbgubljenih pokrajinah (avtorja Rosinski in Dufaux).

     V knjigarni in antikvarijatu Antika bo vse teden na ogled pregledna razstava, posvečena 80 letnici domačega stripa.

     Omenimo še akcijo IŠČEMO NAJSTAREJŠI SLOVENSKI STRIP.

     Čakajo vas zanimive nagrade!

     Vabljeni v Celje!




    STEKLENO MESTO
     Zbirka Litera Picta
     Lud Literatura in Stripburger/Forum Ljubljana


     STEKLENO MESTO spada po mnenju ugledne revije The Comic Journal med sto najboljših stripov dvajsetega stoletja.

     Po romanu Paula Austerja sta ga v strip priredila Paul Karasik in David Mazzucchelli.

     Paul Auster je v romanu Stekleno mesto (orig. City of glass) v detektivsko zgodbo vpletel fascinatno razmišljanje o identiteti in fikciji. Daniel Quinn, nekoč obetavni pesnik, sedaj pod psevdonimom piše detektivske romane; prejme klic namenjen Paulu Austerju in možakar po imenu Peter Stillman ga najame, da popazi na njegovega očeta, lingvista, ki so ga ravnokar izpustili iz zapora. Oče je v prepričanju, da bo sin v izolaciji od zunanjega sveta spregovoril Božji jezik, v preteklosti z njim eksperimentiral in ga imel zaprtega v majhni temni sobi. Quinn se vmes zaplete v lingvistove blazne teorije ter začenja razumeti nevarnosti zgodbe.

     Karasikova in Mazzucchellijeva priredba zgodbe v roman v stripu ni zgolj ilustracija besedila, ampak gre za kompleksno nadgradnjo. Z deljenjem posameznih strani na sobe, okna, načrte mest in ponavljajočimi se motivi avtorja ustvarita še bolj ekspresivno zgodbo.

     O AVTORJIH:
     PAUL AUSTER je scenarist (Lulu na mostu, Dim, moder v obraz) in romanopisec (v slovenščini dobite Leviatana, Orakeljske noči in Knjigo iluzij). Stekleno mesto je prvi del Newyorške tirlogije.
     PAUL KARASIK je dolgoletni sourednik stripovske revije Raw magazine, izdajatelj lastne revije Bad News ter sodelavec the New Yorkerja in Nick Elodeon magazina. S sestro Judy je soavtor avtobiografskega pol romana pol stripa The Ride Together: A Brother and Sister's Memoir of Autism in the Family.
     DAVID MAZZUCCHELLI je predavatelj stripovske naracije, pripovedništva in stripovski avtor, čigar dela so objavljena v antologijah po vsem svetu. Prejel je tudi več nagrad.
     David Mazzucchelli je začel stripovsko kariero z risanjem za založbi Marvel in DC Comics. Po skorja štirletnem uspešnem sodelovanju s Frankom Millerjem pri stripih Batman: Year one ter Daredevil: Born again, je zapustil žanr super herojev, da bi risal avtorske stripe. Večino je objavil v svoji antologiji Rubber Blanket.

      B5, 140 črno-belih strani, slovensko, 10 eurov (naročila: ludliteratura@yahoo.com)




     Francesco Satta in Sara Colaone: Monsieur Bordigon
     Stripburger/Forum Ljubljana & Vivacomix

     Monsieur Bordigon je dvojezična (italijansko-slovenska) izdaja, katere glavni lik je ščurek filozof. Živi po temačnih kotih, med odpadki, a si želi lepšega življenja. Hoče se povzpeti in spoznati smisel življenja. Neprestano raziskuje, a velikokrat ne ve, kaj je resnično in kaj ne. Tako se mu zdijo denimo keramične ploščice v kopalnici božanska svetloba, globus pa je zanj resnični svet, po katerem potuje, televizor postane božanstvo … A kruta resničnost ga na koncu neizbežno kaznuje. Konča pod podplatom gospe, ki ne prenese ščurkov v kopalnici, zmečka ga globus, ki pade nanj, tudi izkušnja s televizorjem ni niti najmanj prijetna…

     Monsieur Bordigon je narisan na zelo preprost način. Je sivočrn ščurek, ki nima takih človeških lastnosti, kot jih imajo živali Walta Disneyja, a včasih nosi cilinder. Njegova dejanja pa so kljub temu podobna dejanjem kakega pametnega bitja: bere knjige in nenehno raziskuje predmete. Njegova zgodba se vedno konča usodno, a Monsieur Bordigon se že v naslednji epizodi spet spopade z novo dogodivščino.

     O AVTORJIH:
     Sara Colaone (Pordenone, 1970) je avtorica stripov, risanih filmov in ilustratorka. Kot ilustratorka je sodelovala s kulturnimi društvi Hamelin, Zanichelli in PBM ter revijama Internazionale in Il Caffé illustrato. Na natečaju Torino Citté Olimpica 2006 je prejela tretjo nagrado. Stripovska dela objavlja pri najbolj dejavnih italijanskih založnikih: Kappa Edizioni (Pranzo di famiglia s Francescom Sattom; Lupin III Millennium: Nei panni di Zazé z Massimilianom de Giovannijem; Cream z Luco de Santisom; La gigantessa, Mondo Naif), Coconino Press (Monsieur Bordigon s Francescom Sattom; Black), Associazione Vivacomix/Stripburger-Forum Ljubljana (Medved v antologiji Osmoza). Sodelovala je pri produkciji kratkometražnih animiranih filmov Le malefiche disavventure di Mr. Hiv (2001), Cream 000 (2003, Posebna nominacija na Festivalu Prima Aziz 2004), Monsieur Bordigon (Colaone, Satta, Solce, 2006).
     Francesco Satta (Orosei, 1967) je novinar, avtor in prevajalec stripov, filmski scenarist in režiser. Napisal je stripovske scenarije Monsieur Bordigon, Pranzo di famiglia in Pino La Tigre - vse je narisala Sara Colaone. Kot prevajalec in urednik je sodeloval z založbami Coconino Press, Black Velvet, Kappa Edizioni in Inguine. Kot novinar je delal za založnika De Agostini, pri časopisih Il Domani di Bologna in La Repubblica, za Radio24, televizijo Rai, za občino Bologna, .it in Yoga Journal. Napisal in režiral je kratkometražni film Lacreme Napulitane, ki je za scenarij prejel nagrado Storie per un nuovo millennio - Cometa Film.

     A5, 88 črno-belih strani, italijansko-slovensko, 6,5 eurov (vključen v letno naročnino Stripburgerja)



     Marjan Manček: Comics

     MARJAN MANČEK, ilustrator, stripar in animator, se je rodil 3. januarja 1948 v Novem mestu. Končal je študij angleškega jezika in zgodovine na ljubljanski filozofski fakulteti. Živi in dela v Selščku pri Cerknici, kjer ima studio na podstrešju hiše, od koder vidi krošnje svojih jablan. Risbe je začel objavljati že v gimnazijskih letih. Z značilnim rokopisom, izoblikovanim pod vplivom karikature, stripa in animiranega filma pa je oplemenitil vrsto pravljic in pesniških zbirk najboljših domačih in tujih avtorjev. Objavil je tudi številne izvirne avtorske slikanice. Riše z barvnimi tuši, na realistični osnovi, ki ji doda vedno kaj humornega in fantazijskega. Modri medvedek in Medvedek Brundo sta nastala posebej za njegove tri otroke. Njegova strast so tudi risani filmi. Med drugim je animiral Hribce in Mačota. Za zadnji film z naslovom Be je porabil leto in pol, dolg je 8 minut. Kljub temu da pridno riše dan za dnem, si vzame čas za rekreacijo: poleti kolesari, pozimi se z ženo odpravita na dolge sprehode po gozdu, peš ali na tekaških smučeh.
          Comics je zbirka njegovih stripov, ki jo je v angleščini izdalo italijansko združenje Vivacomix. Pri izdaji je sodelovala tudi revija Stripburger. Izdajo je uredila Paola Bristot, oblikoval jo je Brane Solce, prevedla pa Brane Solce in Carlomaria Pilloni.
     Zbirka obsega stripe iz serialov: Šmentana muha, Putka Trudka, Cufek, Leo, Pipi pišče, Cicibaba in Brundo.B5, 48 barvnih strani, 8 eurov


Vizualni material za novinarje je na voljo na www.ljudmila.org/stripcore/press

Forum Ljubljana, ZAVOD ZA UMETNIŠKO IN KULTURNO PRODUKCIJO, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
tel. +386 1 4344094, fax. +386 1 4338074, burger@mail.ljudmila.org, http://www.stripburger.org

povratak na vrh

    MARKO AJDARIĆ NEWS
21.04.2007.
Uređuje: Marko Ajdarić


Umro je Brant Parker
www.neorama.com.br/q_frame6727.html

Jelena Kević Đurđević u Marvelu!!
neorama2.blogspot.com/2007/04/new-serbian-kid-on-mainstream-block.html

Ko ide u Bologna 2007: najveći skup u svetu za dečiju knigu dešava se iduće nedelje. Evo naše izdavačke kuće koje smo našli (medju više od 1.000 drugih) Algoritam / Egmont Hrvatska / Gospodarska Zbornica Slovenije / Kreativni Centar / Naša Djeca / Prosvetno Delo / SAF / Školska Knjiga

Leonid Pilipović je samo jedan od umetnika u novom izdanju Kreativnog Centra
www.kreativnicentar.co.yu/nova-izdanja.php

Na mreži je 65i broj časopisa Etna
www.planet.satto.co.yu/aforizmi/etna/etna65/index.htm
Kao uvek, naj interesantna strana je poslednja, gde imate mini galeriju sa Petnaestog međunarodnog festivala humora i satire Zlatna Kaciga. Ovog puta, nema umetnika iz Brazila, ili iz drugih zemalja, ali Etna je prepuna crteza od: Tošo Borković, Mileta 'Mica' Miloradović, Ranko Guzina, Zoran B. Leković, Zoran Matić Mazos, Vlado Volaš, Slobodan Srdić, Dušan Ludvig, Nikola Otaš, Vladan Nikolić, Korax i Novica Kocić. Kao i uvek, Vesna Denčić pise (u ovom boju, jedan interviju). I još: aforizma i druge pisane kreacije od Dejan Tofčević, Aleksandar Čotrić, Ninus Nestorović, Slobodan Simić i Milan Todorov, među ostalima.

Jugoslav Vlahović dobrio nagradu u vazan 39i Umoristi a Marostica, u Italiji
www.neorama.com.br/q_frame6736.html

Majstor Žarko Beker, u saradju sa piscem i scenaristom animiranog filma Tihomirom Mraovićem lansira avanturistički strip Veliki Pothvat. Za sada smo našli samo nekoliko infomacije kod More Comics

Matej Lavrenčić je bio zvezda u Viva i Fumetti 2007
www.neorama.com.br/q_frame6699.html

Glavna italijanska stranica o stripove uBC Fumeti pomaže da više ljudi saznaju za MaFest (novost koju su Strip Vesti takoe prenele)
www.ubcfumetti.com/weblog/?3086

Aleksa Gajić: izložba panela sa scenama iz filma Tehnotise je bila na drugom danu manifestacije Dani Beograda 2007
www.belef.org/english/days_of_belgrade_2007.html

Rusija: Branko Najhold je u žiriju od Karikaturum 4
www.cartooncommerz.de/IIMS/iims.php?name=IIMS_Printview&file=print&ims=2083

Dva odlična umetnika naslovnice zajedno: Marko Djurdjevic i Eric Nguyen, su zajedno u Mystic Arcana: Magik, kod Marvela: broj 1 / broj 2, napisan od Roy Thomas

Ron Marz i Stjepan Šejić: gotov preview za First Born 1
www.comicscontinuum.com/stories/0704/17/topcowjuly.htm

Stjepan Šejić u Dynanite: obljavljeno da 6 naslovinica koje je uradio izlaze u julu
www.comicscontinuum.com/stories/0704/18/dynamitejuly.htm

Još Stjepan Šejić: naslovnica od The Darkness Level 2, preko TopCow, (izlazi u aprilu)
http://www.nicitadesigns.com/MOOSLETTER/022607/Stepjan.jpg

Esad Ribić: Silver Surfer: Requiem 3 (izlazi u julu)
http://www.marvel.com/catalog/?id=7044

Antologija pesama za decu: nova knjiga ilustrovana od Zoran Zlatičanin
zoran-zlaticanin-novo.blogspot.com/2007/04/nova-knjiga.html

Enki Bilal lansira lokalnu verziju od 'Quatre?' u 25i Saló de Barcelona
www.neorama.com.br/q_frame6685.html

Adi Granov: Naslovnica za Nova 4 (u julu, preko Marvel-a)
www.comicscontinuum.com/stories/0704/17/nova4.htm

Marko Djurdjevic: naslovnica od Wolverine: Origins 14 (izlazi u maju)
www.marvel.com/comics/onsale....0507/WOLORIG014_COV.jpg

Marko Djurdjević: Naslovnica za Blade 11 (u julu, preko Marvel-a)
www.comicscontinuum.com/stories/0704/17/blade11.htm

Marko Djurdjevic: Naslovnica za Daredevil 99 (u julu, preko Marvel-a)
www.comicscontinuum.com/stories/0704/17/daredevil99.htm

Boris Talijančić: recenzija od Krinein za Hammerfall 1
www.krinein.com/bd/Hammerfall-Tome-1-La-peine-du-serpent-6029.html

Igor Kordej u Nizozemskoj: 7i album od L'Histoire Secrete (tamo se zove De Verborgen Geschiedenis) preko Silvester-a
www.depoort.com/aspscripts/popup_nieuw.asp?strip=25859


Velika čast za Igora Ćorića
'Nazalost', nije oko stripa

U Helly Cherry web zin 55 od aprila, 2 članka
'Šta Je Vlast?', strip u izdanju edicije Fantom Slobode

Ekranizacije ne nastaju poradi odavanja počasti velikanima stripa
.

Satir 47 i 48 su već tu sa karikaturama od: Zoran Matić Mazos, Milenko Kosanović, Slobodan Srdić, Paul Cantorek i Jacek Frankowsky.

Tematski park Charlesa Dickensa
www.knjiga.hr/08.asp?mjesec=&ID=4978

Manga: umrla Kaoru Shibayama
www.animeslovenija.org/index.php?option=com_content&task=view&id=617&Itemid=87&lang =

7 ipo minuta od Spider-Man 3
www.neorama.com.br/q_frame6662.html

Eisner Awards 2007: nema niko od nasih umetnika u listu
www.neorama.com.br/q_frame6732.html

Spiderman će i na kazališne daske
http://www.popcorn.hr/vijesti/opsirnije/3049/

Hulk: novi Bruce Banner će biti Edward Norton
http://www.popcorn.hr/vijesti/opsirnije/3050/

Hulk, Captain America i Thor: buduće igrice od Sega
http://www.happynovisad.co.yu/index.php?show=1350

Simpsonovi već su 20 godina na televiziji
http://www.slocartoon.net/?main=news/comments&nid=948

Poziv na saradnju
http://www.tabrizcartoons.com/en/detail.asp?ID=334

povratak na vrh

    BELI PUT U SARAJEVU
20.04.2007.
Press: Beli put


      Izdavačka kuća Beli Put predstaviće svoja izdanja u Sarajevu, na konferenciji za novinare u subotu 21. aprila od 12 sati u Multimedijalnom centru kompanije IT Computers (Alipašina 45a na Ciglanama).

     Biće to odlična prilika da se Beli Put predstavi čitaocima u nedelji koju obeležava Sajam knjiga u Sarajevu, kao i da se najavi početak saradnje između kompanije IT Computers i naše izdavačke kuće.

     Stoga pozivamo predstavnike medija i čitaoce da nam se pridruže i najavljujemo prijatna iznenađenja!

     Vaš, Beli Put

povratak na vrh

    STRIP: VOLIM TV
20.04.2007.
Autor: Darko Macan
    IZBOR IZ ŠTAMPE
20.04.2007.
Priredio: Dušan Banjanin

     U SENCI VOLTA DIZNIJA

     Karl Barks, tvorac Paje Patka, do pred kraj života nezasluženo je ostao skrajnut u priči o slavnom junaku stripa

     Specijalno za „Politiku”

     Beč
– Voltu Dizniju, ocu besmrtnih crtanih junaka sa kojima poslednjih šezdeset godina odrastaju deca širom sveta, automatski se pripisuju sve tvorevine vezane za multimilijardersku zaostavštinu koja nosi njegovo ime. Ono što se premalo spominje jeste da je Dizni uz sebe imao tim crtača koji su zauvek promenili svet stripova i crtanih filmova, a čiji je talenat i predanost poslu uspeo dobro da unovči.

     U Muzeju karikature smeštenom u austrijskom gradiću Kremsu u toku je izložba posvećena Karlu Barksu, tvorcu Patkovgrada i njegovih poznatih stanovnika: Paje Patka (onakvog kakvim ga danas poznajemo) Raje, Gaje i Vlaje, Proke Pronalazača, Buldoga, Baje Patka, Pate, Mage Vračević i mnogih drugih pernatih junaka. Kuratori izložbe u Kremsu su legenda austrijske karikature Manfred Deiks i kontroverzni umetnik austrijsko-irskog porekla Gotfrid Helnvajn.

     Premijerno pominjanje imena Paje Patka u Avanturama Mikija Mausa (1931) prolazi nespektakularno: „Miki ima puno prijatelja... Horacija, Belku i Paju Patka.” Prolaze još tri godine pre nego što njegovo ime dobija konkretan lik: animatori Dizni studija Art Babit i Dik Humer kreiraju za film „Mala mudra kokoška” (1934) prvu verziju Paje Patka. Međutim, na najpoznatijoj patki na svetu je od momenta njenog prvog pojavljivanja izvršen dobar deo „hirurških zahvata”. Otkako je Karl Barks počeo da radi na njegovom imidžu, Paji se skratio vrat, kljun mu je postao četvrtastiji, glava oblija, a na šakama je dobio prste. „Očovečavanje” patke nije teklo samo vizuelnim prilagođavanjem njene fizionomije ljudskoj – ona je decu najviše osvojila svojom ćudljivom naravi. Za razliku od stalno „dobrog” Mikija, Paja Patak zna da izgubi nerve, lenština je, naivan i daleko od nepogrešivog; takoreći prvi junak Diznijeve radionice koji odstupa od roditeljskih pravila lepog ponašanja, a da nije negativac.

     Po izbijanju Drugog svetskog rata, Barks daje otkaz i okušava se kao odgajivač pilića u Kaliforniji, a paralelno radi kao slobodni crtač. Početkom 1940. izdavači dolaze do zaključka da bi crtane figure iz filmova mogle dopreti do mnogo šire publike pretvaranjem u strip-junake, i kreću da regrutuju afirmisane animatore. Na osnovu poslatog scenarija za jedan neostvareni film o Paji Patku i njegovim nećacima, Barks počinje sa intenzivnim radom na novom konceptu „zajednice patki” zajedno sa Džekom Hanom, kolegom-autorom iz Dizni studija. Barksu je pored samog scenarija ponuđena i sloboda menjanja sadržaja. Epizoda nazvana „Blago pirata” pojavljuje se 1942. u devetom broju časopisa „For kolor komiks” renomiranog izdavača Vestern pablišing.

     Baja Patak, Pajin bogati a škrti ujak, pojavljuje se tek 1947. u priči „Božić na medveđoj planini”, ali veoma brzo počinje da deli glavnu ulogu sa svojim slavnim nećakom. I, naravno, tamo gde je puno novca, tu su i opaki lopovi – Buldozi se pojavljuju u Patkovgradu godinu dana kasnije.

     Interesantan podatak je da Barks sve do svoje pozne starosti nikada nije napustio SAD i da su sve njegove pačije avanture po belom svetu bile inspirisane člancima iz Nacionalne geografije ili turističkih časopisa, vestima i dokumentarnim televizijskim filmovima.

     Tokom dvadeset četiri godine rada za studio Dizni, Barks je iscrtao 6.215 tabaka stripova, 190 naslovnih stranica i 396 scenarija, od čega je sačuvano svega 200 crteža i nekoliko naslovnih strana. Razlog za to je sasvim banalan: davnih 1950-ih niko nije ni sanjao da će stripovi namenjeni masovnom konzumiranju jednoga dana dobiti na ceni. U vreme u kojem se objavljivalo i po dvadeset serija nedeljno, originali su zauzimali dragoceni prostor. Paja Patak se proteklih nekoliko decenija pretvorio u mašinu za pravljenje novca, a cene Barksovih crteža penju se i do petocifrenih iznosa.

     Izložba traje do 4. novembra ove godine.

     Marina Bauer

Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 18.04.2007.godine

povratak na vrh

    MAFEST 2007.
19.04.2007.
Piše: Strip vesti

     Nakon premijernog MaFesta, koji je svoju promociju doživio u svibnju prošle godine, ovom prilikom Vas želim izvijestiti o planovima i poduzetim radnjama vezano za organizaciju drugog Makarskog festivala stripa koji će se održati od 18.-20.05.2007. godine.

     Iskreno, nakon uspjeha kojeg smo postigli prvim MaFestom, na kojem je glavna zvijezda festivala bio jedan od najvećih svjetskih strip autora svih vremena – Hermann, toplo se nadam kako ćete nam pomoći i u organizaciji 2. MaFesta, te nam osigurati dio Vašeg medijskog prostora.

     Da podsjetim, dolazak autora ovog kalibra omogućio nam je iznimnu posjećenost festivala te izvrsnu medijsku pozornost, a presretni smo činjenicom kako su ocjene o uspješnosti festivala bile unisone i nepodijeljene, proglašavajući MaFest najznačajnijom strip manifestacijom u Hrvatskoj u 2006. godini. Naravno, ovakve pozitivne ocjene su nas razveselile, ohrabrile, no ne i uspavale jer ove godine planiramo cijelu manifestaciju podignuti još na jednu višu razinu. Veliki broj novinskih, televizijskih i radio novinara zatražio je već press akreditaciju, a na Internet portalima i brojnim dnevnim novinama se već naveliko piše o 2. MaFestu.

     U daljnjem tekstu možete pronaći popis do sada potvrđenih gostiju i aktivnosti koje će obilježiti ovogodišnji, drugi po redu, MaFest.

     Kako je velik interes autora i poznavatelja stripa za sudjelovanjem u programu, ova lista nije još ni približno gotova, tako da ćemo Vam kompletan program, sa satnicom i apsolutno svim gostima poslati otprilike za dvadesetak dana, tamo negdje oko 10.05.2007, a tada ćemo Vam poslati i sve promotivne materijale koji u tisak idu za tjedan dana.

          Glavne zvijezde dolaze nam iz Italije i odazivaju se na imena Alfredo Castelli i Lucio Filippucci, što znaci da će cijeli drugi MaFest najviše biti u znaku Martina Mystèrea! Filippucci na festival donosi svoje izabrane originalne radove, a Castellija ćete moći pitati sve sto vas interesira o profesoru arheologije i primijenjene kibernetike sveučilišta u New Yorku.

     Osim izložbe i tribine glavnih gostiju, Castellija i Filippuccija, u Makarskoj biti i praktički najjača postava hrvatskih autora. Svoj dolazak su već potvrdili Goran Sudžuka, Esad Ribić, Darko Macan, Robert Bob Solanović i Frano Petruša, a moguće je da će banuti i još neka prilično poznata imena, no o tom – potom.

     Iz Srbije dolaze Borislav Grabović, koji je još prošle godine pokazao svoje stripovsko umijeće, a u Makarsku će uz njega na MaFest stići i Mirko Čolak, tako da ćete iz prve ruke moći saznati dosta toga o Faktoru 4!

     Nadalje, u Makarsku stižu i Matt Hollingsworth te Giulia Brusco, čiji će dolazak, siguran sam, razveseliti apsolutno sve ljubitelje američkih stripova, a vjerujem i onih koji će to tek postati.

     Uz njih, dolaze i Slovenci Jani Prgič i Mladen Melanšek, autori stripa "Senior i Junior - Teorija zavjere", koji će u Makarskoj najaviti kako teku radovi na 2. dijelu sage o Senioru & Junioru koji bi svjetlo dana trebao ugledati krajem ove godine.

     Ove godine u Makarsku stižu i alternativci – KOMIKAZE – koji će sve o sebi kazati tijekom radionice koju će prezentirati tijekom festivala.

     Nadalje, 2. MaFest imat će i stvaranje table stripa uživo, a crtač koji će to raditi je Miodrag Ivanović – Mikica, autor velikog broja naslovnica kultne Zlatne Serije i Lunovog Magnus Stripa stvorenih 80-ih godina. Sada, dvadesetak godina kasnije, svi stripofili će moći uživo se uvjeriti kojom brzinom čovjek može crtati! Također je interesantno da će tu tablu raditi na formatu 1m x 2m sto će, vjerujem, svima biti jako zanimljivo…

     Uz sve prije navedene goste, u Makarsku dolazi i Danko Ješić, autor knjiga Film i strip 1&2, koji će održati tribinu na temu povezanosti stripovskog i filmskog izričaja.

     Naravno, i ove godine će u predvorju makarskog Art Cafea biti štandovi sa stripovima, kako starima tako i novima, suvenirima (majice, šalice itd.), a novost je ta da će svaku večer Art Cafe biti otvoren za after-hour partyje uz live svirku i najbolje DJe. U subotu 19.05. koncert će imati Zabranjeno pušenje, a uz njih bit će tu i dvije predgrupe, no o njima nešto vise neki drugi put.

     Tijekom festivala bit će upriličena i strip igraonica/radionica za mlađi uzrast u osnovnoj školi u Makarskoj koju će voditi Darko Macan i Frano Petruša.

     Još jedna novost za ovu godinu bit će i organizacija određenih sportskih natjecanja, na kojima će se stripofilima omogućiti još bolje upoznavanje i učvršćivanje prijateljskih veza začetih na premijernom MaFestu.

     Naravno, neće promaknuti ni humanitarna aukcija koja će se ove godine održati neposredno prije centralne tribine glavnih gostiju u subotu, a na njoj će biti izloženo jako puno interesantnih originalnih tabli stripa.

     O samom MaFestu 2006. i 2007., glavnim gostima i svim ostalim detaljima možete saznati više na našoj Internet stranici www.mastripfest.com , a nije zgorega ponoviti kako će svi oni koji se akreditiraju (to je besplatno, naravno, i može se napraviti jednostavno slanjem e-maila na info@mastripfest.com) moći uživati u popustima "MaFest friendly" restorana i cafe barova. Jasno, popis svih tih mjesta bit će blagovremeno objavljen na službenom siteu festivala www.mastripfest.com, a i u Festivalskim novinama koje će svjetlo dana ugledati par dana prije početka MaFesta. Osim toga, svaki akreditirani posjetitelj dobit će fasciklu s promotivnim materijalima, službenim katalogom, vodičem festivala u kojem će posjetitelji moći pronaći zaista sve servisne informacije vezane za događanja oko festivala (program, zabava, znamenitosti, itd.).

     Na kraju, hvala Vam na podršci! Bez Vas ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Kako i sami vidite, cilj nam je izgraditi image Makarske kao grada kulture, a ne kao grada primitivizma te mislim kako je suvišno dalje naglašavati što to znači za turističku ponudu Makarske i Hrvatske.

     Iskreno, nadam se kako ćemo se sresti i u Makarskoj.

     Darijo Antunović, direktor festivala

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
19.04.2007.
Priredio: Dušan Banjanin

      Fransoa Buk gost FKC-a

     STRIP JE ZABAVNA UMETNOST


     Izložbu francuskog stripa u Francuskom kulturnom centru sinoć je otvorio jedan od najpoznatijih tamošnjih autora Fransoa Buk.


     Na izložbi se mogu videti originalne table njegovih stripova, među kojima je i „Izbacivač“, vestern koji je nedavno objavljen i kod nas u izdanju „System comicsa“. Iako je najpoznatiji po seriji stripova o putujućem osiguravajućem agentu Žeromu Mušerou, „Izbacivačem“ se okrenuo jednom za njega novom žanru. „Vestern je žanr koji omogućava puno slobode, i u njemu mogu da se izraze ekstremne ljudske strasti“, kaže Buk za „Blic“. „Francusko društvo je mnogo mirnije, kod nas nije bilo rata pedeset godina, i onda je meni bilo zgodno da posegnem za američkim Divljim Zapadom, jer je istorija nasilja tamo mnogo duža i brutalnija. U Srbiji je situacija, naravno, drugačija, s obzirom na vaše skorašnje ratno iskustvo. Vestern je jedan ogroman univerzum avantura. To je obično priča o jednom liku koji se nalazi u tom ogromnom prostranstvu sa svom tom neobičnom populacijom. U početku sam oklevao da radim tako nešto jer za mene je vestern Žiroov ‘Blueberry', a bolje od toga se ništa ne može uraditi.“ Francusko-belgijska škola stripa je jedna od najpoznatijih u svetu, a strip tamo odavno nije samo zabava za decu. „U početku je strip bio samo zabava, a kasniji autori iz sedamdesetih poput Mebijusa i Bilala su u stripu otkrili umetnost. Tek nakon njih se pojavila moja generacija koja je sve te elemente spojila“, kaže Buk. „Strip jeste zabavan, i ja tome ne bih davao pežorativno značenje.“

     M. V.

Objavljeno: BLIC, Beograd, 18.04.2007. godine


povratak na vrh

    IZLOŽBA STRIPA
18.04.2007.
Piše: Strip vesti


     U petak, 20.04. u kafe galeriji "Frida", Laze Telečkog 7, u Novom Sadu, sa početkom u 21.00 h, biće otvorena samostalna izložba stripa Mladena Oljače.

     Nadamo se da ćete naći malo slobodnog vremena da skoknete na jedno neobavezno druženje i "čašicu razgovora".

povratak na vrh

    EMITOR STRIPA
18.04.2007.
Piše: Dušan Mladenović

     Glasilo, tj. fanzin, Drustva ljubitelja fantastike "Lazar Komarcic" (www.lazarkomarcic.org.yu) EMITOR je izaslo u svojoj 457. inkarnaciji. Bitna cinjenica je da je ovaj broj STRIP SPECIJAL, cetvrti po redu. Sadrzaj je kolaznog karaktera i pretezno ga sacinjavaju tekstovi (i ilustracije) o stripu, ali ne izostaje ni sam strip.

1. Pismo urednika
2. Zoran Janjetov: Anomalija i pretnja (intervju)
5. Papirni junaci (malo drugacija recenzija "Lige izuzetnih
    džentlmena")
6. Braća Gajić (analiza rada Alekse i Vukašina Gajića)
9. My Dead Girlfriend (recenzija + intervju sa autorom)
11. Automatic Kafka (recenzija)
12. The Boys (recenzija)
14. HELLBOY (recenzija epizoda izdatih od strane
      System Comicsa)
15. Velika moć malog Šninkela (recenzija)
17. ŠAHOVSKA TABLA - strip po priči Otoa Oltvanjija
25. RUNAWAYS (recenzija + intervju sa novim crtachem)
28. Sam Noir - Samurai Detective (recenzija)
29. 300 (kritika filma)
30. Pieces for Mom (recenzija)
31. X-Men: 40 i kusur godina franšize (esej)
38. Astonishing X-Men (recenzija)

     Unutrasnjost korica ukrasavaju table stripa "Zemljani" Slobodana Ivkova. Naslovna strana je delo Ivana Sainovica. "Emitor" se moze nabaviti u Klubu (svakog ponedeljka od 19h u Domu Omladine), ali od srede i u knjizarama Omen, Darkwood i Alan Ford. Cena po primerku je 200 dinara, iliti 2.5 eura.

KONKURS
"Povodom domaćeg fan-fiction Dilan Dogovskog broja raspisujemo konkurs za kratku priču,
strip (crno beli ili grayscale u rezoluciji od 300dpi) i ilustraciju (isto, mada i boja dolazi u obzir),
na temu DILAN DOG.
Rok za slanje radova je 31.6.2007.
lazarkomarcic@yahoo.com"

povratak na vrh

    STRIP: DO GLAVE
18.04.2007.
Autor: Mladen Oljača
    BELI MAJMUN
17.04.2007.
Piše: Radovan Popović

Galerija ELEKTRIKA
     Pančevo, subota 21. april ove godine, 20:00 časova

     Ne samo izložba stripova i ilustracija, grafičkih otisaka i majmuna u 3 dimenzije, koncert grupa Tehno muda/+gosti i Elekktrolasta/-gosti. Beli majmun je plod ljubavi i saradnje više autora, svetskih po provinijenciji, lokalnih po vokaciji: (Igor Hofbauer, Aleksandar Opačić, Anna Ehrlemark, Ivana Armannini, Wostok, Renoir Leplat, Lisa Mangum, Marjorie Calle, Danijel Robot, Gabi Gabi, Johanna Marcade i Radovan Popović); skupljenih u poslednjih mesec i manje više dana na radionicama po Zemunu, Zagrebu, Beogradu, Vršcu i Pančevu . Na preko skoro 48 strana ovog fanzina obrađena je i ilustrovana istorija majmunske prošlosti, a teoretska projekcija ljudske budućnost; večito pitanje opstanka, postanka, postanja, postojanja i hronoloski hologram; ko je pre postao; maskirani majmuni ili maske majmuna. Istinita ljubavna priča iz beogradskog zoo vrta, prvog u evropi posednika trofejnog primerka belog majmuna.

     Majmuni kao nosioci i donatori organa, ukrasni majmuni, salonski majmuni, majmun kao uzor robota, borbe majmuna, zamke za majmuna, ishrana majmuna i majmunima i još mnogo toga drugoga nećete naći u Belom majmunu, ali će vas ova pitanja zaokupiti i neće vas pustiti dok u svojim srcima ili enciklopedijama ne nađete odgovore na pitanja.

povratak na vrh

    CRVENO KAO LJUBAV I CRNO KAO SMRT
17.04.2007.
Piše: Aleksandar Manić

     SAMBROVI
     Bernar Iler

     Beli put, Beograd, 2006
     225 strana

     Kada se prvi strip album freske o Sambrovima pojavio u knjižarama 1986. godine, svi su osetili da je u pitanju remek-delo. Pohvalne kritike su išle uporedo sa izvanrednim tiražem od preko sto hiljada albuma, što je prava retkost u francusko-belgijskom stripu. Uprkos razmacima od tri do pet godina izmedju albuma, "Sambrovi" je postao kultni strip, fenomen kojim mogu samo da se pohvale Žan Žiro i Enki Bilal. Istovremeno, uspeh serijala je utvrdio Ilera u njegovom perfekcionizmu i omogućio mu da izbegne svaki kompromis. Inače, teško je svrstati "Sambrovi" u neki od strip rodova, jer pored istorijske potke, autor u njega upliće ljubavnu priču, fantastiku i poeziju.

     "Sambrovi" je pre svega romantična priča o smrtonosnoj ljubavi ispresecanoj porodičnim prokletstvom. Prva knjiga, postavljajući osnove na pripovedačkom i grafičkom planu, odvija se u zatvorenom krugu provincijske porodične kuće. Igo Sambr, bogataš i pripadnik francuske buržoazije, najednom se pretvara u proroka. Pišući "Rat očiju", on objašnjava da su ljudi crvenih očiju parije čovečanstva. Oni žive samo da bi se zbog svoje sudbine svetili ostalima. Ne stigavši da dovrši knjigu, Igo Sambr, pomračenog uma, sebi iskopava oči i umire. Bernar, posle očeve sahrane, oplakivanje zamenjuje strasnim zagrljajem lepe Julije, lovokradice crvenih očiju. Ona ga fascinira, plaši i privlači, tražeći od njega da sve podele – ljubav, život i smrt. Sara, Bernarova starija sestra, pokušava da se suprostavi majčinoj frivolnosti, ali i mladim ljubavnicima. Čitajući očevu knjigu, ona je saznala da će "žena crvenih očiju" zatrti rod Sambrovih. Po smrti majke i begu Julije za Pariz, Bernar se upućuje za njom, raskidan izmedju porodičnih obaveza prema sestri i svoje strasti prema lepotici crvenih očiju. Došavši za svojom sudbinom u prestonicu, on nije svestan da se njegova tragedija širi. Jesen je 1847. godine i u Parizu započinje narodni revolt i nova revolucija.

     "Sambrovi" je započet u saradnji sa Balakom, "nepoznatim" scenaristom, u stvari pseudonimom poznatog francuskog scenariste Jana Le Penetijea. Medjutim, nesuglasice oko nastavka serijala, odvele su dva bivša saradnika na sud. Od drugog albuma, Iler se pojavljuje kao kompletan autor, kontrolišući sagu scenaristički i crtački. To mu je omogućilo da, slobodnom upotrebom alegorija, romantičnu intrigu pretvori u tragediju velike pripovedačke i vizuelne snage. Na prvi pogled dalo se primetiti da su, po preuzimanju kontrole nad serijalom, Ilerova grafička rešenja bila poboljšana. Svaki kadar radjen je sa puno preciznosti, brige o detaljima i autentičnosti. Istovremeno, on ne zaboravlja ni slikarski pristup, trudeći se da održi ravnotežu ne samo u svakom prizor-polju, nego i na svakoj tabli. Pripovedanje je zadobilo na efikasnoj jednostavnosti, a pored lične drame dvoje ljubavnika, odvija se drama čitave zemlje. Vešt pripovedač, Iler ne prikazuje Revoluciju u pozadini, nego je ona aktivan učesnik ljudske drame. Pored Bernara i Julije, gluvih i slepih za društveno-politička komešanja, pojavljuje se čitavo jato protagonista fino utkanih u dramaturgiju pripovesti.

     Drugi tom se odvija u sred pariske komune 1848. godine. Medjutim, Iler ne zapada u istorijski strip. "Njegov realizam pothranjuje naraciju i karaktere koji su deo svog vremena. Istorijska dogadjanja utiču na njihove sudbine, ali samo na margini. Istovremeno, haos u dušama protagonista odslikava haos njihove epohe u kome se mešaju snovi sa nedostatkom lične i kolektivne slobode, što pojačava tragiku dela – piše Žilijen Lefurnije. Protagonisti su umešani u Revoluciju koja prethodi abdikaciji kralja Luja-Filipa. Julija, golih grudi, nalik Slobodi sa platna Eužena Delakroa, predvodi pobunjenike na barikadama. Kombinujući simboličnost slika majstora 19. veka i filmsku montažu, Iler stvara teatralne scene u kojima se sudaraju crveno (krv) i belo (koža), ljubav i incest, ideali i smrt... Hotimično se oslanjajući na bogato francusko književno nasledje, on gradi priču nalik Zolinim i Diminim romanima. Sva kretanja se odvijaju u tri pravca – krvava revolucija, vrebajuća smrt i nemoguća ljubav. "Tardi kaže da nikada nije uspeo da gane svoju publiku i za njega je to odredjeni neuspeh. Ja pokušavam da dokažem kako je to moguće. Ne znam da li sam postigao... Nadam se da ću uspeti čitaocima da otmem suzu, kao što se i meni desilo čitajući 'Jadnike' Viktora Igoa – rekao je autor povodom nastavka svog serijala.

     Ilerova romantična freska prepuna emocija, ne zadržava se samo na pripovedačkom kvalitetu. Ona poseduje i fascinantnu estetiku počevši od crteža, preko kadriranja, montaže, sve do kolora. Nežan i skoro dečji potez, kojim je radio prethodni serijal, "Biduj i Violet", ustupio je mesto zrelijem i promišljenijem grafizmu. Preobražaj započet u prvom tomu, eksplodirao je u nastavku. Intenzitet strukture prizor-polja, dinamična montaža i redukovana hromatska paleta, pozivaju čitaoca da se, pre svega, zaustavi na lepoti kompozicije table. Perfekcionista, on posvećuje pažnju stavu svakog protagoniste, načinu kretanja, senkama i prosvetljavanjima. Ponekad, njemu se zamera manijerizam i teatralnost pojedinih scena. Medjutim, tražeći ravnotežu izmedju forme i sadržine, Iler ne preza ni od kakvog sredstva. Grafički pristup uskladjen je sa scenarističkim, sačinjavajući efikasnu narativnu strukturu prepunu simbola, metafora i hiperbola, stvarajući utisak obilja u tumačenjima.

     Uporedo sa porodičnom dramom, Iler je upotrebio Revoluciju ne samo kao katalizator dogadjaja, nego i kao uveličavajuće staklo. Razrada likova u sagi uradjena je na više nivoa. Pored lične, ljudske drame, svaki protagonista u sebi nosi odlike jednog društvenog sloja. Bernar Sambr je simbol francuske provincije koja ne razume šta se dešava u Parizu. Julija otelotvoruje Narod, u svakodnevnom smislu, sirotinju pod stegom vlasti i buržoazije. Slikar Valdje simboliše pesnika koga je ubila Republika, Lamartina koji se grčevito drži prethodne revolucije iz 1830. godine. Rodolf je otelotvorenje studenta idealiste, a Gizo je politički oportunista i karijerista. Olimp de Kastelbalak je bogata kurtizana na društvenoj nizbrdici. Inače, njen lik je nadahnut životom Alis Ozi, udove slikara Teodora Šaserijea, koju je opsedao Viktor Igo, ali je ona postala ljubavnica njegovog sina. Jedino Sara, Bernarova sestra, ne simboliše nikakvu društvenu stvarnost 19. veka.

     Takodje, svaki od sambrijanskih likova nosi u sebi odredjenu ideju slobode. Ona je obojena romantizmom, jer je romantizam najpopularniji umetnički pravac tog vremena. Julija nije samo slikarski model, ona je i model naroda. Istovremeno, ona je i Bernarova sloboda, pod uslovom da on raskine sa svojim slepim provincijalizmom. Gizo, agent državne bezbednosti, je besprizoran manipulator žedan vlasti. Valdje, predstavlja arhetip umetnika opsednutog Kreacijom, Rodolf oličava revolucionara obolelog od svojih ideala, dok je Olimp proterana gradjanska sloboda.

     Par Bernar i Julija poseduje arhetipsku snagu ukletih ljubavnika. "Julijine crvene oči istovremeno fasciniraju i odbijaju Bernara. On je privučen zabranjenim, jer tako prevazilazi porodičnu skučenost. Istovremeno, Julija ga plaši, jer neprekidno čuje očev glas koji mu govori da će ona izazvati nesreću – kaže Iler. Julija, oličenje strasti i nedostižnosti potpune ljubavi, daje tamnu notu dogadjanjima. Svako njeno pojavljivanje unosi odredjenu težinu table. Njena ljubav sa Bernarom je paradoksalna i po malo nezrela. Odrasli u različitim sredinama, Julija i Bernar imaju probleme da se razumeju. Lagano, Bernar gubi iluzije i počinje da shvata zašto ga privlači Julija. Proces je vrlo bolan, jer on, pošto je uništio sopstveni život, počinje da shvata da ne voli Juliju.

          U "Sambrovima", slikarstvo predstavlja jednu od pripovedačkih linija. Ne treba da se zaboravi da je Revolucija 48. i vrhunac romantizma. Revolucionarni realizam Eužena Delakroa raskida poslednje veze sa stolećima crkvene umetnosti i zvaničnih portreta. Slikarstvo kreće novim pravcima, ka naturalizmu čija je neposredna posledica impresionizam, a potom i moderna umetnost. Nadahnuće Ilerovog vizuelnog sveta je "Sloboda predvodi narod" Eužena Delakroa, a njegov 19. vek je "crveno i crno". Crveno kao ljubav i crno kao smrt.

     Grafički svet Sambrovih je jedna od najcelovitijih u modernijem strip stvaralaštvu. U potpunoj simbiozi sa scenarističim pristupom, protagonistima, vremenom i opštom atmosferom, Ilerov grafizam ne može da se izoluje iz stripa. Najvažniji vizuelni element postao je kolor, koga je uradio sâm crtač, što je retkost u modernom stripu. Crveno i crno, nijanse sivog i tonovi smedje, predstavljaju ograničenu, ali efikasnu paletu. Struktura vizuelne naracije u potpunosti se oslanja na hromatski izbor, a povezujuća nit je krvavo crvena boja koja se proliva sa table na tablu. Crtež, uprkos realističnosti pristupa, nije zapao u akademizam, nego se oslonio na laku stilizaciju. Linija je gipka, precizna, u službi emocija protagonista, atmosfere krajolika i verodostojnosti enterijera.

     "Ja nisam revolucionar crteža. Moj stil je grafička ikona pod uticajem 19. veka. Ono što me zanima jeste da udahnem energiju u grafizam. Crtež mora da živi. Na primer, ja nacrtam telo pre nego što ga odenem. Medjutim, nisam zainteresovan da budem veran proporcijama, kao što je Žak Marten, koji ima precizne šeme neophodne za iskazivanje realnosti. Teško je definisati prave proporcije. U stvari, šta je grafička istina? U Firenci sam video Mikelandjelovog Davida. Statua nije proporcionalna – glava je prevelika, a ruke su predugačke. Medjutim, odredjena magija izbija iz te skulpture – kaže Bernar Iler o svom stvaralaštvu.

     Porodična saga Sambrovih zamišljena je kao veliki roman u maniru 19. veka, pothranjivan drugom knjigom, pseudo-naučnom tezom "Rat očiju". "Sambrovi" nije melodrama, jer nema elemente moralne drame sa uzrocima i posledicama. Protagonisti mogu da ubiju oca i majku, da spavaju sa sestrom i kćerkom, da priznaju ili da izmisle zločine, da veruju u revoluciju ili da izvrše samoubistvo... "Sambrovi" je više tragedija u kojoj niko nema mogućnosti da ukaže na prave odgovore. Iler ni u jednom trenutku ne servira čitaocu sve tajne svojih protagonista. Čitalac mora sâm da nasluti prikriveno i neizgovoreno. Sabijajući vreme dogadjanja u nekoliko dana po albumu, autor nam više omogućava da pronadjemo tragove, nego što nam jasno ukazuje na uzroke i posledice. Četvrti album savršeno zatvara prvi ciklus serijala "Sambrovi". Postepeno se saznaje tragična tajna Julijinog porekla, Sara je ophrvana samoćom i ludilom, a uništavajuće strasti koje proždiru Bernara, ipak ostavljaju tračak nade porodici Sambrovih. Drama se nastavlja.

povratak na vrh

    PRIJEDLOG ZA PRIJEVOD? (5)
16.04.2007.
Piše: mcn

     (Scott Peterson i dr.: SCOOBY-DOO #113, DC, 2006.)

     Mislim da ne postoji gluplji crtić od Scooby-Dooa. To jest, naravno da postoji, ali popularniji i gluplji ne... Nu, vjerojatno ni to nije točno. Sve je stvar toga u kojoj ga dobi gledate. Ja sam valjda prvog Scoobyja vidio dobrano poslije dvadesete pa su mi na živce išli uobraženi likovi, banalni zapleti i reciklirana animacija. Klincima, međutim, to ne smeta pa je Scooby - čija je funkcija u crtiću da se prepada, trči i i jede - opće mjesto pop-kulture. Eto, često se na njega refereiraju i u "Buffy"...

     Pa su onda od njega napravili i strip kod DC-a. Sad, cijela ta njihova linija stripova po crtićima je uglavnom grozna jer je pišu ljudi koji ne mogu dobiti posao na superherojima pa sad vi zamislite kako su loši. Plus toga je vrijedeći stav - koji bi u nekoj poštenoj tiraniji zaslužio strijeljanje - da je to za klince pa ne mora biti dobro.

     Stoga je broj #113 (i možda još neki) iznimka jer ga je pisao Scott Peterson koji nije najbolji pisac na svijetu, ali koji ne vrijeđa čitateljevu inteligenciju. Umjesto da u osam strana pokuša sabiti crtić od dvadeset minuta, on je ovdje ponudio male priče s obratom, ali koje funkcioniraju. Do te mjere da je i Scobyevo požderuhstvo u zadnjoj čak imalo smisla. Mašala.

     Prijedlog za prijevod? Zašto da ne? Današnji klinci ionako reagiraju samo na ono što su vidjeli na TV. DC-eva linija stripova po crtićima, ma kako loša bila, ipak ima veći komercijalni potencijal od bilo kojega superheroja. Mislim.

PS Hvala Džuki, ovo je iz njegove kutije!

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
16.04.2007.
Autor: Simon Vučković
    QONKURS: LUNATIQ
15.04.2007.
Piše: mcn


     Daglem, naljepša hvala na odazivu za qljučnu riječ! Svidjele su mi se mnoge - pa tako i: fantasy, ambalaža, cilindar, šutnja - ali najviše potencijala za raznorazne interpretacije učinilo mi se da ima - MILIJUN!

     Daqlem daqlem, kao prvo molim "tvoju majku" da na moj mail iz desnog stupca javi neqi svoj kontaqt kaqo bih je imao u vidu qad i aqo od svega ovoga nešto bude. A qao drugo: QONKURS (što nije rvacka, ali je svima draga riječ)!

     Daqlem daqlem daqlem, Q STRIP (odnosno podedicija LUNATIQ) raspisuje natječaj za strip na temu (ali nikako ne i s naslovom) "MILIJUN"! Propozicije su kako slijede:
     - Strip mora imati točno deset stranica, prilagođenih za objavljivanje u crno-bijeloj tehnici u izdanju formata 14*20 cm. Tko ne zna što to znači, vjerojatno bi mu bolje bilo neqa ni ne sudjeluje.
     - Primaju se stripovi na hrvatskom, srpskom, bošnjačkom ili crnogorskom jeziku. Ovo nije lingvistički ni političqi sročena qlauzula, bitno je samo da ih čitam bez problema.
     - Strip ne smije prethodno biti objavljen. Treba i to napomenuti, niqad se ne zna kaqvih sve ljudi ima.
     - Roq za slanje stripova je 15. 7. 2007. Stripovi se šalju u .jpg formatu prilagođenom za gledanje na webu samo i isključivo na adresu darkomacan /at/ yahoo /./ com Nepridržavanje ovih roqova dovodi do diskvalifiqacije, a laqo moguće i do kaqve qletve.
     - Uz rad treba priložiti valjanu kontaqtnu adresu.
     - Za objavljivanje u konačnom izdanju (lunatiQ: Milijun) bit će odabrana ukupno 4 rada. Ne bude li dovoljno kvalitetnih radova, izdanje se neće objaviti i niqom ništa. Od odabranih autora tražit će se neqa materijal dostave na CD-u ili mailom i da barem 12 mjeseci ne objavljuju taj strip nigdje drugdje.
     - Nagrada nema, para nema. Autori uvršteni u izdanje dobit će po 15 primjeraka istog (naqlada će biti 250 primjeraka). Aqo budem izuzetno dobre volje, i neuvršteni autori će dobiti po primjeraq.
     - Jedini sudac i qriterij je Darko Macan. Što ga ne sprječava da i sam sudjeluje u natječaju aqo taqo poželi. Sapienti sat.

     Ajd' sad: konkurirajte, konkursirajte.

povratak na vrh

    STRIPARA (2)
15.04.2007.
Piše: Slobodan Ivkov

     Izdanje: "FUCKING COMICS"
     Autor: Ranko Munitić
     Izdavači: "Beoštampa" i "Dosije", Beograd


     Porno - strip (eufemistički: erotski strip) jedan je od uobičajenih žanrova, pogotovo u Italiji, Francuskoj, Španiji... Kreiraju ga trećerazredni autori i po pravilu je reč o bezvrednim, ali veoma traženim crtanim pričama. No, kada se takav poznavalac vizuelnih medija kakav je Ranko Munitić dohvati gomile porno svezaka, a onda, isecajući prizore iz njih počne da ih kombinuje sa prizorima iz klasičnih stripova, od "Štrumpfova" do "Ripa Kirbija" i "Princa Valijanta", pa još pisaćom mašinom sve "dosoli" tekstovima ko zna od kuda, ta kontekstualizacija realizovana tehnikom kolaža je ponekad urnebesna, a ponekad filozofski suptilna. Na 300 stranica ove nedavno izašle stripske knjige (drugog, dorađenog izdanja njegovog dela "Sexarion Superstrip" od pre 15 godina) nalazi se oko 50 takvih Munitićevih "novokomponovanih" stripova.

     Izdanje: "MAFIJA ZA POČETNIKE"
     Autori: scenarista Arnd Šnajder i crtač Oskar Zarate
     Izdavač: "Hinaki", Beograd


     Dva dosadašnja srpska izdanja "Mafije za početnike" (176 str.) i očekivano treće jasno govore o sferama interesovanja aktera naše tranzicije željnih novih saznanja, o trendovima dobrovoljne prekvalifikacije i potencijalima ovdašnjeg tržišta nezaposlene radne snage, kao i o onome šta može da nas očekuje u budućnosti ako gradivo ne bude na pedagoški ispravan način usvojeno. U striparnicama i knjižarama sam saznao da je, zbog meni sasvim nepoznatih razloga, tražnja za stripovanim Aristotelom i Platonom za početnike vidno manja. Autori "Mafije" (scenarista Šnajder je antropolog!) su na iscrpan i pregledan način pokazali kako je mafija nastala, kako se granala i kakvi trendovi njene dalje evolucije se naslućuju krajem dvadesetog veka. Najzanimljiviji je pokušaj definisanje POSTMODERNE mafije kao jedne od struja organizovanog kriminala.

     Izdanje: "LJUBAZNI LEŠEVI"
     Autori: scenarista Zoran Penevski i crtač Ivica Stevanović
     Izdavač: "Studentski kulturni centar", Novi Sad


     Služba bezbednosti JEDNE zemlje (pogodite koje!) nadgleda sprovođenje vladine uredbe o unifikaciji obdukcija, sahrana i komemoracija, te o standardizaciji ljudskog tela. No, jednom forenzičaru na sto počinju da pristižu sasvim nestandardni leševi koji odudaraju od norme propisane u tom totalitarnom sistemu: bez oba bubrega, sa dve slezine i sl. Jedan antikvar u tom nadrealnom svetu pokušava da organizuje pokret otpora, a forenzičar da se u svemu snađe. Studenti Novog Sada su finansijski podržali ovo metaforično, neobično i turobno, ali luksuzno, u punom koloru odštampano delo u kojem preovlađuje kafkijanska atmosfera. Ono je po mnogim mišljenjima najbolji domaći strip objavljen tokom sezone kada se pojavio. Scenarista Penevski je jedan od naših najboljih stripskih scenarista i urednika, a vanserijski crtač Stevanović, koji sjajno barata kompjuterskom grafikom, asistent je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.


(ovo je neznatno proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija tekstova, prvobitno objavljenih u rubrici Kultura, na str. 17 dnevnog lista "Blic" br. 3572 od 22. januara 2007. godine; izdavač I. P. "Blic Press" d. o. o., Beograd)


povratak na vrh

    U RALJAMA JAGUARA
14.04.2007.
Piše: V. Fumeti


     Boskart i Difo: JAGUAR, Beli put, Beograd, 2006.

          Dokoni teoretičari često diskutuju koji je nivo u stripu pretežniji: crtež (odnosno slika) ili tekst (odnosno scenario). Oni kojima to prosto pitanje nije jasno trebalo bi da pročitaju strip serijal JAGUAR Boskarta i Difoa. Naime, tri povezane, prstenasto sklopljene epizode, koriste ideju alternativnih stvarnosti koje se nekim čudom preklapaju u određenim momentima. Tada u konktakt dolaze jedna amazonska civilizacija, koja na površinskom nivou funkcioniše kao civilizacija Maja ili Inka, sa sve ljudskim žrtvama; sa civilizacijom sličnom našom, u kojoj su muškarci još uvek ravnopravne (po)jedinke. Ženska civilizacija (s planete Maja), kojom rukovode starci-despoti, živi u tropskom krajoliku koji sasvim podseća na Latinsku Ameriku; a ova recentna, bliska našem svetu (ako ne i identična s njim) svojim izgledom i relacijama podseća nas na Francusku.

     Autor scenarija Žan Difo neprekidno prelazi iz jedne u drugu realnost i sve tri priče se neprekidno nadopunjavaju i (samo)objašnjavaju, tako da tek u trećoj epizodi postaju jasniji uzroci nekog dešavanja u prvoj i obratno. Čitalac se dakle pretvara u neku vrstu detektiva koji traga za tajstvenim vezama i stalno mora da misli na "prošlost" priče da bi mu njena "budućnost" bila jasna. Ukratko:scenario, u znaku jaguara, je dosta naporan i uneravnotežen u samom sebi, a o njegovom odnosu prema crtežu Boskarta i da ne govorimo.

     Međutim to nikako ne znači da je Jaguar strip koji ne valja. Jaguar je strip koji je veoma uspešan i lep, inspirativan u svakom slučaju, zahvaljujući svom kolornom crtežu. Samo na prvi pogled, počev od korice, Jaguar deluje naivno. Čim se posmatrač bolje zadubi u njegovu vizuelnost opaziće da je Boskart neobično vešt i delikatan crtač, da natprosečno poznaje i koristi i kadriranje i montažu (table) i kolor. Da je njegova linija (izvučena olovkom ili olovkom u boji) fascinatno precizna i na čudesan način ekspresivna. Koristeći različita sredstva (drvena olovka, drvene i masne bojice, tuševi, gvaš, airbraš, ali i kompjuter) sve sa merom i prilagođeno potrebama, Boskart u figurama, scenama, u mnogobrojnim detaljima gradi neverovatno ubedljiv umetnički utisak. Treba samo pogledati s koliko majstorstva crta žene, recimo ženske frizure, u kojima sem Stena Drejka nema premca. Obratiti pažnju na prizore iz džungle koliko i sa gradskih predgrađa. Na enterijere kafanica i jeftinih hotela, koliko i naučne laboratorije, na animalni i floralni svet... Poetična vrednost detalja, posebna je priča ovog stripa. Upravo stoga spremni smo da mu oprostimo relativnu prosečnost izgleda glavnog protagoniste, a da sa simpatijom gledamo vasionske brodove koje je "skinuo" od Željka Paheka.
STRIP LISTA BESTSELERA ZA MART 2007
1. Izler, SAMBROVI, Beli put
2. Kelen Marfi, PRINC VALIJANT 18, Marketprint
3. Franken, SPIRU I FANTAZIO, Nasljednici, Libelus
4. Kerac, Bili d Pljuc, Marketprint
5. Boskart i Difo, JAGUAR, Beli put
6. Gvarnido i Kanales, Bleksed, Beli put
7. Mur i Gibons, NADZIRAČI, Beli put
8. Minjola, HELBOJ, Leš i Gv. cipele, Sistem komiks
9. Herman, Tornjevi Boa Morija, 10, Marketprint
10 Rosinski i Van Ham, TORGAL, Stripoteka 1027


     Ukratko: sjajni strip Jaguar pokazuje da je crtež važniji u stripu i da majstor crtač i od relativno ambicioznog ali slabog scenarija može načiniti uspelo ostvarenje. Obrnut slučaj mi nije poznat.

     Dakle, i Jaguar je strip koji se zahvaljujući svom crtaču s pravom uvrstio u ediciji Integrali, koja je pravi praznik za sve fanove devete umetnosti kod nas.



povratak na vrh

    MARKO AJDARIĆ NEWS
14.04.2007.
Uređuje: Marko Ajdarić


Izložba Les Humanoïdes Associés u Beogradu
neorama2.blogspot.com/2007/04/francuski-kulturni-centar-u-beogradu.html

Umro je Johnny Hart
www.neorama.com.br/q_frame6608.html

Zoran Zlatičanin dobio nagrade
1) u Rumunji
zoran-zlaticanin-novo.blogspot.com/...nagrada-u-calarasiju-rumunija.html
2) u Koreji
zoran-zlaticanin-novo.blogspot.com/...koreja.html

Vukašin Gajić: Le Monde Alpha izlazi na nemačkom: preview sa 11 strana
neorama2.blogspot.com.../vukain-gaji-le-monde-alpha-bei.html

Boris Talijančić pocinje seriju za Dupuis (u Francuskoj i u Holandiji)
neorama2.blogspot.com/.../boris-talijani-chez-dupuis-le.html


Darko Macan: Jedi vs. Sith se izdaje u seriji 30 godina Star Wars
neorama2.blogspot.com...after-5-years-croatian-comics-artist.html


Jugoslovenski Muzej Humora i Satire: 21. Jugoslovenski Dani Humora i Satire
www.neorama.com.br/q_frame6631.html


SloCartoon javlja Konfuzija - Prva Slovenačka ZF Konvencija
www.neorama.com.br/q_frame6644.html


Aleksandar Zograf -posle BilBolBul - izdaje strip o Bolonji, gradu stripaa
www.vreme.com/cms/view.php?id=493825


Zoran Janjetov i Enki Bilal biće u Saló de Barcelona
www.entrecomics.com/?p=4968


Zoran Janjetov će da crta Dreamshifters, scenario Alejandro Jodorovski (6a vest, ovde)

Janjetov i Jodorovski preko System Comicsa: izasao je Inkal 5

Marko Djurdjević, u maju, preko Marvel-a
1) Naslovnica od Daredevil 97
www.newsarama.com/marvelnew/May07/covers/DD097.jpg
2) Naslovnica od Blade 9
images.newsarama.com/marvelnew/May07/covers/BLADE009.jpg

3) Naslovnica od Thunderbolts 114
images.newsarama.com/marvelnew/May07/covers/TBOLTS114.jpg


Adi Granov: naslovnica od Nova 3 (juni)
bp2.blogger.com/.../Nova_3.jpg


Esad T. Ribić: naslovnica od Silver Surfer: Requiem 2 (izlazi u junu)
http://bp1.blogger.com/.../SilverSurferReq_copy.jpg


Rajko Milošević Gera preko Vertigoa. Scalped 6 (izlazi u junu)
www.dccomics.com/comics/?s=32&cm=7534

Recenzija od Parperback Reader za Scalped 4
www.paperbackreader.com/review.php?ReviewID=1901
i recenzija od Silver Bullet Comics
www.silverbulletcomicbooks.com/reviews/117621314814684.htm

Ervin Rustemagić: SAF prodaje nove serije u Brazilu
www.bomdiasorocaba.com.br/index.asp?jbd=2&id=112&mat=72069


Stjepan Šejić: naslovnica od New Battlestar Galactica Zarek 4 (Dynamite, izdat ove nedelje)
www.comicscontinuum.com/stories/0704/10/zarek4a.htm

Ron Marz komentarise rad Stjepana Šejića u 'First Born'
www.comicbookresources.com/news/newsitem.cgi?id=10271


Enki Bilal: specijalno izdanje albuma 'Quatre?' sa serigrafijom
www.brusel.com/site/affpage.php?m=30&idbiblio=1235&n=50

Recenzija od BD Sélection za 'Quatre?'
www.bdselection.com/php/...Le_Sommeil_du_monstre.html
'Quatre' se drži na drugom mestu po prodaju, u Francuskoj
www.bdzoom.com/index.cfm?...=reportage


Video: Bilal intervijujisan na France 5
www.neorama.com.br/q_frame6642.html


Zoran Penevski i Ivica Stevanović. Tek sada je CoinBD izdao recenziju za L'Anatomie du Ciel
www.coinbd.com/view_album.php?num_bd=7267&phpmvnid=newsletter

Danijel Žeželj: Drugi TP od Loveless izasao u kraju marta
www.dccomics.com/comics/?cm=6873


Zašto je Alan Ford toliko popularan u bivsoj Jugoslaviji? (na engleskom)
belgrade.org.yu/blog/425/cultural-spillovers

Gabrovo 2007. Na najvećem bijenalu humora u Bugarskoj, nije bila nikakva nagrada za umetnike bivše Jugoslavije, ali su bili prisutni radovi umetnika iz Bosne, Makedonije, Slovenije, Srbije, Hrvatske i Crne Gore

Vraća se Alan Moore? ne, nije tako...
neorama2.blogspot.com/2007/04/alan-moore-is-not-back.html


Federico Fellini: izložba crteža u Beogradu (ne zaboravite da je on radio stripove) 'Kostimi i Crteži', u Italijanski Institut za Kulturu (Knez Miloš, 56), do 31. april

Novi crtić od Hayao Miyazakia izlazi u 2008
www.filmski.net/vijesti/animirani-film/4454


Recenzija filma 300
http://www.popboks.com/film/300.shtml

Trailer budućeg filma Fantastična Četvorka
www.adictosalcine.com/ver_pelicula.phtml?cod=26227


SAD: poziv za nezavizni strip
http://news.awn.com/...newsitem_no=19503


povratak na vrh

    KONKURS ZA SALON STRIPA
13.04.2007.
Press: Temkov Nikola


     Strip Centar na Makedonija - Veles

     Za Pettiot Magunaroden Salon na Strip koj ke se odrzi od 09 do 11 Noemvri 2006 godina vo Veles, go objavuva sledniot

KONKURS

     Za strip so slednite kriteriumi:
1. Pravo na ucestvo imaat site avtori od cel svet, bez razlika na polot i vozrasta.
2. Dolzinata na stripot (vo klasicna forma) da bide od 1 do 6 tabli.
3. Tekstot vo stripot da bide ispisan na makedonski, angliski ili srpsko-hrvatski.
4. Zaedno so stripot da se isprati licna biografija (ime i prezime so fotografija, data na ragjanje i mesto kako i drzava od kade e avtorot).
5. Pristignatite stripovi ke bidat razgledani od triclena komisija i vkluceni vo Izlozbata na Salonot na strip.
6. Komisijata ke napravi izbor i ke predlozi nagradi i tie stripovi ke bidat objaveni vo spisanieto Strip KREATOR i katalogot na Salonot.
7. Isprakajte kvalitetni kopii na A4 format. Originalite nema da se vrakaat.

     Organizatorot ke gi dodeli slednite nagradi:
- Prva nagrada, ''Zlaten strip'' vo diploma i prigodna nagrada.
- Vtora nagrada, diploma i prigodna nagrada.
- Treta nagrada, diploma i prigodna nagrada.
- Nagrada za najdobar mlad avtor do 18 godini, diploma i prigodna nagrada.
- Nagrada za najdobro scenario, diploma i prigodna nagrada.

     Rokot za isprakanje e do 15 Oktomvri 2007 godina

     Adresa:
Strip Centar na Makedonija - Veles
(za konkursot)
Ul. Vasil Gorgov, br.78
1400 Veles
Republika Makedonija

Telefon: ++ 389 043 221 395
E-mail: comicmk@yahoo.com

povratak na vrh

    STRIP: VOLIM TV
13.04.2007.
Autor: Darko Macan
    FRANSOA BUK U BEOGRADU
12.04.2007.
Press: System Comics

Program
16. april - 7. maj 2007.

Domaćini:
Francuski kulturni centar u Beogradu, izdavačka kuća System Comics/Dagda i knjižara Omen


     Izložba se sastoji od originalnih tabli serijala "Izbacivač" proslavljenog francuskog strip autora Fransoa Buka i srpskih crtača koji objavljuju za izdavačku kuću Les Humanoïdes Associés (Zoran Janjetov, Dražen Kovačević, Ivica Stefanović i Zoran Penevski), kao i od reprodukcija tabli najuspešnijih serijala ovog francuskog izdavača.

     Nedelja 15. april 2007.
Francuski kulturni centar, Knez Mihailova 31
Susreti domaćih strip autora sa glavnim urednikom izdavačke kuće Les Humanoïdes Associés .
Zakazivanje sastanaka: Vladimir Vesović,
tel. 063/87 25 491

     Ponedeljak 16. april 2007.
Francuski kulturni centar, Knez Mihailova 31
13h Mini-sajam stripa / Predstavljanje izdavača: System Comics, Dagda, knjižara Omen, Beli Put, Marketprint, UPPS, SKC, udruženje ljubitelja naučne fantastike "Lazar Komarčić"
19h Otvaranje izložbe Fransoa Buk / Les Humanoïdes Associés
21h
Velika strip žurka u klubu "Underground" - DJ Puki

     Utorak 17. april 2007.
Francuski kulturni centar, Knez Mihailova 31
10h Crtačka radionica / Fransoa Buk
17h Projekcija animiranog filma Alekse Gajića Technotise , diskusija sa autorom
20h Fransoa Buk i Zoran Janjetov – susret sa fanovima i potpisivanje stripova u knjižari Omen (Obilićev venac 16, u dnu stepeništa, kod garaže)

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (81)
12.04.2007.
Piše: Zoran Đukanović

     O KONCEPTU GRAFIČKOG ROMANA, VAŽNOSTI I NEVAŽNOSTI BITI “PRVI”

Tarzan of the Apes: strip-knjiga
          Pred vama je nastavak teksta Grafički roman, da, ipak iz Post Scriptuma (63) u SV362, dok su Strip vesti još izlazile kao nedeljnik i bile obeležavane brojevima. Ovde želim da se usmerim na nešto što se u egzaltiranim kulturnjačkim pričama o grafičkim romanima izostavlja (neki ih “novele” kliču, pošto im valjda nije jasna razlika između romana i novele). Reč je o podsećanju na Burnea Hogartha i njegov sada pomalo zaboravljeni koncept strip-knjige (videti tekst Jedan lord u džungli, ili srećni povratak Berna Hogarta u “Pegazu” br. 1–2, 1974). Stvoriti “zaokruženu, kompletnu priču, gde su stranice u uzajamnoj zavisnosti... Slike koje oblikuju radnju više nisu odvojene, one su međusobno povezane, uspostavljajući kontinuitet čiji ritam teži da što više istakne autorovu ideju, i da je uobliči na nivou globalne ekspresije. To, bez sumnje, zahteva veću stvaralačku zrelost, dublje poznavanje – i korišćenje – mogućnosti medija”, dakle, to je “poseban način organizovanja stvaralačkog materijala u jednom integralnom okviru”. Podseća vas li ovo na nešto? U slučaju da ne podseća, da vam pomognem – Hogarthov koncept strip-knjige je direktna preteča onoga što što danas nazivamo konceptom grafičkog romana (graphic novel concept).

     Hogarthov koncept je nastao 1972, u vreme kada je objavio strip-knjigu Tarzan of the Apes (beleška za domaće knjigoljubce: Burroughsov naslov Tarzan of the Apes Mihailo Stojanović je preveo 1952. godine kao Tarzan majmun-čovek u knjizi koju je izdalo beogradsko “Novo pokoljenje”, a koju je genijalno ilustrovao Aleksandar Hecl; Branko Brusar je istu knjigu Edgara Ricea Burroughsa preveo 1962. godine kao Tarzan među majmunima, a ovu je knjišku verziju izdala zagrebačka “Epoha” u kompletu od ukupno deset Tarzanovih knjiga, maestralno ilustrovanih od strane Julija Radilovića). Važno je napomenuti da se Hogarthov koncept rađa šest godina pre Ugovora sa Bogom (1978) Willa Eisnera, dela koje mnogi smatraju prvim grafičkim romanom ikada objavljenim. Pisac John Updike je, pak, još 1969. godine govorio o strip romanu (comic strip novel) kao mogućnosti koju bi “talentovani umetnik mogao da uzdigne do remek-dela”. Koliko je važno isticati da je Hogarth sa svojim konceptom i praksom izašao u javnost više od pola decenije pre Eisnera? U hronološkom i istoriografskom smislu, to je veoma važno. U suštinskom, tačnije vrednosnom smislu, međutim, mnogo manje. Zašto?

Ovo zaista nepristojno ponašanje Maggie potiče iz grafičkog romana Ljubav i rakete
          Neophodno je da se poslužim s analoškim copy-paste načina kako je H. W. Janson u svojoj dobro znanoj Istoriji umetnosti napravio razliku između Nike sa Samotrake i Laokona i njegovih sinova. Za Niku sa Samotrake Janson kaže da je najveće remek-delo helenističke skulpture. Sa time se slažu većina onih koji makar nešto malo znaju o antičkoj umetnosti. Evo, mašem iz publike, pridružujem se i ja. Sa Laokonom i njegovim sinovima stvari stoje, međutim, malko komplikovanije. Koliko god ona bila obožavana skulptura (volim je i sada i egzaltiram se kada god je vidim), u njoj ima nešto što je čini manje vrednom u odnosu na istinska remek-dela. Nešto slično važi i za Hogartha, naravno samo onda kada se uporedi sa najvećim majstorima integralne stripske naracije. Koliko god u prvi mah Hogarth bio impresivan, danas smo skloni da u njegovoj dinamičkoj anatomiji, pa i u njegovom konceptu strip-knjige vidimo patos, pomalo iskalkulisan i retorički. Hogarth je sav u površini svog izraza na kojoj samosvesno pokazuje virtuozo tehniku. Njegov silni dinamizam, prenaglašeni gest, njegova džungla u kojoj su lijane toliko intenzivno izvijugane da se gigantska zmija u njoj gotovo ne može razaznati, sve ove osobine postaju pomalo neprijatno samosvesne. Kao balerina koja se toliko divi svojim piruetama da to počinje publici da smeta. Iako je nastupio prvi, Hogarthov pristup u strip-knjizi ne može da se meri ni sa Eisnerovim grafičkim romanom, niti sa prva dva zaista ključna grafička romana, Povratkom mračnog viteza (1986) i Watchmen (1987). Hogarthova strip-knjiga ne nadmašuje ni Mausa (1986), Ljubav i rakete (1988), Mattottijeve Vatre (1986), Charynovu i Boucqovu Mađioničarevu ženu (1986), Chalandovu Letelicu F-52 (1989), Moorov i Campbellov From Hell (1999), Gaimanovog Sendmena (1990), Wareovog Jimmyja Corrigana (2000), Clowesovog Davida Boringa (2000), Persepolis (2003) Marjan Satrapi, Burnsov Black Hole (2005)… mogao bih nabrajati još satima, možda i do zore, kada uostalom i pišem ovaj tekst.

     What's moral of the story, ili u prevodu a đe je ti je tu naravoučenije jado jadni, mrčni mrčeniče? Evo ga, stiže. Navikli smo da tražimo jasno definisani početak pojava koje smatramo važnim i koje nas fasciniraju. Očekujemo da nađemo isto toliko fascinantan početak kao što je pojava u razvijenom obliku, da ga (početak) uhvatimo za gušterski rep koji migolji i uzviknemo: ovde je, ovde je počelo! Problem je možda u tome da između kraljevskog orla s punim rasponom krila i tek izlegnutog, ulepljenog, poluslepog orlića postoji drastična (sa “č” ili “ć”) razlika, da ne pominjem Andersenovu uzgajivačku razliku između labuda i “ružnog pačeta”, naravno i njih pre ptičijeg gripa. Stvari možda ni ne postoje u svom “početku”, postoje samo magnovenja, udaljena treptanja konstelacija zvezda koja će se “za koju milijardu svetlosnih godina” prekonfigurisati u nešto što kasnije retrospektivno nazivamo početak, sazvežđe koje znamo. Tako je nekako, rekao bih, bilo sa grafičkim romanom. Pre toga je bio strip. Sada je kultura, šta ćete. Ja ću pivo. Hladno, mlako ne pijem. Od mlakog mi se kovrdžaju obrve.


povratak na vrh

    LIGA IZUZETNIH DŽENTLMENA
11.04.2007.
Press: Beli put

     Dragi prijatelji,

     U prodaji je najnovija grafička novela Belog Puta Liga izuzetnih džentlmena Alana Mura i Kevina O Nila. Ovo izuzetno izdanje, u kome su glavni junaci zapravo likovi iz romana avanturističke književnosti devetnaestog veka, možete nabaviti u svim boljim knjižarama, kao i na štandu Belog Puta na Uskršnjem sajmu knjiga u Domu sindikata po ceni od 998 dinara!

     Očekujte i dalje prijatna iznenađenja iz Belog Puta i pridružite nam se u čitalackoj avanturi!

povratak na vrh

    STRIP: DO GLAVE
11.04.2007.
Autor: Mladen Oljača
    NOVI HELLBOY
11.04.2007.
Piše: zmcomics



     Novi Hellboy je već na kioscima, ovog puta na većem broju strana (48) po istoj ceni od 100 dinara.

     Ovog puta su u njemu tri priče koje su inspirisane narodnim predanjima: "Baba Jaga", "Božić u podzemlju" i "Okovani sanduk".

povratak na vrh

    STRIP: TEEKWAN
10.04.2007.
Autor: Bane (GeroMetal) Kerac
    PRIJEDLOG ZA PRIJEVOD? (4)
09.04.2007.
Piše: mcn

     (Nicholas Mahler: LONE RACER, Top Shelf, 2006.)

          Da se ukopam u najdublje i petnaest godina netaknute dijelove mojih polica, mislim kako bih tamo mogao pronaći neke rane radove Nicolasa Mahlera. Kad se ukopam u vlastito sjećanje, što zahtijeva manje napora, tada mi se čini da nalazim trač kako je mladi Mahler radio mikro-stripove koju su se mogli za kovanicu kupiti na nekom aparatu sličnom onome koji izdaje kondome. A možda je riječ bila o nekom posve drugom Austrijancu, možda me pamćenje vara?

     Nema veze, "ovaj" Nicolas Mahler minimalizmom crteža podsjeća na onoga, ali LONE RACER je i bolja priča (jer se onih ne sjećam) i jedan posve solidan alt-uradak. Zašto alt? Pa, zato što, ne znam, miroovska svedenost crteža neće baš privući mnogokoga od klasičnih ljubitelja stripovskog realizma, a oni drugi su i tako malobrojni. Mislim, odbija i mene, na prvu i drugu i treću loptu, ali kad pročitam, onda zaključim kako je to sićani uspješno izveden strip autora kojemu je prvenstveno stalo da radi točno ono što želi: male, lijepe umjetnine. Koje su, tek nakon toga, strip.

     Prijedlog za prijevod? Ne vjerujem. Publiku za strip kao objekt kod nas tek treba stvoriti. Može se, doduše, tvrditi kako rana faza fetišizma već postoji u vidu kolekcionara kartoniranih Bonellija, ali nije to baš ipak isto.

PS Hvala Džuki koji je i ovoga donio iz New Yorka, baš si radi na alt-credu!

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
09.04.2007.
Autor: Simon Vučković
    STRIPARA (1)
08.04.2007.
Piše: Slobodan Ivkov

     Pozivam sve iz našeg stripskog geta koji objavljuju srpska stripska izdanja, i velike izdavače visokotiražnih "glavnotokovskih" i nekonvencionalne izdavače malotiražnih alternativno-podzemnih, da mi slobodno jave za njihovo pojavljivanje na tržištu "devetoumetničkih" ideja, jer, jednostavno, osim našeg neposrednog kontakta, nema drugog načina da se pokriju stripska produkcija (ako ne baš apsolutno celokupna, a ono bar približno kompletna) i ostale lokalne aktivnosti na ovom polju. Sa nekim izdavačima sam već sad u neposrednom kontaktu. Sam jednostavno ne mogu da saznam za baš sva dešavanja tokom godine.
     Naime, povod za ovaj moj poziv je što sam na prelazu dve godine potpisao jedan ozbiljan ugovor sa beogradskim dnevnim listom "Blic". Dogovor je da od početka 2007. svakog drugog ponedeljka čitaoce rubrike Kultura, ne samo obavestim o, po mom slobodnom izboru, neka tri izdanja vezana za strip, već i da ih uz sažeto obrazloženje i ocenu preporučim čitaocima.
     I to sve u jednom pasusu i najviše na pola šlajfne po naslovu! Jao! No, to baš i jeste bio izazov na koji sam pristao i koji mi je najveći "čelindž" ove vrste do sada, jer takav način formatiranja recenzije NIKADA nisam primenjivao. Kao što ste primetili, obožavam da se razgaćim, zapalim lulu i raspevam na najmanje desetak "novinarskih šlajfni".
     Malo pojašnjenje: u Hrvatskoj "šlajfnu" nazivaju "novinarskom karticom", ali obim je, kao i mnogo toga drugog ovde i tamo, isti: oko 1.800 slovnih znakova sa belinama između slova. To je kalkulisanje namenjeno štamparijama iz vremena kada se kucalo pisaćom mašinom sa najvećim proredom - 30 redova na jednoj kucanoj stranici/šlajfni/kartici po najviše 60 slovnih znakova u svakom redu; ponekada se u redakcijama računalo i na 28 redova po 65 znakova u svakom, dakle 1.820.
     Na, po obimu, razobručeno pisanje navikao sam se u srpskim časopisima "Vidici", "Ideje", "Kultura"... Da se razumemo, ovi "čaršavi" su bili standard i u drugim jugoslovenskim republikama. Na primer, u hrvatskim "Pitanjima" i "Gordoganu", ili slovenačkom "Časopisu za kritiko znanosti" i sl. U to vreme od pre par decenija, svaki saradnik čiji se ponuđeni prilog sastojao od manje od 20 šlajfni imao se od strane urednika smatrati drugoligašem i površnim bulevarskim misliocem - amaterom.
     Hajde da priznamo, postojao je u to vreme još jedan podsticaj za ovu skribomaniju i "svestrano promišljanje po horizontali i vertikali iz svih aspekata": honorari su se uredno plaćali. Danas, kada se za svaki dinar koji ste pošteno zaradili dovodite u situacije tipa drž' -nedaj ili povuci - potegni, ovo izgleda kao SF, ali verujte mi na reč da je bilo tako. A kako se računala visina honorara? Tako što bi se honorar po jednoj šlajfni pomnožio sa brojem šlajfni. Pa vi vidite! To se sjajno uklapalo u namere onih koji su želeli da svoje studentske seminarske, diplomske i magistarske radove, ili čak doktorske disertacije u nastavcima negde objave i tako nekako unovče svoje uloženo vreme pa da konačno od svog studiranja vide i neki ćar i vajdicu.
     Stoga, rekoh, ovo u "Blicu" je odličan način da se "skinem" sa zavisnosti obimnih tekstova. Premda, pošto me Zlatko uredno plaća baš po obimu mojih tekstova, to će u "Strip vestima" sa mojom samokontrolom ići malo teže, ali, eto, daću sve od sebe pa koliko uzmognem... Ostaje mi samo nada da mi "SVesti" neće smanjiti honorar ako stvarno ustrajem u skribomanskoj apstinenciji i skidanju sa tastature.
     Postoji, tamo negde iz devedesetih, jedna knjiga novinskih prikaza, doduše literarnih ako se dobro sećam, mog prijatelja, književnog kritičara Mihajla Pantića. Ona ima odličan naziv koji na sjajan način govori sam za sebe o svemu o čemu sam do sada pisao, a on glasi: "ISKUŠENJA SAŽETOSTI".
     Ako bih za časopise namenjene kulturi u širem smislu, ali i za one okrenute umetni čkim pitanjima ("Likovni život", "Kvad-art", i sličnima; nedavno i za čačanski "Art 032", a sada za "Status") pisao najmanje 10 - 20 šlajfni po tekstu, za "Tabu" 8 - 10, za nedeljnik "NIN" tokom protekle skoro dve decenije, u zavisnosti da li stripsku temu obrađujem šire na par stranica ili pravim samo konkretan prikaz 3 - 8, za dnevni list "Politika" 1,5 - 3, onda je sasvim razumljivo kakva vrsta izazova mi je bilo oprobavanje sa prikazom stripa na 0,4 - 0,6 šlajfni. Sa oduševljenjem sam pristupio poslu. Tim pre što se plaća obrnuto srazmerno obimu.
     Da vidimo sledeći problem.
     Ako pretpostavimo da će se dvonedeljna rubrika pojaviti 26 puta tokom 2007. godine, te da će u svakoj rubrici biti predstavljena tri stripska naslova (to je oko 78 izdanja), dolazimo do dva neminovna, jasna zaključka. Belodano je da je to prilična cifra, ali, isto tako, i da u "Blicu" neće biti prezentovana baš SVA objavljena izdanja sa stripovima. Idem prostom analogijom: ako je tokom 2006. u Srbiji statistički bilo oko 150 takvih publikacija, a najavljeni planovi i programi za ovu sezonu su još obimniji, čitaoci ovog dnevnog lista će biti obavešteni otprilike o svakom drugom izdanju od ukupnog broja onih koja to zaista zaslužuju. S druge strane, novinski tiraži su još uvek poslovna tajna, ali je lako izračunati da će informaciju o jednom prikazanom stripskom izdanju u dnevnom "Blicu" videti 200.000 - 300.000 čitalaca, tj. onih koji jedan primerak novine negde uzmu u ruke i prelistaju. Stoga, mislim da je rezultat vredan napora metoda "seci! - krati!". U svakom slučaju, dobro je za popularizaciju stripa uopšte.
     Do sada je u "Blicu" objavljeno šest mojih rubrika, pa želim da ih podelim sa čitaocima "Strip vesti". Osim toga, pozivam one koje to neposredno interesuje da obrate pažnju na broj koji bude izašao u ponedeljak 19. marta. Novina nije skupa, košta samo 20 dinara. Ako zbog nečega, ne daj bože, ne bude ove rubrike, tu je jedan svakodnevni kaiš stripa Marka Somborca (šteta što su drugi dnevni kaiš, "Đuđu i Muđu" Vladimira Stankovskog, nedavno ukinuli...), a u listu ima još štošta zanimljivo da se pročita.
     Po odobrenju urednika kulture "Blica", te tekstove kasnije mogu da prepustim elektronskom emitovanju preko "Strip vesti". To ću i činiti, naravno opet, kao i u drugoj mojoj rubrici "kritIVKOVanje", uz neke dorade i prilagođavanje. A ne da ću ih dorađivati i proširivati! Jer, ipak su čitaoci "Blica" nespecijalizovani i ne mogu da ih opterećujem detaljima, dilemama i stavovima koji mogu da interesuju samo nas stripske zaluđenike. Zato sam o stripovima pisao i malo pojednostavljeno, ističući one činjenice koje bi mogle te "obične novinske čitaoce" da zainteresuju i možda skrenu do neke knjižare... Utopija? Nikada nećemo saznati.
     Kada sam je konačno uobličavao, razmišljao sam i o nazivu rubrike u "Blicu". Poželeo sam da ga vežem i za biblioteku i za mesta na kojima se prodaju stripovi. Išao sam na spajanje reči "strip" i "prodavnica", a šta bi drugo mogla da bude prodavnica stripova nego - striparnica?! Osim toga, u Srbiji prodavnicu knjiga zovu knjižara, a biblioteku, kao recimo u selu Stapar u kojem sam kršten, seoska knjižnica. No, kasnije sam nešto mislio da bi možda moglo i malo nezgrapnije i oporije, ali malo i preciznije: "stripnica" ili "stripara" (analogija sa: knjižara, pekara, mesara, drvara...). U principu, svejedno je. Zaista mislim da i nije toliko važno koji neologizam je upotrebljen, pa sam stoga, pošto se verzije tekstova u "Strip vestima" pomalo razlikuju od onih u "Blicu", ovde unekoliko promenio i naziv rubrike.


     Pa, stoga sledi: STRIPARA (1)



     Izdanje: "Tehnopape", epizoda 1: "Početak"
     Autori: crtač Zoran Janjetov (a ne Žanžetof!) i scenarista Alexandro Jodorowsky (Alehandro Hodorovski ! - a ne Žodorovski! - baš me briga što nadmeni Francuzi odbijaju da tuđa imena izgovaraju onako kako se to čini izvorno u zemljama odakle im najamnici dolaze, i što mi neki ovdašnji snishodljivi malograđani, nekritički zaslepljeni belim svetom i svime što stiže iz njega, prebacuju to što se trudim da poštujem pravilan lokalni izgovor, odnosno transkripciju stranih imena i naziva; evo im i kako se izvorno piše, pa neka čitaju po volji)
     Izdavač: "System Comics", Beograd
     Koliko ima savremenih srpskih književnika koji mogu da se pohvale da će svaka od njihovih knjiga unapred biti prevedena na 14 svetskih jezika, da će ukupan početni tiraž svakog, bez izuzetka luksuzno opremljenog tvrdo ukoričenog izdanja, na primer samo u Francuskoj, biti 50.000 primeraka uz najmanje dva naknadna doštampavanja, a u drugim zemljama (Evropa, Koreja, Japan...) od 10.000 do 30.000? Ko je od njih u inostranstvu do sada objavio preko milion knjiga u kojima je bio autor? Malo se zna da u Srbiji trenutno živi i radi nekoliko autora crtanih priča kojima se takve stvari već decenijama događaju, a jedan od prvih (crta za Francuze od 1987.) i sigurno najkomercijalnijih je Novosađanin Zoran Janjetov. Beogradski izdavač "System comics" Zorana Moroa, Igora Markovića i Milana Rusalića nedavno je u punom koloru i tvrdom povezu objavio prvi tom (od njih 8 iz zaokruženog ciklusa), potpuno identičan izvornom, iz serije "Tehnopape" koju je Janjetov crtao po scenariju čuvenog svetskog pisca i reditelja Alehandra Hodorovskog. Spektakularno! E, da! Još jednom: Zašto Hodorovski? Eto. Potvrdio mi i Janja - Žanža Žanžetof kada smo poslednji put divanili. Proverite na izvoru.


     Izdanje: "Nadzirači" / "Watchmen"
     Autori: crtač Dejv Gibons i scenarista Alan Mur
     Izdavač: "Beli put", Beograd

     "Ko nadzire pozornike?" jeste pitanje koje se na više mesta provlači kroz ovu, ne samo najambiciozniju zaokruženu jednotomnu stripsku priču o superherojima ikada napravljenu u svetu, već i najobimnije i vizuelno najkomplikovanije prevedeno kolorno stripsko izdanje koje je u jednom tomu (446 stranica!) tokom celokupne 70-godišnje istorije savremeno koncipiranog srpskog stripa i stripskog izdavaštva ovde publikovano. Ono je gotovo potpuno atipično za superherojsku mitologiju. U njemu se Mur/Mor, više godina nagrađivan kao najbolji svetski scenarista, izbegavajući stereotipe i uobičajene nelogičnosti koje "krase" superherojski žanr, bavi suptilnim moralnim dilemama, emocijama i motivima ljudi sa supermoćima koje je društvo odbacilo, ali i svakodnevnim pitanjima, od toga kako jedu kada nose maske do toga ko im šije i krpi kostime dok oni sprečavaju uništenje planete, te zašto ih njihove žene varaju. Vanserijsko, antologijsko delo. I ono je nastalo pod rukovodstvom glavnog urednika "Belog puta" Milana Vuletića - Vuleta i urednika Bobana Kneževića. Sve oko njega urađeno je visokoprofesionalno.


Izdanje: časopis "Strip Pressing" br. 7, magazin za devetu umetnost
     Izdavač: "Studentski informativno izdavački centar", Niš

     Posle gašenja srpskih omladinskih i studentskih glasila koja su do 1990. bila finansirana od strane države ("Mladost", "Omladinske novine", "NON", "Student", "Vidici"...), a u kojima je nekomercijalni i nekonvencionalni strip imao svoj prostor, novi i nepoznati autori, kao i alternativna produkcija uglavnom su prepušteni samizdatima i amaterima. No, poslednjih godina su dotirane studentske kulturne institucije, a pogotovo one izvan Beograda (Niš i Novi Sad), opet postale velika podrška striparima. Dvojica entuzijasta, Marko Stojanović i Dejan Stojiljković su pre 5 godina pokrenula časopis "Strip Pressing", a pokazalo se da ovih do danas objavljenih 7 brojeva predstavljaju jedino naše periodično glasilo samo sa domaćim stripovima i tekstovima o njima. Honorara i zarade nema, ali entuzijazam Nišlija je iznedrio veoma visok kvalitet. U poslednjem broju su tu stripovi Tihomira Čelanovića, Tonija Radeva, Mijata Mijatovića, storija o srpskom vampiru Luki Vraniću koji se 1943. obračunava sa okupatorom i partizanima, pa tekstovi o "Kortu Maltežaninu", "Marku Kraljeviću", "Ratnicima sa Akbara"...


(ovo je neznatno proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija tekstova, prvobitno objavljenih u rubrici Kultura, na str. 17 dnevnog lista "Blic" br. 3558 od 8. januara 2007. godine; izdavač I. P. "Blic Press" d. o. o., Beograd)

povratak na vrh

    MARKO AJDARIĆ NEWS
07.04.2007.
Uređuje: Marko Ajdarić


Počinje Biblioteka Devete Umetnosti
neorama2.blogspot.com/2007/04/pocinje-biblioteka-deveta-umetnost.html

Žika Bogdanović: knjiga, 310 strana o beogradskom stripu 1934-1941
www.alanford.co.yu/prodaja/stripovi/bogdanovic.htm

Stjepan Šejić: 'First Born', u saradnji sa Ron Marz-om, takođe ima litografiju
www.majorspoilers.com/archives/1146.htm

Yu-Gi-Oh! World, novi magazin u Sloveniji
www.neorama.com.br/q_frame6501.html

Aleksandar Zograf: recenzija od BookSlut-a za Regards from Serbia
www.bookslut.com/comicbookslut/2007_04_010914.php

Goran Parlov u Marvel-u. Punisher Presents: Barracuda Max 4 (izlazi u maju)
www.marvel.com/catalog/?book_id=6617

Esad T. Ribić: naslovnica od Moon Knight 11 (u maju, preko Marvel-a)
www.newsarama.com/imagepop.html.../covers/MOONK011.jpg


Adi Granov: naslovnica od Nova 2 (u maju, preko Marvel-a)
www.newsarama.com/imagepop.html.../NOVA002.jpg


Stripovi.com nam piše kako je bilo na Cartoomics 2007, u Milanu
www.stripovi.com/ShowArticle.asp?Hero=&URL=asp/milano2007.html


Ciklus 'Ilustracija u Srbiji', u ULUPUDS
neorama2.blogspot.com/2007/04/ilustracija-u-srbiji-salje-nam-ulupuds.html


Alan Moore: Liga Izuzetnih Džentlmena, Beli Put
neorama2.blogspot.com/2007/04/liga-izuzetnih-dentlmena-preko-beli.html


Enki Bilal: 'Quatre?' je na prvom mestu po prodaju, u Francuskoj
www.bdzoom.com/index.cfm...reportage

Minhen: Marko Djurdjević se predstvalja kao zvezda od Comicfestival München 2007
www.comicradioshow.com/modules.php...2441
Jos Djurdjevića: naslovnica od Daredevil 96
bp1.blogger.com/.../DD96.jpg

i još Djurdjevića: naslovnica za one-shot od CB Cebulski, isto preko Marvel-a
chesterfest.blogspot.com/2007/02/mystic-arcana.html


Metabaron po prvi put na srpskom
www.happynovisad.co.yu/index.php?show=1251

Etna 64
www.planet.satto.co.yu/aforizmi/etna/etna64/index.htm
Već je u mrezi 64i broj časopsia Etna. Osim karikatura od: Tošo Borković, Slobodan Srdić, Flavio de Almeida (iz Brazila), Novica Kocić, Nikola Otaš, Novica Kocić, Zoran Matić Mazos i Slobodan Obradović, ima tekstova od Vlado Volaša i Zorana B. Lekovića, recenzija za knjigu Horizonti , od Vesne Denčić, i još Dejan Tofčević piše: 'Postao sam pisac'

Boro Pavlović: Les Humanoïdes Associés će izdati (izmedju ostalog) 2 prva albuma od El Ninõ u malom formatu
www.wartmag.com/?p=253

Mica Miloradović, drugo mesto u Bienala Humora u Los Baños (Kuba)
neoramaquadrinhos.blogspot.com/.../el-brasileo-ray-costa-martirena-y-mica.html


Novi workshop stripa u Mariboru (vec je bio jedan 2006e)
www.neorama.com.br/q_frame6502.html

Gradimir Smudja je bijo prisutan na Salon de la BD d'Auvers-sur-Oise
www.leparisien.com/home/maville/valdemarne/article.htm?articleid=276035885

Objectif Tintin (najveća stranica o svetu Tintina) piše o početku izdavanje serije od Hergé u 'Vreme Dece'
www.objectiftintin.com/news.lasso?-Token.T-Client=Guest&-Token.T-Recid=8707

Kalvin i Hobs: 10 čarobnih godina (napis u Pop Books)
www.popboks.com/popx/kiho.shtml

HDK: umro je Ivica Percl
www.radiodalmacija.hr/tabid/3497/.../Default.aspx


Aleksandar Manić: Tekst predavanja "I reč postade slika – strip scenario" održanog 2. oktobra 2006. godine u Velikoj sali beogradskog SKC-a u okviru "4. Međunarodnog salona stripa" je objavljen na mreži
www.b92.net/kultura/mojugao/?yyyy=2007&mm=04&nav_id=240389


Libellus javlja da su u prodaji novi stripovi, prve dvije knjige Mister No biblioteke te prva knjiga Mistera Noa u biblioteci Almanah. Osim toga iz tiska su izašle treća i četvrta knjiga Biblioteke Tex Willer.

Igor Kordej u Nizozemskoj: 6i album od L'Histoire Secrete (tamo se zove De Verborgen Geschiedenis) preko Silvester-a izašao u martu
www.depoort.com/aspscripts/popup_nieuw.asp?strip=25504

Katalog s izložbe: Andrija Maurović poznato i nepoznato (o kojoj su Strip Vesti objavile vest)
www.morecomics.hr/item/3529


SATIR 46 1. april 2007.
aforizmi: Danica Mašić, Zoran Matić Mazos, Dragan Matejić, Tomislav Marković, Mića M. Tumarić, Živojin Denčić i Vladica Milenković Vlajče
pesme: "Proročka" - Dejan Tofčević i "Zidanje" - Goran Kljajić
priče: "Nova vlada" - Aleksandar Čotrić, "Intelektualke" - Milan Vlajković i "Udar civilizacije" - Toma Rakijaš
karikature: Rešad Sultanović (Bosnia & Herzegovina), Srđan Jovanović (Serbia) i Branislav Đokić Kan (Serbia) Download, ovde

Pronađen originalni crtež Malog princa
www.nezavisne.com/vijesti.php?vijest=8144&meni=15

Maguire možda ipak i dalje Spiderman
www.popcorn.hr/vijesti/opsirnije/3011/




povratak na vrh

    LIGA IZUZETNIH DŽENTLMENA
06.04.2007.
Piše: zmcomics



     Izašla je osma knjiga u ediciji grafičkih novela od Belog puta. Reč je o Ligi izuzetnih džentlmena koju je po scenariju Alan Mura nacrtao Kevin O'Nil.

     Pošto slika govori više od reči, možete preuzeti par tabli (tačnije 12) stripa kao privju sa sledeće adrese:
     www.paramecijum.com/mb/Liga1.pdf

povratak na vrh

    STRIP: VOLIM TV
06.04.2007.
Autor: Darko Macan
    FAKTOR 4 #7
05.04.2007.
Piše: zmcomics


     Nova sveska stripa Faktor 4 je od juče na na kioscima (barem ovde u NSu).

     U ovom broju je drugi nastavak epizode "Ko to dolazi?"

     scenario: Milan Konjević
     crtež: Antoan Simić
     kolor: Ivan Šainović
     po ideji Ratomira Kutlešića
     
Za naslovnu stranu su zaduženi Mirko Čolak (crtež) i Branislav Cimeša (kolor).



povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (80)
05.04.2007.
Piše: Zoran Đukanović

     STRIP I FILM, MEDIJI “K'O I SVI DRUGI” - 4

     Period inicijalne faze, odnosno neizdiferencirane fascinacije medijem stripa uglavnom je prošao. Neki to doživljavaju kao krizu. Verujem, međutim, da medij zadobija pravu zrelost tek kada prestane da bude neizdiferencirano fascinantan sam po sebi. Tek onda se unutar njega nešto vrednosno izdvoji i suprotstavi drugom. Zatim obično nastaje doba polemika, a onda se pre ili kasnije strasti stišaju i misli razbistre, možda čak i u glavama koje sporije procesuju fermentaciju alkohola, trećeligaškog patriotizma i stripovskih uverenja. Tada počinjemo govoriti o pluralnoj vrednosti i zrelosti datog medija. Mada se ponekad učini da između Sijuksa i Komanča postoji suluda utakmica ko bolje priziva kišu na prerijskom tržištu lova na bizone, gde u šamanskoj užagrenosti pljuvačka ispada iz usta dok se govore magične formule, stvari ipak nisu samo takve. Jer, strip-prerijska scena oduvek je međusobno povezana i prožeta.
Lepota i gotovo nežna teatralnost pokreta u Flašu Gordonu zapostavljenog genija Dena Berija.
          Taj prestanak fascinacije u prvobitnom obliku ne važi samo za strip. Video isto tako očekuje sudbina “zastarevanja”. I tek kao “zastareo” video će zadobiti svoju svoju punu medijsku zrelost (YouTube izgleda ponekad kao pubertet gde bubuljice pupe na sve strane, a u stvari je početak sazrevanja medija). Strip ne može da konkuriše videu, teza je koja je ponavljanjem dovedena do samosažaljive banalnosti. Ovu sveobjašnjavajuću konstataciju uporno ponavljaju oni koji ne mogu da se pomire sa tektonskom promenama u masovnosti medija stripa. Ako se strip preselio iz domena novinskog sindikatskog stripa u specijalizovane revije i potom u albume/grafičke romane, ovaj masovni medij postaje ezoteričnija disciplina nego što se iko mogao nadati. Kao takav, on nakon nekadašnjeg američkog primata postaje jednako evropski fenomen, čak deo “evropskog sindroma” kulture.

     Vratimo se vremenu intenzivnog “prelivanja” između stripa i filma (decenija u kojoj smo sada je drugi udarni talas ovog bućkanja) četrdesetim i pedesetim. Kao što rekoh, posredi je bila eksploatacija popularnosti likova iz drugog medija. Da li je, međutim, film tada udahnuo novi život u stereotipne slike stripa, kao što tvrde Rajtenberg i Fuks u pomenutoj knjizi? Tačno je da je film u strip posezao pre svega za stereotipima. Čak i kada se nije po svaku cenu išlo na stereotipe, reč je bila pre svega o preuzimanju tema. Razmena tema nije nužno značila iole promišljeniji dijalog između dva načina izražavanja koji “tako mnogo imaju da kažu jedan drugom”. Najčešće se nije ulagao iskren napor da se stvore dela sama po sebi vredna. Jednostavnije je tada bilo da se jaše na talasu popularnosti preuzetog junaka. Adaptacije nisu morale da budu blede, ali se ispoljavala svojevrsna “lenjost” u prerađivanju, a po logici: preuzmi temu bez posebnijeg zavirivanja u postupak kojim je ta tema izvorno obrađena (sočne, genijalne nadogradnje kao što je danas X-Men trilogija tada nisu bile zamislive). Usled ovoga dolazilo je do obezličavanja pristupa, “rukopisa” autora stripa uzetog kao predložak. Nije se dovoljno brinulo da se očuva specifična emocionalna boja pojedinih likova. A, ako se preuzimaju samo stereotipi, kako obratiti pažnju na očuvanje nijansi? Tu veštinu je, uostalom, počeo da uči, mnogo kasnije, tek novoholivudski film. U svakom slučaju, u vreme prvog talasa “prelivanja” između stripa i filma nije se moglo računati na precizniji prenos složenih oblika senzibilnosti, a kamoli razvijenih poetika.

 Pokret nije samo kretanje tela nego i kretanje kamere , izmena rakursa, dinamika kompozicije, sve što nas pokreće dok sedimo u automobilu vizuelne naracije. Nekad je implikacija pokreta, koji su doveli do scene koju gledamo, strašnija od neposredno prikazanog - Ranx.
          Ovu nepravdu prema nijansama, naravno, nije trpeo samo strip od filma. I obrnut smer “prelivanja” pokazivao je sličnu “lenjost” u prerađivanju. Da li su se tu stvari promenile? Kako kad. Pogledajmo danas stripove koji su osamdesetih nastali po Zvezdanim ratovima ili Blade Runneru. Mogli bi poslužiti kao etalon za bledu adaptaciju. Nasuprot tome, o autentičnoj vrednosti napora da se stvori delo vredno za sebe, a ne tek “interesantno kao adaptacija”, govori upravo film Blade Runner Ridlija Skota. Rađen je po književnom, pak, predlošku jednoga pisca koga toliko volim i smatram važnim da sam ga ugradio u naslov svoje knjige o stripu. Čini mi se da istorija dijaloga strip-film u jednoj svojoj dimenziji može da se posmatra i kao istorija nesporazuma, istorija “ne preteranog obraćanja pažnje šta vaš sagovornik govori”. Stoga su se i mogla razmenjivati pre svega opšta mesta i eventualno teme, a mnogo manje specifični postupci.

     Nesporazumi, da ironija bude veća, ne moraju biti samo nešto što razdvaja. Na početku ovog eseja pomenuti Fransis Lakasen smatra da su film i strip prošli kroz slična iskušenja. Dodao bih da iskušenjima ne pripada samo tegoban period prvobitnog kulturnog i estetskog odbacivanja ovih medija od strane okoštale elitne kulture nego i potonji period radikalizacije pri osvešćivanju vlastitih pretpostavki. Izazovu radikalizacije samosvesti nisu odoleli ni film ni strip. Tragajući za svojom disciplinarnom legitimnošću, za svojom diferencijom specifikom, film i strip prošli su ne samo kroz borbu za medijsku specifičnost (videti dva izuzetno relevantna teksta: Vladimir Petrić, Teatralnost u filmu i Hrvoje Turković, Estetički purizam, “Filmske sveske” br. 4, Beograd, 1982) nego i kroz nedvosmisleni medijski purizam koji se u oba slučaja zasnivao na redukcionizmu i isključivosti isticanja “filmičnosti”, odnosno “stripičnosti”. I upravo u ovim prečišćenim atributima, koji su neretko zagovarani sa sektaškom istrajnošću, film i strip mogli su da dožive ne mali dosluh između sebe. Velik broj strip autora “filmičnost” i “stripičnost” smatraju gotovo sinonimima. Istorija avanturističkog realističkog stripa može se čak podeliti na vreme pre i posle Noela Siklesa i Miltona Kanifa koji su odlučili da svoje stripove učine filmičnim. Kanif kaže: “Filmovi su bili prihvaćeni, a ja sam to isto pokušavao da budem u drugom mediju... svirao sam isti ton na drugom instrumentu” (The Comics Journal No 108, 1986). I danas neki autori insistiraju na primarnoj filmičnosti svog načina kreiranja stripa. Herman Ipen je tipičan primer. Ipak, danas je jača ona struja koja nije sklona da svede “stripičnost” na “filmičnost”, i uopšte medij na sopstvenu purističku definiciju. Odatle potiču kritike Hermanovog traganja za doslovnim (mnogo doslovnijim nego kod Siklesa i Kanifa) ekvivalentima filmskih postupaka. Doslovnih ekvivalenata nema, kao što nema ni čiste definicije stripa. Upravo njegova “kontaminacija” stripu omogućava da se razvija u raznim pravcima. Međusobna povezivanja i prožetost različitih medijskih jezika čine da nam ne bude dosadno. Neki to zovu kultura stripa.
Zoran Đukanović, mart 2007.



    (izvorni esej: “Sineast” br. 79, Sarajevo, 1989)









povratak na vrh

    CASTAKA
04.04.2007.
Piše: zmcomics

          Malo da osvežimo priču o kasti Metabarona. Sada kada se na našem tržištu najavljuju dva izdanja pomenutog stripa, u Francuskoj se spremaju dva nova ciklusa. Za jedan smo već čuli/pisali da će ga raditi Zoran Janjetov. Međutim, ovih dana izlazi i prvi album serijala "Dayal de Castaka" (Le Premier Ancêtre) koga crta Gimenez Heritage (Das Pastoras) a piše, naravno, Alexandro Jodorowsky.

     Za više detalja i strana stripa posetite sledeću adresu:
     www.humano.com/...





povratak na vrh

    STRIP: DO GLAVE
04.04.2007.
Autor: Mladen Oljača
    MAKEDONSKI STRIP U SKCu
03.04.2007.
Press: SKC

SKC BEOGRAD - Srećna Galerija / Happy Gallery

IZLOŽBA RADOVA STRIP AUTORA IZ MAKEDONIJE, MKC Skopje,
3 - 20. 04.2007. (otvaranje:3.04.2007. 19h)

Selekcija radova:
Aleksandar Sotirovski

Izlagači:
Marijan Kamilovski, Aleksandar Sotirovski, Nikola Sotirovski, Igor Jovcevski, Zdravko Girov, Jovan Sekulovski, Riste Sekulovski, Dime Ivanov-Dimano, Toni Anastasovski, Dimitrij Mihajlovski, Darko Ristevski i Matej Bogdanovski.


povratak na vrh

    KIKS #4
03.04.2007.
Piše: Zoran Matić

Elektronski mesečni časopis KIKS 4, April 1, 2007
KIKS (Karikatura i Kratki Strip)
KIKS (Caricature and Short Cartoon)

DOWNLOAD
(PDF.zip, 2.09 MB)

KIKS 4 - april 2007

Tekstovi:
STRIP VESTI - internet nedeljnik, piše Zlatko Milenković
"SATIRA" NIJE ODAVLE, piše Ranko Rajković

Karikature:
Marcin Bondarowicz - POLAND; Igor Kopelnitsky - USA; Vladimir Kazanevsky - UKRAINE; Marcio Leite da Silva - BRAZIL; Silviu Bartis - ROMANIA; Andrea Bersani - ITALY; Carlos Alberto da Costa AMORIM - BRAZIL; Alexei Talimonov - ENGLAND; Cival Einstein - BRAZIL; Roman Jurkas - CZECH REPUBLIC; Winfried Besslich - GERMANY; Richard Nagy - FRANCE; Achmad Cholid - INDONESIA; Partanen Heino - FINLAND; Radu Cletiu - ROMANIA; Boris Erenburg - ISRAEL; Daniel Antonio Sahade - ARGENTINA/JAPAN; Firuz Kutal - TURKEY; Svetlana Tovkach - RUSSIA; Rene Bouschet - FRANCE

Stripovi:
Saša Blagojević - SERBIA; Achmad Cholid - INDONESIA; Simon Vučković - MONTENEGRO; Luka Lagator - MONTENEGRO; Zoran Matić Mazos - SERBIA


povratak na vrh

    PRIJEDLOG ZA PRIJEVOD? (3)
02.04.2007.
Piše: mcn

     (Greg: ZIG ET PUCE: LE VOLEUR FANTOME, Glenat, 1994. (2))

          Kaže u naslovu da su ZIG ET PUCE ("Cik i Buha") Gregov strip, ali zapravo nisu. On ga je, da, i crtao i pisao, ali riječ je o klasičnoj seriji, starijoj ako se ne varam i od Tintina, koju je Greg preuzeo od Alaina Saint-Ogana, onako, fanovski. Ili je bar to tako prikazao u jednom kasnijem intervjuu. Bile su to godine prije no što se latio uređivanja časopisa "Tintin" i dok se još, pišući usput za Franquina, pokušavao dokazati kao crtač.

     Zato ZIG ET PUCE izgledaju, neka vas naslovnica ne zavara, uglavnom grozno. Greg se grči održati Oganov "ligne claire" stil, ali se vidi kako mu to nije prirodno pa stvar u najboljem slučaju izgleda kao loš Tintin, a u najgorem kao loš Greg. Tek će mu poslije uspjeti uhvatiti onu svoju - kakvu-takvu, meni dragu - stilizaciju, ali ovdje imamo tek naznake toga (jedno tri sporedna lika nalikuju budućem Novi Novatoru, jedno dva Kukumalu...:))

     A zaplet? Solidna dječja pustolovina, ništa vrhunski, ali dobar zaplet, dobri likovi, razuman rasplet ... Prava stara škola iz vremena kad su djeca još čitala stripova. Iz današnje perspektive? Ah, zastarjelo, bojim se.

     Prijedlog za prijevod? Ne, bojim se da ne. Ovakve stvari imaju smisla samo unutar tradicije koja ih je stvorila, prodaju se na nostalgiju. Na našem tržištu, gdje ni Nova Novator nije bio neki hit, ZIG ET PUCE bi vjerojatno izazvali minimum interesa, kao nedavno izdani "Martin Milan" ili "Norbert i Kari", koji su bitni, čini mi se, samo Nebojši i meni.

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
02.04.2007.
Autor: Simon Vučković
    PREOSTALI INKALI ...
01.04.2007.
Piše: zmcomics
     System Comics je izbacio na tržište i preostala tri albuma Mladosti Džona Difula: " Psiho-anarhisti", "Viski, svp i homo-kurve" i "Aleja samoubica". Tako da je kompletiran privi ciklus serijala o Inkalu, koji je crtao novosađanin Zoran Janjetov, dok je scenario radio Jodorowsky. Sledi drugi ciklus, koji je uzgred rečeno prvi urađen, kao i završni "Posle Inkala". Sudeći po ažurnosti izdavača, sva je prilika da na preostale naslove nećemo previše čekati.
     Inkali se već sada mogu kupiti u svim striparnicama, cena je u Alan fordu 495 dinara.

povratak na vrh

    LINKOVANJE
01.04.2007.
Priredio: zmcomics


David Mack - www.worldfamouscomics.com/kabuki
Jeff MacNelly - macnelly.com/index.html
Matt Madden - www.mattmadden.com
Elliot S! Maggin - www.maggin.com
Jim Mahfood - www.40ozcomics.com
Milo Manara - www.milomanara.com
Tom Mandrake - www.tommandrake.com
Mike Manley - www.actionplanet.com
Mariscal - www.mariscal.com/main.html
Lee Marrs - www.leemarrs.com
Mark Martin - www.markmartin.net
Christy Marx - www.christymarx.com
Jeff Matsuda - www.jeffmatsuda.com
Lorenzo Mattotti - www.mattotti.com/en
Scott McCloud - www.scottmccloud.com
Laurenn McCubbin - www.xxxlivenudegirls.com
John McCrea - ds.dial.pipex.com/town/way/xmi94
Scott McDaniel - www.scottmcdaniel.net
Patrick McDonnell - muttscomics.com/index.asp
Dwayne McDuffie - www.dwaynemcduffie.com
Don McGregor - www.donmcgregor.com
Dave McKean - www.mckean-art.co.uk
Sean McKeever - www.seanmckeever.com
Ted McKeever - www.luna7.com/metropol/index.htm
Bob McLeod - www.bobmcleod.com
Carla Speed McNeil - www.lightspeedpress.com
Angel Medina - www.comicbookpros.com/angelmedina
Josue Menjivar - www.packrabbitpress.com
Mort Meskin - www.mortmeskin.com
Ken Meyer Jr. - www.kenmeyerjr.com
Pop Mhan - www.popmhan.com
Mike Mignola - www.hellboy.com
Mark Millar - www.millarworld.biz
John Jackson Miller - www.farawaypress.com
Garry Millidge - www.millidge.com/home/home-index-frameset.htm
Tony Millionaire - www.maakies.com
Bernie Mireault - www3.sympatico.ca/bem69
Junko Mizuno - www.h4.dion.ne.jp/~mjdotcom
Moebius - www.stardom.fr
Doug Moench - www.fortunecity.com/victorian/hartford/74
Alan Moir - www.moir.com.au
Terry Moore - www.strangersinparadise.com
Pat Moriarity - home.earthlink.net/~cartoondepot/homepage
Bill Morrison - www.littlegreenman.com
Grant Morrison - www.grant-morrison.com
Gray Morrow - www.graymorrow.net
Scott Morse - www.crazyfish.net
Victor Moscoso - www.victormoscoso.com
Jeffrey Moy - www.jeffreymoy.com
Will Murray - www.sinanju.com/murray1.html

povratak na vrh